Потписан Споразум о извршењу кривичних санкција са Међународним кривичним судом

Хаг, 20. јануар - Министарка правде Снежана Маловић и председник Међународног кривичног суда Санг-Хјун Сонг потписали су 20. јунаура Споразум о извршењу кривичних санкција са Међународним кривичним судом према ком осуђеници могу да издржавају казну затвора у Србији.

  - Осуђени пред Међународним кривичним судом у Хагу за ратне злочине, злочине против човечности и геноцид затворске казне моћи ће да издржавају у срспким затворима - изјавила је министарка правде Србије Снеззана Маловицх.

После потписивања Споразума о извршењу кривичних санкција са председником МКС Санг-Хјун Сонгом у Хагу, Маловићева је истакла да је Србија  прва земља у југоисточној у Европи која је закључила тај споразум који потврђује опредељеност Србије да починиоци ратних злочина морају да буду кажњени без обзира на место где су злочине починили.

Указујући да се споразум не односи на осуђене пред Хашким трибуналом, Маловићева је истакла да ће осуђеници МКС бити смештени у српске затворе с обзиром на висину изречене казне.

Министака је казала да Србија према споразуму има право да у сваком конкретном случају размотри да ли ће конкретног осуђеног прихватити да служи казну у српском затвору.

Маловић је оценила да се само  путем чврсте сарадње могу умањити све негативне последице ратних злочина и постићи мир и правда.

"Снажно верујем да у свим нашим поступцима морамо да будемо усредсређени на успостављање система вредности у коме нема толеранције за злочине", нагласила је Маловић.

 "Сигурна сам да ће потписивање овог споразума учврстити нашу посвећеност вредностима и циљевима које делимо и нимало не сумњам да ће се наша сарадња наставити и наредних година", поручила је она.

Суочавање са систематским кршењем људских права и ратним злочинима почињеним у недавној прошлости никако није лак задатак, указала је министарка и нагласила да је за успех неопходно разумевање комплексне међузависности између међународног и националног аспекта суђења ратним злочинцима.

Она сматра да се постепено пребацивање тих одговорности са међународног на ниво државе показало "истинским мерилом демократске транзиције у Србији".

 "Због тога не сумњамо да је МКС једна од најважнијих институција у борби против некажњавања злочина и у промовисању одговорности и због тога данас осећамо понос што смо прва земља у региону и једна од првих држава чланица која је закључила овај споразум са судом", нагласила је Маловић.

Истакла је да потписивање Споразума још једном потврђује посвећеност Србије да суди ратним злочинцима без обзира на то где су злочини почињени.

Министарка је изразила спремност Србије да искуство које је стечено у суђењу починиоцима ратних злочина и других тешких дела из међународног кривичног права стави на располагање суду и својим партнерима који се суочавају са сличним случајевима.

 Она је подсетила да је, као једна од земаља оснивача МКС и једна од првих међу 60 држава које су ратификовале статут, Србија од оснивања те институције показала спремност и вољу да пружи пуну подршку МКС.

Међународни кривични суд са седиштем у Хагу бави се процесуирањем ратних злочина почињених на територијама држава потписница Римског статута, којих сада има 114.

За разлику од Хашког трибунала који је "ад хок" институција привременог карактера, основана само за суђења оптуженима за ратне злочине на простору бивше Југославије и Руанде, МКС има карактер сталног суда.

Српски парламент усвојио је Закон о сарадњи са МКС-ом 2009. године, чиме је створена основа за даљу примену оснивачког акта тог суда - Римског статута.

Према речима председника МКС-а Сонга, потписивање овог споразума представља историјски тренутак и за МКС и за Србију, јер представља конкрерну акцију за испуњење међународне правде.

Он је похвалио спремност Србије да сарађује са тим судом и указао да су поред наше државе овај споразум потписале  још Велика Британија, Аустрија, Белгија, Данска и Финска.