КОМИСИЈА ЗА НАКНАДУ ШТЕТЕ НА ОСНОВУ ОДЛУКЕ УСТАВНОГ СУДА КОЈОМ ЈЕ УСВОЈЕНА УСТАВНА ЖАЛБА

Члановима 82. до 90. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС”, број 109/07) прописан је поступак по уставној жалби, као посебан поступак који се води пред Уставним судом.

Чланом 82. наведеног закона је предвиђено да се уставна жалба може изјавити против појединачног акта или радње државног органа или организације којој је поверено јавно овлашћење, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства или је законом искључено право на њихову судску заштиту. При томе, уставна жалба се може изјавити и ако нису исцрпљена правна средства, у случају када је подносиоцу жалбе повређено право на суђење у разумном року.

Чланом 89. став 3. је прописано да је одлука Уставног суда којом је усвојена уставна жалба правни основ за накнаду штете или отклањање других штетних последица пред надлежним органом.

Чланом 90. је прописано да се подносилац уставне жалбе коме је иста усвојена, може обратити Комисији за накнаду штете ради постизања споразума о врсти и висини накнаде штете.

Уколико захтев не буде усвојен или Комисија не донесе одлуку у одговарајућем року, подносилац захтева за накнаду штете може код надлежног суда поднети тужбу за накнаду штете, а ако је захтев делимично усвојен, тужба се може поднети у погледу остатка захтева.

Такође, предвиђено је да ће министар правде донети ближи акт о саставу и раду Комисије за накнаду штете.

Министар правде је, на основу овлашћења предвиђених чланом 90. став 3. Закона о Уставном суду, донео Правилник о саставу и раду Комисије за накнаду штете на основу одлуке Уставног суда којим је усвојена уставна жалба број 110-00-17/2008-05 од 6. марта 2008. године. Наведени правилник објављен је у „Службеном гласнику Републике Србије”, број 27/08 од 17. марта 2008. године и ступио је на снагу 25. марта 2008. године. Поменутим правилником прецизно су разрађене законске одредбе, на тај начин што је прецизиран број чланова Комисије за накнаду штете, рад комисије по захтеву, одлуке комисије, као и остале одредбе које се односе на поступак пред Комисијом.

Сходно наведеном правилнику, министар је образовао Комисију за накнаду штете на основу одлуке Уставног суда којом је усвојена уставна жалба и истовремено именовао председника, чланове и секретара Комисије. Задатак наведене Комисије је да доноси одлуке по захтевима за накнаду штете на основу одлуке Уставног суда којом је усвојена уставна жалба, ради постизања споразума о врсти и висини штете са подносиоцем захтева. Комисија има посебну пријемну књигу поште, као и свој печат.

Сходно Правилнику о саставу и раду Комисије, по комплетираном захтеву за накнаду штете, Комисија доноси одлуку о захтеву. Уколико Комисија сматра да је захтев оправдан, исти се усваја и одређује износ који Комисија предлаже подносиоцу. Одлука о захтеву, заједно са предлогом споразума се доставља подносиоцу. Уколико подносилац захтева прихвати износ из предлога споразума оверава изјаву пред надлежним органом, потписује предлог споразума и одређује ко ће закључити споразум (лице чије је уставно право повређено или његово пуномоћник) и доставља остале податке потребне за исплату (број рачуна, назив банке, фотокопију личне карте и др). После тога, припрема се споразум који потписује подносилац захтева, односно његов пуномоћник и министар правде. Уколико подносилац захтева није задовољан износом предложене суме позива се да о томе одмах обавести Комисију.

Приликом одређивања износа накнаде који се предлажу подносиоцима захтева, Комисија има у виду све околности конкретног случаја, посебно значај повређеног добра, чињенице везану за евентуални допринос повреди права самог подносиоца захтева, улогу државног органа приликом повреде права подносиоца, постојећу праксу домаћих судова у правно сличним ситуацијама, као и праксу Европског суда за људска права у случајевима у којима је тужена страна била Република Србија.

У свом раду, а сходно Правилнику о саставу и раду Комисије, захтев за потребним прилозима Комисија прима кроз посебну књигу примљене поште, након завођења захтева од стране писаринице. Члан Комисије који ће бити известилац за поједини захтев одређује се сходно правилима Судског пословника, чиме се обезбеђује непристрасност у раду Комисије, као и једнак распоред броја примљених захтева по појединим члановима Комисије који су известиоци.

О сваком захтеву о коме одлучује на седници, Комисија саставља посебан записник у који се уноси одлука коју је Комисија донела, начин одлучивања (једногласно или већином гласова), као и сви остали подаци који се односе на конкретан захтев. Такође, сходно поменутом Правилнику о саставу и раду Комисије, Комисија доставља редовне и ванредне извештаје министру правде. Седнице Комисије се одржавају по потреби (у зависности од броја захтева по којима треба донети одлуку), а најмање два пута месечно.

ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈИ

• Годишњи извештај о раду Комисије за 2009. годину (.doc) 50KB

• Годишњи извештај о раду Комисије за 2010. годину (.doc) 53KB

ОБРАСЦИ

• Записник о раду Комисије (.doc) 26KB

• Пример писменог овлашћења у поступку пред Комисијом (.doc) 25KB

• Пример захтева за накнаду штете (.doc) 40KB

ПРОПИСИ

• Правилник о саставу и раду комисије (.doc) 77KB

• Одредбе Закона о Уставном суду које се односе на уставну жалбу  (.doc) 98KB