Pravosudne profesije

V Pravosudne profesije

SUDIJA

JAVNI TUŽILAC

ADVOKAT

JAVNI PRAVOBRANILAC

MEDIJATOR –POSREDNIK

JAVNI BELEŽNIK

IZVRŠITELJ

SUDSKI VEŠTAK

SUDSKI TUMAČ I PREVODILAC

STEČAJNI UPRAVNIK

ARBITAR

ČUVAR POPISANE STVARI

DEPOZITAR

KOMISIONAR

Sudija

Narodna skupština na predlog Visokog saveta sudstva bira za sudiju lice koje se prvi put bira na sudijsku funkciju. Mandat sudiji koji je prvi put izabran na sudijsku funkciju traje tri godine. Visoki savet sudstva u skladu sa zakonom bira sudiju za trajno obavljanje sudijske funkcije u istom ili drugom sudu. Visoki savet sudstva odlučuje i o izboru sudija koji su na stalnoj sudijskoj funkciji u drugi ili viši sud.

(Član 99 Ustava RS i član 13.Zakona o Viskom savetu susdstva-’’Sl.glasnik RS’’ br.

Prema Zakonu o sudijama čl .43-46 za sudiju može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, koji je završio pravni fakultet, položio pravosudni ispit i koji je stručan, osposobljen i dostojan sudijske funkcije.

Posle položenog pravosudnog ispita potrebno je radno iskustvo u pravnoj struci:

-  dve godine za sudiju prekršajnog suda;

-  tri godine za sudiju osnovnog suda;

-  šest godina za sudiju višeg suda, privrednog suda i Višeg prekršajnog suda;

-  deset godina za sudiju apelacionog suda, Privrednog apelacionog suda i Upravnog suda;

-  dvanaest godina za sudiju Vrhovnog kasacionog suda.

Ostali uslovi za izbor sudije su stručnost, osposobljenost i dostojnost.

Stručnost podrazumeva posedovanje teorijskog i praktičnog znanja potrebnog za obavljanje sudijske funkcije.

Osposobljenost podrazumeva veštine koje omogućavaju efikasnu primenu specifičnih pravničkih znanja u rešavanju sudskih predmeta.

Dostojnost podrazumeva moralne osobine koje sudija treba da poseduje i ponašanje u skladu sa tim osobinama.

Moralne osobine koje sudija treba da poseduje su: poštenje, savesnost, pravičnost, dostojanstvenost, istrajnost i uzornost, a ponašanje u skladu sa tim osobinama podrazumeva čuvanje ugleda sudije i suda u službi i izvan nje, svest o društvenoj odgovornosti, održavanje nezavisnosti i nepristrasnosti, pouzdanosti i dostojanstva u službi i izvan nje i preuzimanje odgovornosti za unutrašnju organizaciju i pozitivnu sliku o sudstvu u javnosti.

Kriterijume i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti propisuje Visoki savet sudstva, u skladu sa zakonom.

Prilikom izbora i predlaganja za izbor sudije zabranjena je diskriminacija po bilo kom osnovu.

Pri izboru i predlaganju za izbor sudija vodi se računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju stručne pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine, koji je u službenoj upotrebi u sudu.

Sudska vlast predstavlja posebnu – nezavisnu tvorevinu sudskog sistema koja služi da se primenjuju propisi te da se utvrđuje da li je u primeni propisa došlo do povrede prava građana i da se zaštiti njihova imovina.

Nezavisnost sudija određuje se sledećim načelima : stalnost, nepremestivost , imunitet,međusobna nezavisnost sudija , nespojivost sudijske funkcije sa drugim službama, poslovima i postupcima, vrednovanje rada sudije, materijalna nezavisnost.

