Српски ћирилица Srpski latinica English

 

Уводна реч министарке правде у Скупштини Србије поводом ратификације сета конвенција - 06.03.2009. године

6.03.2009.

Поштованa председнице, поштоване даме и господо народни посланици, на почетку ове обједињене расправе о седам закона које је предложила Влада Републике Србије, а које је припремило Министарство правде, истакла бих њихов значај у процесу приступања наше земље Европској унији, хармонизацији прописа са прописима Европске уније, а нарочито њихов значај за укидање виза грађанима Србије за државе Европске уније.

У односу на Предлоге закона којима се потврђују међународне конвенције, на почетку бих представила Предлог закона о потврђивању Конвенције о високотехнолошком криминалу и Предлог закона о потврђивању Додатног протокола уз Конвенцију о високотехнолошком криминалу који се односи на кажњавање аката расизма и ксенофобије учињених преко компјутерских система.

Конвенција има за циљ спречавање дела усмерених против поверљивости, интегритета и доступности компјутерских система, мрежа и компјутерских података, као и спречавање злоупотреба тих система, мрежа и података, на начин што се предвиђају ефикасне мере за откривање и гоњење таквих кривичних дела како на унутрашњем тако и на међународном плану.

Конвенција има троструко усмерење и то:

- усклађивање националних законодавстава и инкриминација у области високотехнолошког криминала;

- омогућавање властима да приступе подацима из средстава комуникација ради истраге и тражења доказа;

- развијање механизама међународне сарадње у борби против високотехнолошкогкриминала.

У вези са наведеним Конвенција дозвољава надлежним органима да прикупљају, у реалном времену, податке који се тичу размене и да пресрећу податке који се тичу садржине, приморавајући оне који пружају интернет услуге да им у томе пружају помоћ.

При наведеном Конвенција узима у обзир и постојеће конвенције Савета Европе у области казнене политике, као и сличне уговоре између држава чланица Савета Европе и осталих држава, наглашавајући да је сврха Конвенције да допуни те конвенције како би истрагу и процедуре које се тичу кривичних дела у вези компјутерских система и података учинила ефикаснијом и да би омогућила прикупљање доказа за та дела у електронском облику.

Конвенција наглашава потребу да се обезбеди одговарајући баланс између потребе за спровођењем закона и поштовања основних људских права садржаних у Конвенцији Савета Европе о заштити људских права и основних слобода из 1950. године, Међународном пакту о грађанским и политичким правима Уједињених Нација из 1966. године, као и другим међународним конвенцијама о људским правима.

Србија и Црна Гора потписала је Конвенцију о високотехнолошком криминалу на Конференцији европских министара правде одржаној 07. и 08. априла 2005. године у Хелсинкију, па је стога потребно да у складу са својим уставним надлежностима Народна скупштина донесе закон о потврђивању Конвенције. Конвенцију је до сада потврдило 23, а потписало још 23 државе чланица.

Додатни протокол уз Конвенцију о високотехнолошком криминалу који се односи на кажњавање аката расизма и ксенофобије учињених преко компјутерских система донет је као резултат забринутости држава због ризика злоупотребе или ненаменског коришћења компјутерских система ради ширења дела расистичке и ксенофобичне природе, због чега он предвиђа кажњавање аката расистичког и ксенофобичног садржаја преко компјутерских система.

При овом у Протоколу се посебно наглашава успостављање равнотеже између слободе изражавања и ефикасне борбе против дела расистичке и ксенофобичне природе и истиче да он није намењен угрожавању успостављених принципа који се односе на слободу изражавања у националним правним системима.

Србија и Црна Гора Протокол је потписала на Конференцији европских министара правде одржаној 07. и 08. априла 2005. године у Хелсинкију, па је стога потребно да у складу са својим уставним надлежностима Народна скупштина донесе закон о потврђивању Додатног протокола. Додатни протокол је до сада потврдило 13, а потписала још 21 држава чланица.

Сада бих дала најзначајније напомене о Предлогу закона о потврђивању Kонвенцијe Савета Европе о борби против трговине људима. Конвенција има за циљ да спречи и сузбије трговину људима, уз гарантовање равноправности полова, да заштити људска права жртава трговине људима, да осмисли свеобухватни оквир за пружање заштите и помоћи жртвама и сведоцима, да обезбеди ефикасне истраге и кривично гоњење као и да унапрeди међународну сарадњу у сузбијању трговине људима.

