Pojednostavljeni i skraćeni postupci

XII pojednostavljeni i skraćeni postupci

Odredbe o posebnim parničnim postupcima sadržane su u Zakonu o parničnom postupku («Službeni glasnik Republike Srbije» br.125/2004 i 111/2009) čl. 434 - 490.

1. Postupak u parnicama iz radnih odnosa

2. Postupak u parnicama povodom kolektivnih ugovora

3. Postupak u parnicama zbog smetanja državine

4. Izdavanje platnog naloga

5. Postupak u parnicama o sporovima male vrednosti

6. Postupak u privrednim sporovima

Postupak u parnicama iz radnih odnosa

U postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud će uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova.

U toku postupka sud može i po službenoj dužnosti odrediti privremene mere koje se primenjuju u izvršnom postupku radi sprečavanja nasilnog postupanja ili radi otklanjanja nenaknadive štete.

Sud će odluku o određivanju privremene mere po predlogu stranke doneti u roku do osam dana od dana predaje predloga.

Protiv rešenja o određivanju privremene mere nije dozvoljena posebna žalba.

Sud će u presudi kojom nalaže izvršenje neke činidbe odrediti rok od osam dana za njeno izvršenje.

Rok za izjavljivanje žalbe iznosi osam dana.

Revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Postupak u parnicama povodom kolektivnih ugovora

U postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora ostvaruju zaštitu prava utvrđenih kolektivnim ugovorom kad nastane spor u postupku zaključivanja, odnosno izmena i dopuna kolektivnog ugovora ukoliko spor nije rešen mirnim putem ili putem arbitraže koju su obrazovali učesnici kolektivnog ugovora u skladu sa odredbama posebnog zakona.

Po pravilima postupka u parnicama povodom kolektivnih ugovora sud postupa i u slučaju spora o reprezentativnosti sindikata, odnosno udruženja poslodavaca u smislu odredaba posebnog zakona.

U postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora jedna od stranaka je reprezentativni sindikat.

Sud će uvek prilikom određivanja rokova i ročišta u postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja ovih sporova.

Sud će u presudi kojom nalaže izvršenje neke činidbe odrediti rok za njeno izvršenje.

Rok za izjavljivanje žalbe iznosi osam dana.

U parnicama povodom kolektivnih ugovora revizija je dozvoljena

- Postupak u parnicama zbog smetanja državine

Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe u parnicama zbog smetanja državine primenjivaće se ostale odredbe ovog zakona.

U postupku u parnicama zbog smetanja državine ne primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na odgovor na tužbu i zakazivanje i održavanje pripremnog ročišta.

Prilikom određivanja rokova i ročišta po tužbama zbog smetanja državine sud će uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja prema prirodi svakog pojedinog slučaja.

Raspravljanje o tužbi zbog smetanja državine ograničiće se samo na pretresanje i dokazivanje činjenica poslednjeg stanja državine i nastalog smetanja. Isključeno je pretresanje o pravu na državinu, o pravnom osnovu, savesnosti ili nesavesnosti državine ili o zahtevima za naknadu štete.

Odluku o zahtevu sud će doneti u roku do 90 dana.

U toku postupka sud može po službenoj dužnosti i bez saslušanja protivne stranke odrediti privremene mere koje se primenjuju u izvršnom postupku radi otklanjanja hitne opasnosti protivpravnog oštećenja ili sprečavanja nasilja ili otklanjanja nenaknadive štete.

Sud će odluku o određivanju privremene mere po predlogu stranke doneti u roku do osamdana od dana predaje predloga.

Protiv rešenja o određivanju privremene mere nije dozvoljena posebna žalba.

Rok za ispunjenje dužnosti koje su naložene strankama sud će odrediti prema okolnostima pojedinog slučaja.

Rok za izjavljivanje žalbe iznosi osam dana.

Iz važnih razloga sud može odlučiti da žalba ne zadržava izvršenje rešenja.

U postupku po žalbi protiv prvostepene odluke donete u parnici zbog smetanja državine shodno se primenjuju odredbe člana 369. stav 3. i čl. 370. i 371. ovog zakona.

Protiv rešenja donesenih u parnicama zbog smetanja državine revizija nije dozvoljena.

Tužilac gubi pravo da u izvršnom postupku zahteva izvršenje rešenja kojim se tuženom po tužbi zbog smetanja državine nalaže izvršenje određene radnje, ako nije zahtevao izvršenje u roku od 30 dana po proteku roka koji je rešenjem određen za izvršenje te radnje.