Pravo na prirodnog sudiju

Da bi se obezbedila apsolutna nepristrasnost suđenja u savremenim pravnim sistemima zavladao je princip tzv. pravo na prirodnog sudiju. Ovo podrazumeva da sudija ne zna kome će suditi i stranke ne smeju unapred da znaju ko će im suditi. Ovakav princip se u praksi priznaje preciznim upisivanjem vremena prispeća predmeta u sud, ravnomernim rasporedom između postojećih sudija. U sudu koji ima na primer 10 sudija svaki deseti predmet mora biti dat određenom sudiji u rad.

Naš zakon predviđa raspodelu predmeta slučajno. Sudija predmete prima prema redosledu nezavisno od ličnosti ili stranaka i okolnosti tužbe. To bi trebalo da znači da je nebitno o kojoj se ličnosti radi ili koja je vrsta spora u pitanju. Sudiji se predmet poverava na osnovu rasporeda poslova u sudu u skladu sa sudskim poslovnikom prema redosledu unapred utvrđenih za svaku kalendarsku godinu isključivo na osnovu oznake i broja predmeta.

Prestanak sudijske funkcije

Sa stanovišta radno-pravnog statusa sudiji može prestati radni odnos i sudijska funkcija prema uobičajenim pravilima radnog prava (na lični zahtev koji ne mora biti obrazložen, gubitak radne sposobnosti, gubitak poslovne sposobnosti, odlazak u penziju i sl.). Zakonodavac je ipak detaljnije razgraničio neka specifična pitanja za prestanak sudijske funkcije. To su neizbor na stalnu sudijsku funkciju ili razrešenje. Odluka o prestanku sudijske funkcije donosi se od strane Visokog saveta sudstva. Odluka se objavljuje u «Službenom glasniku Republike Srbije».

Sudiji prestaje radni vek kad navrši 65 godina života ili 40 godina staža osiguranja po sili zakona. Ovde je zakonodavac predvideo alternativni kriterijum, a ne kumulativni. To praktično znači da sudija može ispuniti jedan od ova dva uslova. Po navršenih 65 godina života podrazumeva se da navršetka određene starosti, a pod 40 godina staža osiguranja podrazumeva se ukupan penzijski staž osiguranja koji ne podrazumeva samo radni staž odnosno rad u struci. Zahtev predviđa da se izuzetno na zahtev predsednika suda od strane Visokog saveta sudstva sudiji može produžiti radni vek na još dve godine uz njegovu saglasnost. Sudiji se ne može produžiti radni vek samo zbog završavanja započetih predmeta, već moraju postojati i drugi kriterijumi. To bi svakako bili mogućnost popunjavanja sudijskih mesta zbog nezainteresovanosti ili drugi opravdani razlozi.

Sudiji prestaje sudijska funkcija kada se na osnovu mišljenja stručne komisije nadležnog organa da je zbog zdravstvenog stanja nesposoban za vršenje sudijske funkcije. Odluku o upućivanju na obavezni zdravstveni pregled donosi Visoki savet sudstva na predlog predsednika suda, predsednika neposrednog višeg suda i samog sudije.

Specifična situacija je uvedena u slučajevima kada sudija koji je prvi put biran na sudijsku funkciju ne bude izabran na stalnu sudijsku funkciju. Njemu prestaje sudijska funkcija.

Sudija se razrešava kada je osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koji ga čini nedostojnim sudijske funkcije ili kad nestručno vrši funkciju odnosno zbog učinjenog teškog disciplinskog prekršaja.

S jedne strane sudija ima radno-pravni status, s obzirom da ima stalnost mandata i da mu je sudijska funkcija stalno zanimanje. Osim što je on izabrani funkcioner, za koga važe pravila koja karakteriše funkciju (izbor, imunitet, razrešenje, privilegija stalnosti mandata i sl.), sudija mora biti podvrgnut i preispitivanju za svoj svakodnevni rad i obavljanje radno-pravnih obaveza.

Disciplinska odgovornost sudija praktično podrazumeva dve vrste povreda radnih dužnosti iako ih zakon ne iskazuje na ovako direktan način. Po našem mišljenju u prvu grupu spada tzv. sudijska neurednost. Ona podrazumeva nekvalitetno i neuredno obavljanje funkcije sudije, to bi bile sve ove odredbe koje se odnose na kašnjenje na posao, kašnjenje prilikom suđenja, kašnjenje u izradi odluka, dakle blažim oblicima povreda radne dužnosti, ali koje su ipak uočljive i nesporne.