Конвенција треба да се примењује на све облике трговине људима, како националнe тако и међународнe, без обзира да ли је или није повезана са организованим криминалом.

При наведеном Конвенција узима у обзир и постојеће конвенције Савета Европе у области казнене политике, сличне уговоре између држава чланица Савета Европе и осталих држава, као и друге међународне правне инструменте који се односе на област сузбијања трговине људима, а посебно Конвенцију о заштити људских права и основних слобода из 1950. године и њене протоколе, као и Конвенцију Уједињених нација против транснационалног организованог криминала и њен Протокол за спречавање, сузбијање и кажњавање трговине људима, посебно женама и децом, а у циљу пружања боље заштите предвиђене овим актима и унапређивању њима успостављених стандарда. Такође, Конвенција узима у обзир и потребу да се изради свеобухватни међународни правни инструмент који би се усредсредио на људска права жртава трговине људима и који би успоставио посебан механизам надзора.

Конвенцијом је прописано да примена њених одредби од страна уговорница, а посебно коришћење мера за заштиту и унапређење права жртава, треба да се обезбеди без дискриминације по било ком основу као што су пол, раса, боја, језик, вероисповест, политичко или неко друго уверење, национално или социјално порекло, припадност некој националној мањини, имовина, рођење или неки други статус.

Србија и Црна Гора потписала је Конвенцију Савета Европе о борби против трговине људима на Трећем самиту шефова држава и влада земаља чланица Савета Европе одржаном 16. маја 2005. године у Варшави, па је стога потребно да у складу са својим уставним надлежностима Народна скупштина донесе закон о потврђивању Конвенције. Конвенцију је до сада потврдило 20, а потписало још 20 држава чланица.

Сада бих дала краће образложење у вези са Предлогом закона о потврђивању Kонвенцијe Савета Европе о спречавању тероризма. Конвенција има за циљ да се појачају напори страна уговорница у спречавању тероризма и његових негативних последица по целовито уживање људских права, посебно права на живот и помоћу мера које треба да буду предузете на националном нивоу и, кроз међународну сарадњу, уз дужну пажњу посвећену примењивим вишестраним или двостраним уговорима или споразумима међу странама уговорницама.

Конвенција оснажује потребу за јачањем борбе против тероризма и потврђује да све мере које се предузимају ради спречавања или сузбијања кривичних дела тероризма морају да поштују владавину права и демократске вредности, људска права и основне слободе, као и остале одредбе међународног права, укључујући, где је примењиво, међународно хуманитарно право. Конвенција подсећа да терористички акти имају, по својој природи или контексту, намену да озбиљно застраше становништво или да противно законима и прописима приморају неку владу или неку међународну организацију да предузме неку акцију или да се уздржи од предузимања неке акције или да озбиљно дестабилизују или униште основне политичке, уставне, економске или социјалне структуре земље или међународне организације.

Ова конвенција заједно са другим међународно правним актима од значаја је за сузбијање тероризма и ствара услове за још чвршћу и ефикаснију сарадњу међу државама у циљу спречавања терористичких аката, као и кривично гоњење, односно кажњавање починилаца ових кривичних дела што ће допринети бољој заштити од тероризма.

При наведеном Конвенција узима у обзир и постојеће конвенције Савета Европе у области казнене политике, сличне уговоре између држава чланица Савета Европе и осталих држава, као и друге међународне правне инструменте који се односе на област сузбијања тероризма, као и конвенције Уједињених нација. Ова конвенција допуњује примењиве мултилатералне или билатералне уговоре или споразуме међу странама уговорницама, укључујући ту и одредбе следећих уговора Савета Европе: Европске конвенције о изручењу, Европске конвенције о узајамној помоћи у кривичним стварима, Европске конвенције о сузбијању тероризма, Додатног протокола уз Европску конвенцију о узајамној помоћи у кривичним стварима, Другог додатног протокола уз Европску конвенцију о узајамној помоћи у кривичним стварима и Протокола уз Европску конвенцију о сузбијању тероризма.