Ponavljanje pravnosnažno završenog postupka zbog smetanja državine dozvoljeno je samo iz razloga predviđenih u članu 422. tač. 1. i 2. ovog zakona u roku od 30 dana od pravnosnažnosti rešenja o smetanju poseda.

- Izdavanje platnog naloga

Kad se tužbeni zahtev odnosi na dospelo potraživanje u novcu, a to se potraživanje dokazuje verodostojnom ispravom priloženom tužbi u izvorniku ili overenom prepisu, sud će izdati nalog tuženom da ispuni tužbeni zahtev (platni nalog).

Kao verodostojne isprave smatraju se naročito:

1) javne isprave;

2) privatne isprave na kojima je potpis obveznika overio organ nadležan za overavanje;

3) menice i čekovi sa protestom i povratnim računima ako su oni potrebni za zasnivanje zahteva;

4) izvodi iz overenih poslovnih knjiga;

5) fakture;

6) isprave koje po posebnim propisima imaju značaj javnih isprava.

Platni nalog izdaće sud iako tužilac u tužbi nije predložio izdavanje platnog naloga, a ispunjeni su svi uslovi za izdavanje platnog naloga.

Kad se na osnovu verodostojne isprave može tražiti izvršenje po Zakonu o izvršnom postupku, sud će izdati platni nalog samo ako tužilac učini verovatnim postojanje pravnog interesa za izdavanje platnog naloga.

Ako tužilac ne učini verovatnim postojanje pravnog interesa za izdavanje platnog naloga, sud će tužbu odbaciti.

Kad se tužbeni zahtev odnosi na dospelo potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 2000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sud će izdati platni nalog protiv tuženog iako tužbi nisu priložene verodostojne isprave, ali je u tužbi iznet osnov i visina dugovanja i naznačeni su dokazi na osnovu kojih se može utvrditi istinitost tužbenih navoda.

Platni nalog iz stava 1. ovog člana može se izdati samo protiv glavnog dužnika.

Platni nalog izdaje predsednik veća, bez održavanja ročišta.

U platnom nalogu sud će izreći da je tuženi dužan u roku od osam dana, a u meničnim i čekovnim sporovima u roku od tri dana, po prijemu platnog naloga da ispuni zahtev tužbe zajedno sa troškovima koje je sud odmerio, ili u istom roku da podigne prigovore protiv platnog naloga. U platnom nalogu sud će tuženog upozoriti da će odbaciti neblagovremeno podnesene prigovore.

Platni nalog dostavlja se obema strankama.

Tuženome se uz platni nalog dostavlja i primerak tužbe sa prilozima.

Ako sud ne usvoji predlog za izdavanje platnog naloga, nastaviće postupak po tužbi po odredbama zakona koje važe za opšti parnični postupak.

Protiv rešenja suda kojim se ne usvaja predlog za izdavanje platnog naloga nije dozvoljena žalba.

Platni nalog tuženi može da pobija samo prigovorom. Ako se platni nalog pobija jedino u pogledu odluke o troškovima, ova se odluka može pobijati samo žalbom protiv rešenja.

U delu u kome nije napadnut prigovorom, platni nalog postaje pravnosnažan.

Neblagovremene, nepotpune ili nedozvoljene prigovore odbaciće sud bez održavanja ročišta.

Ako su prigovori podneti blagovremeno, sud će zakazati odmah ročište za glavnu raspravu.

U toku glavne rasprave stranke mogu da iznose nove činjenice i da predlažu nove dokaze, a tuženi može isticati i nove prigovore u pogledu pobijanog dela platnog naloga.

U odluci o glavnoj stvari sud će odlučiti da li se platni nalog u celini ili delimično održava na snazi ili se ukida.

Ako tuženi prigovori da nisu postojali zakonski osnovi za izdavanje platnog naloga (čl. 453. i 454), ili da postoje smetnje za dalji tok postupka, sud će prvo da odluči o tom prigovoru. Ako nađe da je takav prigovor osnovan, ukinuće rešenjem platni nalog i po pravnosnažnosti rešenja otpočeće raspravljanje o glavnoj stvari, kad takvom raspravljanju ima mesta.

Ako sud ne usvoji ovaj prigovor, preći će na raspravljanje o glavnoj stvari, a rešenje suda uneće se u odluku o glavnoj stvari.

Ako povodom prigovora nedospelosti sud nađe da je zahtev tužbe dospeo posle izdavanja platnog naloga, ali pre zaključenja glavne rasprave, sud će presudom ukinuti platni nalog i odlučiti o tužbenom zahtevu (član 331. stav 1).