Za razliku od sudijske neurednosti, koju smo označili kao lakše oblike povreda radnih dužnosti i sudija, disciplinska odgovornost podrazumeva sve vidove težih oblika radnih dužnosti. To mogu biti na izgled lakše povrede radne dužnosti (kao što su zakašnjenje ili kašnjenje u izradi odluka) koje se ponavljaju, koje postaju praktično pravilo ponašanja određenog sudije. Ipak po sudijskom neodgovornošću podrazumevamo teže povrede radnih dužnosti i koje imaju za posledicu povredu pravila postupanja, izazivanje štete za stranke ili državu, rušenje ugleda i časti sudijske profesije i sl.

Za štetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovora Republika Srbija. Ovaj princip uveden je radi potpune zaštite prava građana.

Sudijski pomoćnik

Sudjski pomoćnik je zajednički naziv za sudijskog saradnika, višeg susjskog saradnika i sudskog savetnika.Njihov posao se sastoji u pruzanju pomoci sudiji, izradi nacrta sudskih odluka, proucavanju pravnih pitanja, sudske prakse, i pravne literature, izradi nacrta pravnih shvatanja , kao i vršenje drugih poslova.

Zvanje sudijskog saradnika može steći lice koje ima položeni pravosudni ispit, a zvanje višeg sudijskog saradnika lice koje posle položenog pravosudnog ispita ima najmanje dve godine radnog iskustva u pravnoj struci.

Zvanje sudskog savetnika može steći onaj ko ispunjava uslove za sudiju višeg suda.

Sudski savetnik vrši stručne poslove značajne za sudsko odeljenje ili ceo sud.

Zvanje sudskog savetnika postoji u sudovima republičkog ranga.

U Vrhovnom kasacionom sudu postoji zvanje savetnika Vrhovnog kasacionog suda, koje se stiče u skladu sa Poslovnikom o uređenju i radu Vrhovnog kasacionog suda.

(član 58 -60 ZUS-a).

Javni tužilac

Zakon o javnom tuzilastvu ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008 i 104/2009 )

Reč je o pravosudnoj funkciji koju vrši poseban organ uprave , ali institucionalno izdvojen iz ostalih organa uprave. Javno tužilaštvo je institucija koja je deo izvršne vlasti , ali ima određenu samostalnost u onosu na izvršnu i sudsku vlast.

Javno tužilaštvo je samostalni državni organ koji goni učinioce krivičnih dela i drugih kažnjivih dela i preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti član 156. stav 2.Ustava. Javno tužilaštvo vrši svoju funkciju na osnovu Ustava, zakona, potvrđenog međunarodnog ugovora i propisa donetog na osnovu zakona.

Institucija javnog tužilaštva uređena je u skladu sa sledećim načelima : samostalnosti, monokratskog uređenja, hijerarhijske podređenosti, nedeljivosti.

Načelo samostalnosti :javni tužilac i zamenik javnog tužioca je samostalan u vršenju svojih ovlašćenja.Zabranjen je svaki uticaj na rad javnog tužilaštva i na postupanje u predmetima od strane izvršne i zakonodavne vlasti, korišćenjem javnog položaja, sredstava javnog informisanja ili na bilo koji drugi način kojim može da se ugrozi samostalnost u radu javnog tužilaštva.

Načelo monokratskog uređenja : funkciju javnog tužilaštva vrši javni tužilac.

Javnog tužioca bira Narodna skupština, na predlog Vlade.

Mandat javnog tužioca traje šest godina i može biti ponovo biran.

Zamenik javnog tužioca zamenjuje javnog tužioca pri vršenju tužilačke funkcije i dužan je da postupa po njegovim uputstvima.