Србија и Црна Гора потписала је Конвенцију Савета Европе о спречавању тероризма на Трећем самиту шефова држава и влада земаља чланица Савета Европе одржаном 16. маја 2005. године у Варшави, па је стога потребно да у складу са својим уставним надлежностима Народна скупштина донесе закон о потврђивању Конвенције. Конвенцију је до сада потврдило 17, а потписало још 26 држава чланица.

Сада бих дала краће обрзложење у вези са Предлогом закона о потврђивању Протокола уз Европску конвенцију о сузбијању тероризма.

Наведени Протокол је донет као резултат потребе држава уговорница да ојачају борбу против тероризма, уз истовремено поштовање људских права водећи рачуна о Смерницама о људским правима и борби против тероризма које је Комитет министара Савета Европе усвојио 11. јула 2002. године.

Такође, државе уговорнице су осетиле потребу да буду реалистичне и прагматичне како би се избегла понављања и преклапања садржаја Конвенције са садржајем других међународних инструмената и активности у међународним форумима. Државе уговорнице су, посебно желеле, да оснаже улогу Конвенције као инструмента који има за циљ да омогући изручење терориста крoз деполитизацију кривичних дела тероризма.

Србија и Црна Гора потписала је Конвенцију Савета Европе о спречавању тероризма у Стразбуру 15. маја 2003. године, па је стога потребно да у складу са својим уставним надлежностима Народна скупштина донесе закон о потврђивању Конвенције. Конвенцију је до сада потврдило 28, а потписало још 18 држава чланица.

И на крају, дала бих пар напомена везаних за Предлог закона о потврђивању Kонвенцијe Савета Европе о прању, тражењу, заплени и одузимању прихода стечених криминалом и о финансирању тероризма. Конвенција има за циљ спречавање дела прања новца и финансирања тероризма, као и других облика криминала путем заплене и одузимања прихода стечених извршењем кривичних дела, како на унутрашњем тако и на међународном плану.

Конвенција има троструко усмерење и то:

- усклађивање националних законодавстава и инкриминација у области прања новца и финансирања тероризма;

- омогућавање властима да приступе банкарским подацима ради истраге и тражења доказа;

- развијање механизама међународне сарадње у борби против прања новца и финансирања тероризма.

У вези са наведеним Конвенција дозвољава надлежним органима да траже, уђу у траг, идентификују, замрзну, заплене и конфискују имовину, законитог или незаконитог порекла, која је искоришћена или намењена да буде коришћена, у целини или делимично, за финансирање тероризма, или приходе стечене кроз то кривично дело и, да у том циљу обезбеди најширу могућу сарадњу.

При наведеном Конвенција узима у обзир и постојеће конвенције Савета Европе у области казнене политике, као и сличне уговоре између држава чланица Савета Европе и осталих држава, посебно Конвенцију Савета Европе о прању, тражењу, заплени и одузимању прихода стечених криминалом из 1990. године, наглашавајући да је сврха Конвенције да допуни те конвенције како би се ојачале превентивне мере на плану спречавања прања новца и финансирања тероризма и како би се истрага и процедуре које се тичу наведених кривичних дела учинилe ефикаснијим и да би омогућила прикупљање доказа за та дела.

Србија и Црна Гора потписала је Конвенцију Савета Европе о прању, тражењу, заплени и одузимању прихода стечених криминалом и о финансирању тероризма на Трећем самиту шефова држава и влада земаља чланица Савета Европе одржаном 16. маја 2005. године у Варшави, па је стога потребно да у складу са својим уставним надлежностима Народна скупштина донесе закон о потврђивању Конвенције. Конвенцију је до сада потврдило 11, а потписало још 20 држава чланица.

На крају бих хтела да вам се захвалим на пажњи и да изразим наду да ће, након расправе у начелу и у појединостима, предложени закони бити усвојени, чиме ће се створити услови, пре свега, за стављање Републике Србије на белу Шенгенску листу, а такође ће се створити нормативни амбијент за ефикасније сузбијање свих облика криминала.

Хвала.

 

НАЈАВЕ
ЛИНКОВИ
ЛИНКОВИ
  • ТОК ПРЕДМЕТА
ЛИНКОВИ
ЛИНКОВИ
ЛИНКОВИ