Sud se može po službenoj dužnosti oglasiti mesno nenadležnim najdocnije do izdavanja platnog naloga.

Tuženi može istaći prigovor mesne nenadležnosti samo u prigovoru protiv platnog naloga.

Ako se sud posle izdavanja platnog naloga oglasi stvarno nenadležnim, ukinuće platni nalog i po pravnosnažnosti rešenja o nenadležnosti ustupiće predmet nadležnom sudu.

Ako sud posle izdavanja platnog naloga utvrdi da je mesno nenadležan, neće ukinuti platni nalog, nego će po pravnosnažnosti rešenja kojim se oglasio nenadležnim ustupiti predmet nadležnom sudu.

Kad sud u slučajevima predviđenim ovim zakonom donese rešenje kojim se odbacuje tužba, ukinuće i platni nalog.

Tužilac može povući tužbu bez pristanka tuženog samo do podnošenja prigovora. Ako se tužba povuče, sud će rešenjem ukinuti platni nalog.

Ako tuženi do zaključenja glavne rasprave odustane od svih podnetih prigovora, platni nalog ostaje na snazi.

U postupku za izdavanje platnog naloga pred trgovinskim sudovima isprava na osnovu koje se izdaje platni nalog ne mora biti priložena u izvorniku ili u overenom prepisu.

Prepis ove isprave može da overi ovlašćeni radnik pravnog lica.

-Postupak u parnicama o sporovima male vrednosti

Sporovi male vrednosti, u smislu odredaba ove glave, jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, a tužilac je u tužbi naveo da pristaje da umesto ispunjenja određenog zahteva primi određeni novčani iznos koji ne prelazi iznos iz stava 1 ovog člana (član 34. st.1).

Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos već predaja pokretne stvari, čija vrednost, koju je tužilac u tužbi naveo, ne prelazi iznos iz stava 1 ovog člana (član 34. stav 2).

Ne smatraju se sporovima male vrednosti, u smislu odredaba ove glave, sporovi o nepokretnostima, sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog smetanja državine.

Postupak o sporovima male vrednosti sprovodiće se i povodom prigovora protiv platnog naloga, ako vrednost osporenog dela platnog naloga ne prelazi dinarsku protivvrednost 3000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Postupak o sporovima male vrednosti sprovodi se pred nižim sudovima prvog stepena, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

U postupku o sporovima male vrednosti ne dostavlja se tužba tuženom na odgovor.

U ovim parnicama ne zakazuje se i ne održava se pripremno ročište.

U postupku o sporovima male vrednosti dozvoljena je posebna žalba samo protiv rešenja kojim se okončava postupak.

Ostala rešenja protiv kojih je po ovom zakonu dozvoljena žalba mogu se pobijati samo žalbom protiv odluke kojom se postupak okončava.

Rešenja iz stava 2. ovog člana ne dostavljaju se strankama, već se objavljuju na ročištu i unose u pismeni sastav odluke.

U postupku o sporovima male vrednosti, zapisnik o glavnoj raspravi, pored podataka iz člana 118. stav 1. ovog zakona, sadrži:

1) izjave stranaka od bitnog značaja, a naročito one kojima se, u celosti ili delimično, priznaje tužbeni zahtev, odriče od tužbenog zahteva, preinačava ili povlači tužba, ili odriče od žalbe;

2) bitnu sadržinu izvedenih dokaza;

3) odluke protiv kojih je dozvoljena žalba i koje su objavljene na glavnoj raspravi;

4) da li su stranke bile prisutne objavljivanju presude i, ako su bile prisutne, da su poučene pod kojim uslovima mogu izjaviti žalbu.

Ako tužilac preinači tužbu tako da vrednost predmeta spora prelazi dinarsku protivvrednost 3000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, postupak će se dovršiti po odredbama ovog zakona o redovnom postupku.

Ako tužilac do zaključenja glavne rasprave koja se vodi po odredbama ovog zakona o opštem parničnom postupku smanji tužbeni zahtev tako da više ne prelazi iznos od dinarsku protivvrednost 3000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dalji postupak sprovešće se po odredbama ovog zakona o postupku o sporovima male vrednosti.

Ako tužilac ne dođe na prvo ročište za glavnu raspravu ili na neko docnije ročište a uredno je pozvan, smatraće se da je povukao tužbu.

Ako sa kog docnijeg ročišta izostanu obe stranke tužba će se smatrati povučenom.

