Уводна реч министарке правде у Скупштини Србије поводом Предлога закона у међународној правној помоћи у кривичним стварима – 05.03.2009. године

Поштованa председнице, поштоване даме и господо народни посланици, на почетку ове обједињене расправе о седам закона које је предложила Влада Републике Србије, а које је припремило Министарство правде, истакла бих њихов значај у процесу приступања наше земље Европској унији, хармонизацији прописа са прописима Европске уније, а нарочито њихов значај за укидање виза грађанима Србије за државе Европске уније.

Прво бих дала, у најкаћим цртама, приказ Предлога закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима. Област међународне правне помоћи у кривичним стварима, према важећим прописима, уређена је одредбама Законика о кривичном поступку из 2001. године, и то у делу који се односи на посебне поступке у Глави ХХХII – поступак за пружање међународне правне помоћи и извршењу међународних уговора у кривично-правним стварима и Главе XXXIII – поступак за издавање окривљених и осуђених лица. Имајући у виду да су у области међународне правне помоћи ратификоване одређене конвенције Савета Европе и Уједињених нација, међу којима бих поменула Европску конвенцију о мешусобном пружању правне помоћи у кривичним стварима, Европску конвенцију о екстрадицији и Европску конвенцију о преносу поступак у кривичним стварима, као и Конвенију Уједињених нација против транснационалног организованог криминала, указала се потреба за хармонизацију домаћег законодавства са овим међународним документима. Поред тога, потребно је ускладити одредбе о међународној правној помоћи са новим Уставом Републике Србије из разлога што су горе наведене одредбе Законика о кривичном поступку последњи пут мењане 2003. године, у време постојања државне заједнице Србија и Црна Гора, а по тада важећеим прописима, одређене надлежности у поступку међународне правне помоћи у кривичним стварима биле су подељене између органа државне заједнице и органа Републике Србије. Полазећи од ових разлога, Министарство правде, као надлежни државни орган за припрему прописа из ове области, закључило је да је целисходније да се изради посебан закон о међународној правној помоћи у кривичним стварима, који би много детаљније уредио предметну област, него што је то сада уређено Закоником о кривичном поступку.

Предлог закона се састоји из 6 Глава. Глава прва садржи основне одредбе, а међу њима бих истакла одредбу члана 1. Предлога закона која садржи исти принцип, као и важеће одредбе Законика о кривичном поступку, а то је да се овај закон примењују само у случају када одређена питања међународне правне помоћи у кривичним стварима нису уређена међународним уговорима или такви уговори не постоје. Предлог закона утврђује да међународна правна помоћ обухвата изручење окривљеног или осуђеног, преузимање и уступање кривичног гоњења, извршење кривичних пресуда и друге облике међународне правне помоћи. Као надлежни органи за пружање међународне правне помоћи првенствено су одређени судови и јавна тужилаштва, а за поједине радње у овом поступку надлежни су и Министарство правде, Министарство спољних послова и Министарство унутрашњих послова. Посебну новину представља то што је Предлогом закона прецизно уређена садржина замолнице за пружање међународне правне помоћи, а такође је прописано да се у хитним случајевима замолнице могу доставити путем Интерпола, односно да надлежни правосудни органи могу непосредно да достављају замолнице надлежним иностраним органима, наровно уз постојање узајамности.

Главом другом закона уређен је поступак за изручење окривљеног или осуђеног лица. Према Предлогу закона изручење окривљеног или осуђеног лица страној држави може се дозволити ради вођења кривичног поступка за кривично дело за које се по закону обе државе може изрећи казна затвора од најмање годину дана, а што се тиче извршења кривичне санкције, у том случају се може осуђено лице изручити ако је у иностранству изречена казна затвора у трајању од најмање четири месеца. Предлогом закона предвиђено је да се не може извручити лице које је држављанин Републике Србије, а Предлог закона предвиђа и друге претпоставке које морају бити испуњене да би се дозволило изручење. Законом се уводи могућност изручења лица страној држави по поједностављеном поступку, уз његову изричиту сагласност. Будући да лицу чије се изручење тражи може бити одређен притвор, прописани су разлози за његово одређивање, трајање и укидање. Одлучујући о замолници, надлежни суд може донети решење о томе да су испуњене претпоставке за изручење или решење којим се изручење одбија. Обе одлуке подлежу преиспитивању од стране непосредно вишег суда - по жалби односно по службеној дужности, а након правноснажности се достављају Министарству правде. Ако донесе решење којим дозвољава изручење одређеног лица, министар правде може поставити одређене услове за изручење, а може и да не дозволи изручење ако сматра да је реч о политичком или војном кривичном делу, ако би се изручењем повредили суверенитет, безбедност, јавни поредак и други интереси од суштинског значаја за Републику Србију или ако у поступку суђења у одсуству лицу чије се изручење тражи нису биле остварене гаранције правичног суђења. Одредбама ове главе закона предвиђена су и правила према којима се од стране државе захтева изручење лица против кога се у Републици Србији води кривични поступак или му је домаћи суд изрекао кривичну санкцију.

