Заштита људских права да буде «светиња» у Србији

Београд - 29. фебруар 2012.

Министарка правде Србије Снежана Маловић изјавила је да је у претходне три и по године, током мандата актуелне Владе, много урађено на унапређењу заштите људских права.Oна је поручила да је остварење и потпуна заштита људских права суштина функционисања сваког демократског друштва.

“Спровели смо свеобухватну реформу кривичног законодавства,изменом Кривичног законика, Закона о кривичном поступку ипооштрили смо казнену политику, али се ту не заустављамо и планирамо даље измене законодавства”, рекла је Маловић отварајући дебату "Људска права, ново кривично законодавство и нова казнена политика".

Маловић је напоменула да реформа коју Министарство правде спроводи није једноставна, јер је дошло до коренитих измена српског правосуђа и целокупног правног система.

"Реформа Кривичног законика из 2009. године била је фокусирана на унапређење заштите људских права. Овим изменама пооштрене су казне за кривична дела извршена на штету права на живот, слободу, приватност, окупљање, удруживање. Проширено је кривично дело повреде угледа због расне, верске, националне или друге припадности И пооштрена казна као и кривично дело расне и друге дискриминације", рекла је Снежана Маловић. Додала је да је изменама и допунама Кривичног законика који је упућен у Скупштину Србије почетком ове године предложено укидање кривичних дела клевете и увреде ради обезбеђивања потпуније заштите слободе изражавања и медија.

"Ишло се корак даље у правцу успостављања ефикасног судског система и убрзавања кривичних поступака, и то увођењем нових правних института као што је споразум о признању кривице који се
већ показао као делотворан у пракси", рекла је Маловић.

Додала је да је Законик о кривичном поступку (ЗКП) израђен "у складу са високо постављеним европским и међународним стандардима" у тој области, што су потврдила и експертска мишљења Савета Европе И ОЕБС-а.

"Усвајањем новог Законика о кривичном поступку Република Србија је остварила један од основних предуслова за изградњу друштва које не толерише ниједан облик криминала, а поготово оне облике криминала који остављају најопасније последице по друштво", рекла је министарка правде и напоемунла да нови ЗКП "карактеришу изузетно савремена решења" која иду у правцу убрзавања поступка, јачања активности тужиоца кроз увођење тужилачке истраге и обезбеђења специјалних истражних мера применљивих пре свега на кривична дела организованог криминала.

"Свим овим кривично-правним изменама створили смо ефикасно средство у заштити и потпуном остваривању људских права", нагласила је Маловић.

Кривичноправно законодавство је без сумње један од кључних стубова цивилизације, јер оно кроз своју превентивну и репресивну функцију представља јако средство државе ка сузбијању сваког облик криминалитета", навела је Маловић.

Подсећајући да је током претходних година спроведена свеобухватна реформа кривичног законодавства, Маловић је истакла да су у плану даље измене закондавства, пооштравање санкција и увођење нових кривичних дела.

"Нажалост, сви смо сведоци учесталих насилних дела, заснованих на нетолеранцији и мржњи због чега ћемо, између осталог, озбиљно санкционисати злочин из мржње. Уколико не заштитимо и неомогућимо спровођење закона, систем вредности биће нарушен и ићи ће "на руку" криминалцима, штитиће њих, а не друштво као целину", рекла је министарка правде.

Она је истакла да поштовање људских права не сме да буде мртво слово на папиру, већ конкретне активности државних органа, које морају бити јасан показатељ спремности друштва да почива на демократским принципима и да их ефикасно примењује и поштује.

Подсећајући да је основни приоритет Владе борба против организованог криминала и корупције, Маловић је истакла да је Влада "стала на пут и уништила све организоване криминалне групе на овом подручју, али И шире које су могле да угрозе државу".

"Потврду да је Србија на правом путу добили смо и од Европске комисије у мишљењу о статусу кандидата и у мишљењу Савета ЕУ за опште послове", закључила је она.
Председник Фондације Центар за демократију Драгољуб Мићуновић навео је да Кривични закон Србије релативизује нека права прокламована Уставом, али не на уштрб, већ управо у контексту заштите људских права грађана.

Устав прокламује слободу говора али, Кривични закон санкционише говор мржње, односно ширење расне верске националне и друге нетрпељивости објаснио је Мићунивић и додао да је исти случај и када је у питању примена Законика о кривичном поступку када се процесуирају починиоци кривичних дела организованог криминала или тероризма.

Некадашњи министар правде И професор кривичног права Момчило Грубач оценио је да је Србија у последних 10 година учинила значајне и евидентне напретке на пољу заштите људских права, али да се ипак пуно тога мора још урадити, односно мењати.

Скуп су организовали Центар за демократију и немачка Фондације "Фридрих Еберт".