Narodna skupština, na predlog Državnog veća tužilaca, bira za zamenika javnog tužioca lice koje se prvi put bira na ovu funkciju.

Mandat zameniku javnog tužioca koji je prvi put izabran na funkciju traje tri godine.

Državno veće tužilaca, u skladu sa zakonom, bira zamenike javnih tužilaca za trajno obavljanje funkcije, u istom ili drugom javnom tužilaštvu.

Državno veće tužilaca odlučuje i o izboru zamenika javnih tužilaca koji su na stalnoj funkciji u drugo ili više javno tužilaštvo. Prema čl.76. ZJT-a Opšti uslovi za izbor: za javnog tužioca i zamenika javnog tužioca može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, koji je završio pravni fakultet, položio pravosudni ispit i dostojan je funkcije javnog tužioca.

Prema čl. 77. ZJT-a posebni uslovi za izbor:

za javnog tužioca i zamenika javnog tužioca može biti izabrano lice koje, pored opštih uslova, ima radno iskustvo u pravnoj struci nakon položenog pravosudnog ispita, i to:

-  četiri godine za osnovnog javnog tužioca i trigodine za zamenika osnovnog javnog tužioca;

-  sedam godina za višeg javnog tužioca i šest godina za zamenika višeg javnog tužioca;

-  deset godina za apelacionog javnog tužioca i javnog tužioca posebne nadležnosti i osam godina za zamenike apelacionog javnog tužioca i zamenika javnog tužioca posebne nadležnosti;

-  dvanaest godina za Republičkog javnog tužioca i jedanaest godina za zamenika Republičkog javnog tužioca.

Republički javni tužilac odgovoran je za rad javnog tužilaštva i za svoj rad Narodnoj skupštini.

Javni tužioci odgovaraju za rad javnog tužilaštva i za svoj rad Republičkom javnom tužiocu i Narodnoj skupštini, a niži javni tužioci i neposredno višem javnom tužiocu.

Zamenici javnog tužioca odgovaraju za svoj rad javnom tužiocu.

Javnom tužiocu i zameniku tužioca prestaje funkcija na njihov zahtev, nastupanjem zakonom propisanih uslova ili razrešenjem iz zakonom propisanih razloga. Javnom tužiocu funkcija prestaje i ako ne bude ponovo izabran, a zameniku javnog tužioca, ako ne bude izabran na stalnu funkciju.

Odluku o prestanku funkcije javnog tužioca, u skladu sa zakonom donosi Narodna skupština, pri čemu odluku o razrešenju donosi na predlog Vlade.

Odluku o prestanku funkcije zamenika javnog tužioca, u skladu sa zakonom, donosi Državno veće tužilaca.

Javni tužilac i zamenik javnog tužioca ne mogu biti pozvani na odgovornost za izraženo mišljenje u vršenju tužilačke funkcije, osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane javnog tužioca, odnosno zamenika javnog tužioca.

Javni tužilac, odnosno zamenik javnog tužioca ne može biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u vršenju tužilačke funkcije, odnosno službe, bez odobrenja nadležnog odbora Narodne skupštine.

Nacelo hijerarhijske podređenosti : Niži javni tužilac podređen je neposredno višem javnom tužiocu, a niže javno tužilaštvo neposredno višem javnom tužilaštvu.

Osnovno javno tužilaštvo je niže u odnosu na više javno tužilaštvo, a više javno tužilaštvo je niže u odnosu na apelaciono javno tužilaštvo. Javno tužilaštvo posebne nadležnosti i apelaciono javno tužilaštvo je niže u odnosu na Republičko javno tužilaštvo.Svaki javni tužilac je podređen Republičkom javnom tužiocu i svako javno tužilaštvo Republičkom javnom tužilaštvu.

Načelo nedeljivosti : javni tužilac i njegovi zamenici istupaju kao deo jedne celine. Zamenik javnog tužioca može bez posebnog ovlašćenja da preduzme svaku radnju na koju je tužilac ovlašćen.

