Реформа правосудног система Републике Србије - Реорганизација правосуђа и њени ефекти - 21.11.2008. године

Реформа правосудног система Републике Србије

Реорганизација правосуђа и њени ефекти

Једна од најбитнијих реформи које Република Србија тренутно спроводи је реформа правосуђа. To je стратешка реформа која се односи на све нивое правосудног система у циљу успостављања владавине права и правне сигурности у Републици Србији. Реформа правосуђа је дуготрајан процес који поред измена законског оквира захтева и низ других структурних и организационих промена.

У наредном периоду кључне промене биће усмерене на део реформе који се односи на реорганизацију правосудних органа, за шта је предвиђен рок 01.01.2010. године.

У претходном периоду вршене су детаљне анализе актуелне мреже правосудних органа као и саме организације рада унутар самих судова и идентификоване су слабости, које су сврстане у неколико основних група:

• Претерано комплексан и широк систем судова, што за резултат има више трошкове пословања од неопходних а мање ефикасан приступ правди генерално, а посебно од стране грађана;
• Непостојање могућности за оптимално и интегрисано планирање, утврђивање потребних буџетских средстава и мерења резултата рада правосудних органа, што смањује способност правосуђа да делотворно прати и унапређује систем;
• Неефикасан систем функционисања правосудне администрације, што спречава делотворно спровођење правде и процесуирање предмета;
• Тежак терет административних послова је на судијама, што смањује судијску ефикасност. Ограничавајући фактор су и процедуре које захтевају од судија да проведу велики део времена бавећи се административним питањима, чиме се њихово време и стручност преусмеравају на питања која нису судијска, а што директно доприноси великом броју нерешених предмета.

Узимајући у обзир све претходно наведено направљен је детаљан план за реорганизацију правосудних органа који је усмерен у исто време на неколико праваца, а односи се на следеће:

1.  Промену мреже правосудних органа и другачији начин њиховог функционисања;

2.  Могућупромену броја носилаца правосудне функције, искључиво на основу одлуке Високог савета судства;

3.  Промену броја и структуре осталих запослених,

Све три промене међусобно су повезане и условљене, али у исто време усмерене ка повећању независности, транспарентности, одговорности и ефикасности правосудног система у Републици Србији.

Нова мрежа правосудних органа предвиђа значајно смањење броја основних судова (раније општинских судова), прекршајних судова (раније органа за прекршаје) и основних јавних тужилаштава (раније општинских јавних тужилаштава), што ће се даље одразити на могућу промену броја судија и запослених као и промену структуре запослених.

Основни судови – општински судови реорганизоваће се и постаће основни судови који ће добити судске јединице, где ће грађани моћи да се обрате суду на начин како су то могли да ураде док су судови функционисали. У јединицама ће радити одговарајући број службеника који ће вршити сав технички део посла како грађани не би имали потребу да путују до места где је седиште најближег основног суда. Суђења ће бити организована у самом месту где је стационирана судска јединица и то неколико пута недељно у зависности од потреба грађана. Смањен број судова највероватније проузроковаће и смањење броја судија а уједно и промењену структуру осталих запослених. Суштинска промена биће у томе да ће смањење броја судија пратити повећан број судијских помоћника, тако да ће сваки судија осим дактилографа имати и судијског помоћника, па је то битан разлог због чега се очекује повећана ефикасност рада судија. Поред тога, судије неће имати проблем "мале средине", где се већина становника познаје између себе, па ће њихова објективност и независност бити на знатно вишем нивоу.

Прекршајни судови - сва места у којима ће бити укинути органи за прекршаје добиће одељења прекршајних судова, где ће грађани моћи да се обрате суду на начин како су то могли да ураде док су органи функционисали и где ће радити и саме судије. Анализом рада органа за прекршаје утврђено је да је потребно смањити садашњи број судија за прекршаје.

Основна јавна тужилаштва - садашња мрежа општинских јавних тужилаштава биће замењена новом, рационалнијом мрежом основних јавних тужилаштава која ће пратити мрежу основних судова. Не очекује се значајна промена броја носилаца тужилачке функције и осталих запослених.

Виши судови - очекује се значајно смањење броја судија обзиром на промену надлежности, нарочито обзиром на чињеницу да се оснивају апелациони судови на које прелази део надлежности досадашњих окружних судова. И у овом случају структура запослених биће промењена у смислу да ће сваки судија добити судијског помоћника.

ЕФЕКТИ РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ ПРАВОСУЂА

Досадашња пракса показала је да велики број судова не значи ефикасан правосудни систем. Генерално, суштинске промене које ће се десити у правосудном систему Републике Србије значиће мањи број правосудних органа и евентуално мањи број судија али и промењен број и структуру осталих запослених. Укупне промене треба да доведу до значајног повећања судијске ефикасности, веће ажурности рада правосудних органа и побољшаног приступа правди.

ФИНАНСИЈСКИ ЕФЕКТИ

Реорганизација мреже правосуђа у Србији неће захтевати додатна буџетска средства. Све наведене промене проузроковаће и измену структуре трошења средстава у односу на то каква је она била у предходним годинама.

По покрићу додатних трошкова који настају као последица реорганизације правосуђа (повећан број судијских помоћника и повећани трошкови путовања), у 2010. години преостаје износ од око 1.65 милијарде динара на име уштеда. Део ових средстава могуће је искористити за значајније повећање зарада за носиоце правосудних функција и стимулација за остале запосленеу циљу побољшања њиховог материјалног положаја.

Такође, у 2010. години појавиће се неколико врста трошкова који ће имати једнократни карактер а исплатиће се из остварених уштеда и то:

-  накнаде плате државним службеницима који остају нераспоређени, у складу са законом

-  отпремнина за све државне службенике и намештенике којима престаје радни однос

-  исплата накнаде плате у трајању од шест месеци носиоцима правосудних функција који нису изабрани у складу са законом 

Уштеде у 2011. години ће омогућити даље запошљавање судијских помоћника, додатно повећања зарада за носиоце правосудних функција и стимулација за све остале запослене у правосуђу.

Као основа за израду финансијског дела анализе коришћени су Предлог закона о изменама и допунама закона о буџету за 2009. годину, важећи елементи за обрачун и исплату зарада за носиоце правосудних функција и остале запослене у правосуђу са пројекцијама за њихово повећање у наредне две године и сви остали доступни подаци релевантни за њену израду.