Глава трећа Предлога закона садржи одредбе о преузимању и уступању кривичног гоњења. Замолницу за преузимање кривичног гоњења и кривичне списе министарство правде доставља надлежном јавном тужиоцу, који може одлучити да преузме кривично гоњење лица окривљеног или осуђеног за кривично дело које спада у надлежност суда државе молиље. Поред општих претпоставки за пружање међународне правне помоћи, потребно је да то лице има пребивалиште или боравиште у Републици Србији односно да овде издржава казну затвора. Преузети поступак спроводи се према одредбама домаћег права. Одредбама ове главе закона предвиђена је и могућност да се страној држави уступи кривично гоњење осумњиченог или окривљеног за кривично дело које спада у надлежност домаћег суда.

Глава четврта Предлога закона уређује извршење домаће и стране кривичне пресуде на територији државе чији суд није донео пресуду. За разлику од досадашњег законског решења, могућност извршења стране кривичне пресуде више није изузетак, што је у складу са принципом пружања међународне правне помоћи у најширем обиму. Поред испуњења општих претпоставки, потребно да осуђени има држављанство Републике Србије, да овде има пребивалиште, боравиште или да издржава раније изречену кривичну санкцију. Пре доношења одлуке суд ће саслушати осуђеног о испуњености претпоставки за извршење стране кривичне пресуде. Ако усвоји замолницу, домаћи суд ће у изреку пресуде унети страну кривичну пресуду и изрећи кривичну санкцију која не може бити строжа од санкције изречене страном кривичном пресудом. Законом је предвиђено и када се доноси решење о одбијању замолнице. Држављанин Републике Србије који је осуђен у страној држави може да настави издржавање кривичне санкције у Републици Србији, ако се са тим сагласи и ако то побољшава изгледе за његову друштвену рехабилитацију. Законом је предвиђена и могућност да се извршење кривичне пресуде домаћег суда захтева од стране државе. Осуђено лице које у Републици Србији издржава кривичну санкцију која се састоји у лишењу слободе може, ради даљег издржавања кривичне санкције, бити премештено у државу свог држављанства односно пребивалишта или боравишта.

Глава пета  Предлога закона садржи одредбе о осталим облицима пружања међународне правне помоћи, као што су: извршење одређених процесних радњи, примену одређених мера, размену обавештења, достављање писмена и предмета који су у вези са кривичним поступком у држави молиљи, као и привремену предају лица лишеног слободе ради испитивања пред надлежним органом државе молиље. Пружање наведених облика међународне правне помоћи одбиће се ако нису испуњене опште претпоставке и у случају да се пред домаћим судом против истог лица води кривични поступак за кривично дело поводом којег се помоћ захтева. Oсновним одредбама ове главе установљено је начело специјалитета, којим се штите права лица које је пристало да у својству сведока или вештака да исказ у кривичном поступку који се води у страној држави. То лице – док је на територији државе молиље – не може бити притворено нити кривично гоњено за кривично дело које је раније учинило. Одредбама ове главе закона предвиђена је могућност формирања заједничких истражних тимова, као и достављања података о кривичним делима и учиниоцима, без замолнице.

Глава шеста Предлога закона садржи прелазне и завршне одредбе. Превиђено је да Главе XXXII и Главе XXXIII Законика о кривичном поступку из 2001. године престану да важе ступањем на снагу овог закона, али ће се према тим одредбама спровести поступци пружања међународне правне помоћи започети до ступања на снагу овог закона.

Хвала.