Javno tužilaštvo Republike Srbije čine Republičko javno tužilaštvo, apelaciona javna tužilaštva, viša javna tužilaštva, osnovna javna tužilaštva i javna tužilaštva posebne nadležnosti.Javna tužilaštva posebne nadležnosti su Tužilaštvo za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine. 

Tužilački pomoćnik

Tužilački pomoćnik pomaže javnom tužiocu i zameniku javnog tužioca, izrađuje nacrte akata, prima na zapisnik prijave, podneske i izjave građana i samostalno ili pod nadzorom vrši poslove predviđene zakonom i drugim propisima.

Javni tužilac ili zamenik javnog tužioca koga on odredi, nadzire rad tužilačkog pomoćnika.

Tužilački pomoćnici stiču sledeća zvanja: tužilački saradnik, viši tužilački saradnik, savetnik i viši savetnik.

Zvanje tužilačkog saradnika može steći lice koje ima položeni pravosudni ispit, a zvanje višeg tužilačkog saradnika lice koje posle položenog pravosudnog ispita ima najmanje dve godine radnog iskustva u pravnoj struci.

Zvanje savetnika može steći lice koje ispunjava uslove za zamenika višeg javnog tužioca. Zvanje savetnika postoji u Republičkom javnom tužilaštvu i javnom tužilaštvu posebne nadležnosti.

U Republičkom javnom tužilaštvu postoji i zvanje višeg savetnika, koje se stiče odlukom Kolegijuma Republičkog javnog tužilaštva, a može ga steći lice koje ima zvanje savetnika ( čl.119-120 ZJT-a) .

Advokat

Prema Zakonu o advokaturi ("Sl. list SRJ", br. 24/98, 26/98 - ispr., 69/2000 - odluka SUS, 11/2002 i 72/2002 - odluka SUS i "Sl. list SCG", br. 1/2003 – Ustavna povelja)

Advokat stiče pravo bavljenja advokaturom upisom u imenik advokata i polaganjem zakletve.

Pravo upisa u imenik advokata ima lice koje ispunjava sledeće uslove:

1) da je jugoslovenski državljanin;

2) da je diplomirani pravnik s položenim pravosudnim ispitom;

3) da ima poslovnu sposobnost;

4) da nije pravnosnažno osuđivano za krivična dela koja ga čine nedostojnim za

bavljenje advokaturom;

5) da nije u radnom odnosu;

6) da se ne bavi drugom profesionalnom delatnošću, osim u naučnoj, pedagoškoj,

prevodilačkoj, umetničkoj, publicističkoj, humanitarnoj i sportskoj oblasti;

7) da je dostojno poverenja za obavljanje advokature.

Nije dostojno poverenja za obavljanje advokature, u smislu stava 1. tačka 7. ovog

člana, lice iz čijeg se ponašanja u obavljanju ranije profesionalne delatnosti ili

drugih postupaka može zaključiti da neće savesno obavljati advokaturu i čuvati

njen ugled. Dostojnost poverenja za obavljanje advokature utvrđuje se u skladu sa

opšteprihvaćenim moralnim normama i kodeksom profesionalne etike advokata.

Državljanin druge države koji po pravu te države ispunjava uslove za bavljenje

advokaturom ima pravo upisa u imenik advokata, uz postojanje uzajamnosti.

Redovni profesori fakulteta iz pozitivnopravnih predmeta imaju pravo upisa u imenik advokata i bez položenog pravosudnog ispita ( član 4 ZA).

Disciplinska odgovornost advokata

Advokati su odgovorni za savesno bavljenje advokaturom i čuvanje njenog ugleda. Za utvrđivanje povrede dužnosti advokata i ugleda advokature, ut­vrđivanje odgovornosti i izricanje mera za te povrede obrazuju se disciplin­ski organi advokatskih komora, u skladu s njihovim statutima. Statutom advo­katske komore republike utvrđuje se: sastav disciplinskih organa; uslovi i način izbora i razrešenja članova disciplinskih organa, teže i lakše pov­rede dužnosti advokata i ugleda advokature; postupak za utvrđivanje disci­plinske odgovornosti i izricanje disciplinskih mera, kao i način izvršenja izrečenih mera.