Upozivu za glavnu raspravu navešće se, pored ostalog, da će se smatrati da je tužilac povukao tužbu ako ne dođe na prvo ročište za glavnu raspravu, da u ovom postupku stranke treba sve činjenice i dokaze da iznesu do zaključenja glavne rasprave, jer se u žalbi protiv presude ne mogu iznositi nove činjenice i predlagati novi dokazi, kao i da se odluka može pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ako tuženi ne dođe na ročište za glavnu raspravu, a uredno je pozvan, doneće se presuda kojom se usvaja tužbeni zahtev (presuda zbog izostanka).

Sud će presudom iz stava 1 ovog člana odbiti tužbeni zahtev ako su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u suprotnosti sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opštepoznatim činjenicama.

Sud će presudom iz stava 1 ovog člana odbiti tužbeni zahtev ako se radi o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (član 3. stav 3).

Presuda ili rešenje kojim se okončava parnica u postupku o sporovima male vrednosti može se pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. ovog zakona i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Povodom žalbe u postupku o sporovima male vrednosti ne primenjuju se odredbe člana 377. ovog zakona.

Protiv prvostepene presude, odnosno rešenja iz stava 1. ovog člana stranke mogu izjaviti žalbu u roku od osam dana.

Rok za žalbu računa se od dana objavljivanja presude, odnosno rešenja, a ako je presuda, odnosno rešenje dostavljeno stranci, rok se računa od dana dostavljanja.

U postupku o sporovima male vrednosti, rok iz člana 333. stav 2. i člana 343. stav 1. ovog zakona iznosi osam dana.

Protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.

-Postupak u privrednim sporovima

Za sporove radi utvrđenja postojanja ili nepostojanja ugovora, radi izvršenja ugovora, u sporovima radi naknade štete usled neizvršenja ugovora, pored opšte mesne nadležnosti, mesno je nadležan sud mesta gde je po sporazumu stranaka, tuženi dužan da izvrši ugovor.

Za statusne sporove koji nastanu povodom upisa u registar, odnosno brisanja iz registra, pored opšte mesno nadležnog, mesno je nadležan i sud prema mestu upisa u registar.

Za sporove koji proističu iz upisa u registar, odnosno brisanja u registar mesno je nadležan sud prema mestu upisa u registar.

U prvom stepenu sudi sudija pojedinac.

Kad sudi u drugom stepenu drugostepeno veće čine tri sudije.

Zastupnik stranke je lice upisano u registar kao ovlašćeno lice (statutarni zastupnik).

Stranka ne može izmeniti niti opozvati radnju svog statutarnog zastupnika.

Otvaranjem postupka stečaja ili likvidacije nad pravnim licem ili preduzetnikom prestaje punomoćje koje je izdao zastupnik pravnog lica.

Po otvaranju postupka stečaja ili likvidacije u postupcima koji nastaju povodom stečajnog postupka kao i u postupcima koji su tekli pre otvaranja stečajnog postupka pa nastavljeni nakon otvaranja navedenih postupaka, punomoćnici moraju imati punomoćje koje je izdao stečajni upravnik.

U postupku u privrednim sporovima u žalbi mogu se iznositi nove činjenice i predlagati novi dokazi samo ako žalilac učini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti, odnosno predložiti do zaključenja glavne rasprave.

Predsednik veća prvostepenog suda će, prema potrebi, sam ili na zahtev sudije izvestioca drugostepenog suda sprovesti izviđaj radi provere istinitosti navoda žalioca.

Revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 300 000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Ako obe stranke sporazumno predlože da se sprovede postupak posredovanja (medijacija) u smislu člana 327. ovog zakona sud će odložiti ročište i zastati sa postupkom.

Kad sud odluči da se održi ročište za glavnu raspravu staraće se da se novo ročište zakaže u roku do 30 dana.

U postupku u privrednim sporovima važe sledeći rokovi:

1) rok od 30 dana za podnošenje predloga za vraćanje u pređašnje stanje iz člana 112. stav 3. ovog zakona;

2) rok od osam dana za žalbu protiv presude, odnosno rešenja, a rok od tri dana za podnošenje odgovora na žalbu;

3) rok od osam dana za izvršenje činidbe, a za činidbe koje se ne sastoje u novčanom davanju sud može odrediti duži rok.

U postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 30 000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos već predaja pokretne stvari čija vrednost, koju je tužilac u tužbi naveo, ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 34. stav 2).

U postupku o sporovima male vrednosti u privrednim sporovima tužba se ne dostavlja tuženom na odgovor.