Српски ћирилица Srpski latinica English

 

ПРАВОСУДНА АКАДЕМИЈА

Република Србија као чланица Уједињених Нација и Савета Европе преузела је и обавезе садржане у документима усвојеним од тела ових организација. У тим међународним документима, како Уједињених нација тако и Савета Европе, истиче се уска повезаност почетне и сталне обуке са независношћу и ефикасношћу укупног правосудног система. Оснивањем Правосудне академије прате се (Основна начела независности судства, тачка 7, начело I 1 и 2 б Препорукебр.Р(94)12 Комитета министара Савета Европе, 1.1.6. Европске повеље о статусу судија) о уској повезаност почетне и сталне обуке са независношћу и ефикасношћу укупног правосудног система (Основна начела независности судства усвојена од стране УН 1985; Препорука Савета Европе бр. Р (94) 12 о независности, ефикасности и улози судија: Принципи III, 1.а и V, 3Г; Европска повеља о статусу судија: чл. 1.3 и 2.3; Декларација бр. 1 (2001) Консултативног савета европских судија; и Мишљење бр. 4 (2003) Консултативног савета европских судија о почетној и сталној обуци), што су потврдили експерти ангажовани од старане Савета Европе и ОЕБС-а.

Закон о судијама, члан 9, Закон о јавном тужилаштву, члан 54, предвиђено право судија, јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца да се стручно усавршавају и да ће се то право уредити посебним законом. Овим законима је предвиђено и да похађање обуке, учешће у програмима обуке буде и један од критеријума приликом избора и напредовања судија, јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца. Такође, Закон о Високом савету судства и Државном већу тужилаца, предвиђа постојање почетне и сталане обуке о чему брине Високи савет судства односно Државно веће тужилаца. Како би се реализовала права поставељна у горе поменутим законима било је потребно основати институцију чији ће се положај, улога и надлежност уредити законом, као и њена надлежност и улога у спровођењу програма почетне и сталне обуке у правосуђу. Трансформацијом Правосудног цента за обуку и стручно усавршавање, чији су оснивачи Влада Републике Србије и Друштво судија Србије, у Правосудну академију остварују се права гарнтованих законима него и успоствља важан објективни критеријум приликом избора и напредовања судија, јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца али и запослених у правосуђу.

Дефинисање циља оснивања Академије као “обезбеђивање професионалног, независног, непристрасног и ефикасног обављања судијске и тужилачке функције и ефикасно обављање послова судског и тужилачког особља.” (чл. 2), што је у складу је са међународним документима, како Уједињених нација тако о Савета Европе. Споровођење постављеног циља Академија реализије кроз организацију и спровођење обуке али и успостављање сарадње са домаћим, страним, међународним институцијама, организацијама и удружењима, издавањем публикација, истраживачком и документационим пословима преко документационог и информационог центра и прати „најбољу праксу“ савремене обуке у правосуђу која све више подразумева активну сарадњу, не само са центрима за обуку осталих сродних професија (адвоката, нотара, итд.), већ и са правосудним академијама и школама других земаља  (са којима се често сарађује на бази потписаних споразума), или са различитим међународним мрежама које групишу разне институције које се баве обуком у области правосуђа као што су Лисабонска мрежа Савета европе или Европска мрежа за обуку у правосуђу Европске уније.

Органи управљања у Академији су Управни одбор, Програмски савет и директор. Приликом дефинисања ових чланова пошло се од домаћих правних прописа уз уважавање стандарда и препорука регулисаних Декларацијом N.º 4 (2003) Консултативног савета европских судија, препорукама тела УН и СЕ о институцијама за обуку у правосуђу и почетној и сталној обуци. Управни одбор Академије се састоји од четири представника која именује Високи савет судства из реда судија, од којих двоје на предлог удружења судија. Два представника из реда јавних тужилаца или заменика јавних тужилаца именује Државно веће тужилацам од којих једног на предлог удружења јавних тужилаца. Три члана именује Влада Републике Србије.
Програмски савет је дефинисан као стручни орган академије који је надлежан за утврђивање програма почетне и сталне обуке (укључујући и обуку предавача) и пријемног испита, на сличан начин како је то пракса у већини земаља које имају институције за обуку у правосудју и пратећи напред поменуте међународне стандарде. Састав и услове које морају испуњавати чланови Програмског савета, које именује Управни одбор, обезбедјује заступљеност свих правничких профила (судије, тужиоци, правни стручњаци ии запослени у суду или тужилаштву), с тим да две трећине чланова Програмског савета чине судије и тужиоци.

Успостављањем Правосудне академије ствара се јасан институционални оквир којим се уређује обука у циљу даљег развијања модерног, ефикасног и непристрасног правосуђа. Такође, законом о Правосудној академији додатно се унапређују успостављени објективни и мерљиви критеријуми приликом избора и напредовања у правосуђу. Општи циљ успостављања Правосудне академије је и да допринесе развоју професиналне правне културе и правних стандарда. Правосудна академија има за циљ да допринесе даљем развоју правне државе уз коришћење признате „најбоље праксе” у раду једне овака значајне институције. Уједно, Република Србија показује своју посвећеност и опредељење да настави започете реформе правосудја и стално ради на унапредјену достигнутих стандарда.

Више информација можете наћи на веб сајту Правосудне академије
www.pars.rs

НАЈАВЕ
ЛИНКОВИ
ЛИНКОВИ
  • ТОК ПРЕДМЕТА
ЛИНКОВИ
ЛИНКОВИ
ЛИНКОВИ