Mere koje se mogu izreći za povredu dužnosti i ugleda advokature su:

1) novčana kazna;

2) brisanje iz imenika advokata, iz imenika advokatskih pripravnika, odnosno iz imenika ortačkih advokatskih društava.

Prestanak bavljenja advokaturom član 29. i član 30.ZA

Advokatu prestaje pravo bavljenja advokaturom:

1) ako podnese zahtev za brisanje iz imenika advokata - od dana dostavljanja

rešenja o brisanju;

2) ako mu prestaje jugoslovensko državljanstvo, osim ako ispunjava uslove iz člana

4. stav 2. ovog zakona - od dana prestanka državljanstva;

3) ako bude lišen poslovne sposobnosti - od dana kada je pravnosnažno odlučeno o

lišenju poslovne sposobnosti;

4) ako mu je izrečena disciplinska mera brisanja iz imenika advokata - od dana

konačnosti odluke o brisanju;

5) ako mu je u krivičnom postupku izrečena mera bezbednosti zabrane bavljenja

advokaturom - od dana pravnosnažnosti presude;

6) ako je pravnosnažnom presudom osuđen za krivično delo koje ga čini

nedostojnim za bavljenje advokaturom - od dana pravnosnažnosti presude;

7) ako je pravnosnažnom presudom osuđen za krivično delo na kaznu zatvora u

trajanju dužem od šest meseci - od dana stupanja na izdržavanje kazne;

8) ako se utvrdi da se ne bavi advokaturom neprekidno duže od šest meseci - od

dana konačnosti odluke o brisanju;

9)* ako zasnuje radni odnos - od dana zasnivanja radnog odnosa;

10) ako je posle sprovedenog stečajnog postupka ili postupka likvidacije prestalo

ortačko advokatsko društvo ili ako advokat istupi iz ortačkog advokatskog društva,

a u roku od 60 dana ne nastavi da se bavi advokaturom samostalno ili u ortačkom

advokatskom društvu - po proteku roka od 60 dana od dana pravnosnažnog

okončanja stečajnog postupka ili postupka likvidacije, odnosno od dana istupanja iz

ortačkog advokatskog društva.

U roku od 15 dana od dana nastupanja nekog od razloga za prestanak prava

bavljenja advokaturom iz stava 1. ovog člana, nadležni organ određen statutom

advokatske komore republike izvršiće brisanje iz imenika advokata.

Ne smatra se prestankom bavljenja advokaturom privremeno odsustvo advokata do

dve godine, niti odsustvo advokata koji je izabran za poslanika ili odbornika u

trajanju poslaničkog, odnosno odborničkog mandata, kao ni odsustvo advokata koji

je izabran ili postavljen na javnu funkciju u saveznom, republičkom ili pokrajinskom

organu uprave ili organu jedinice lokalne samouprave dok mu traje mandat na toj

funkciji.

Advokat koji želi da koristi pravo na privremeno odsustvo iz stava 1. ovog člana

dužan je da o tome obavesti nadležni organ određen statutom advokatske komore

republike.

Javni pravobranioci

Javno pravobranilaštvo obavlja poslove pravne zaštite i imovinskih prava i interesa Republike Srbije , odnosno grada.

Prema Zakonu o javnom pravobranilaštvu ("Sl. glasnik RS", br.43/1991) funkciju Republičkog javnog pravobranilaštva vrši republički javni pravobranilac, kojeg postavlja Vlada Republike Srbije na četiri godine i može biti ponovo postavljen. Republički javni pravobranilac ima zamenike koje postavlja Vlada Republike Srbije i koji poslove zamenika vrše kao stalnu dužnost. Republički javni pravobranilac odgovara za svoj rad i rad Republičkog javnog pravobranilaštva Vladi, a zamenici republičkom javnom pravobraniocu i Vladi.

