Јавна расправа поводом Радне верзије закона о јавном бележништву- 16. јун 2010. године

На округлом столу одржаном 16. јуна 2010. године у Београду представљена је Радна верзија закона о јавном бележништву коју је припремила Радна група Министарства правде на чијем је челу проф. Драгор Хибер. Отварајући јавну расправу министарка правде Снежана Маловић истакла је да будући закон бити на јесен упућен Народној скупштини, а да се његова примена очекује од следеће године.
Министарка правде Снежана Маловић појаснила је де ће се на овај начин јавни бележници, или нотари, после шест деценија паузе, вратити у правни систем Србије и да ће на њих ће бити пренети одређени државни послови и овлашћења.Она је навела да се првенствени циљ и интерес за државу и грађане Србије за увођењем јавног бележништва огледа у повећању правне сигурности у правном промету. Министарка је истакла да ће преношењем појединих послова на јавне бележнике рад судова бити олакшан, одређени правни послови биће прилагођени потребама грађана, а држава ће остварити велике уштеде у буџету због смањења обима судских трошкова. „Истакла бих и да ће јавно бележништво омогућити и стварну контролу токова  новца у правном промету и допринети сузбијању корупције у Србији“, навела је она. Овим реформским законом, према речима министарке,оствариће се и одређени циљеви Стратегије реформе правосуђа и политике придруживања Србије Европској унији.”На јавне бележнике биће пренете углавном надлежности суда у оним областима у којима суд не одлучује пресудом. У погледу других правних послова предвиђена је алтернативна надлежност суда, или другог државног органа, са једне, и јавних  бележника, са друге стране “ истакла је Маловић.
      Драгор Хибер, председник Радне групе која је учествовала у састављању овог правног акта, истакао је да је остварење правне сигурности основни разлог за поновно увођење јавног бележништва, што је и оправдање за чињеницу што ће, можда, трансакциони трошкови у првој фази код појединих операција бити већи него данас. “Заузврат, странке ће добити висок степен правне сигурности” рекао је Хибер и нагласио да нотари, за разлику од адвоката који штите интересе клијената, треба да штите интерес  уговора, односно правног посла. Уједно, истакао је он, јавним бележницима ће се поверити они послови којима „треба дати појачан елемент правне сигурности”.
– То су нека задужења више вредности, располагање непокретности, али и они где се јавља потреба за посебном заштитом неке од странака, као што су лица без пословне способности, али и послови између супружника, ванбрачних партнера, да се процес важних одлучивања привредних друштава стави под записничку контролу – истакао је Хибер.
Весна Ракић-Водинелић, професорка Правног факултета универзитета „Унион”,
објаснила је да је за именовање јавног бележника надлежан министар правосуђа и да је услов који треба да испуни јавни бележник, осим оних статусне природе и завршеног правног факултета, јесте да има и положен стручни испит.


Говор министарке правде можете преузети овде