Sedište Republičkog javnog pravobranilaštva je u Beogradu, Nemanjina 26.

Republičko javno pravobranilaštvo ima i 11 odeljenja u gradovima u Srbiji, u kojima se obavljaju poslovi Republičkog javnog pravobranilaštva na područuju upravnih okruga, gradova i opština za koje su odeljenja obrazovana.

Medijator-posrdenik

Posrednik je prema zakonu , treća neutralna osoba koja posreduje između dve strane u cilju rešavanja njihovog spornog odnosa, a u skladu sa načelima posredovanja.

Notari

Notari su privatna profesija koja dobija pečat javnog ovlašćenja i koja obavlja brojne poslove na osnovu zakona ili po ovlašćenju suda. Poslovi koje notari rade po osnovu zakonskih ovlašćenja su overe prepisa, potpisa ili izdavanje određenih potvrda o činjenicama. Takođe, imaju veoma značajnu ulogu kod deponovanja novca, hartija od vrednosti ili određenih stvari.

U skupštinskoj proceduri donošenja Zakon o javnom beležništvu.  

Izvršitelji

Zakon o izvršnom postupku Republike Srbije predviđa sistem sudskog izvršenja. Poslovi izvršenja sprovode se uglavnom na dva osnovna načina. Jedan su činidbe i izvršenja na pokretnim stvarima koje se sprovode putem sudskih izvršitelja, dok se drugi ostvaruje naplatom novčanih potraživanja preko drugih pomoćnih organa suda (odsek za prinudnu naplatu), prodajom nepokretnosti(sprovodi sudija)ili preko dužnikovog dužnika.

Zakon je u čak 44 odredbe direktno ili indirektno uredio rad sudskih izvršitelja

U proceduri donošenja Zakon o izvršenju i obezbeđenju kojim se uvode privtani izvršitelji.

Sudski veštak

Veštak je lice koje u toku postupka angažuje sud, po službenoj dužnosti ili po predlogu stranaka, radi davanja određenog stručnog mišljenja o slučajevima o kojima sud nema potrebno znanje. Sud imenuje veštaka po pravilu iz redova stalnih sudskih veštaka. Evidenciju o stalnim sudskim veštacima vodi Ministarstvo nadležno za poslove pravde (Ministarstvo pravde Republike Srbije).

Veštak mora ispunjavati opšte kriterijume ili uslove kao što su stručnost u određenoj oblasti, poznavanje srpskog jezika ili jezika na kome se obavlja postupak u sudu, kompetentnost u oblasti u kojoj je određen za veštaka. Veštak mora ispunjavati i druge kriterijume kao što su da je državljanin Republike Srbije, da je poslovno sposoban, da je punoletan, i da nije osuđivan za krivična dela koja ga čine nedostojnim za obavljanje poslova veštaka.

Lica koja su u krivičnom postupku osuđena za krivično delo falsifikata, zloupotreba službenog položaja, lažnog predstavljanja, pronevera, prevara, ili drugih dela koji ih čine nedostojnim za obavljanje poslova veštaka ne bi mogla obavljati ove poslove. Takođe lica koja su sklona određenim porocima ili nedoličnom životu (alkoholizam, narkomanija, skitničenje i slično) ne bi mogli biti u krugu imenovanih veštaka. Takođe lica koja ne uživaju ugled u sredini u kojoj žive i rad ne bi trebalo da budu postavljena za veštake jer će se njihov nalaz u tom smislu manje vrednovati ili će biti izlagan raznim primedbama.

Nažalost u našem pravnom sistemu ne postoje posebne odredbe o profesionalnoj odgovornosti, niti odredbe o odgovornosti za obavljanje profesije.

veštaci mogu odgovarati i po opštim pravilima krivičnog postupka u slučaju da se utvrdi da su učinili neko od krivičnih dela koje bi moglo biti povezano sa obavljanjem njihove delatnosti kao što je primanje mita, falsifikat, zloupotreba ili slično.

Zakon je predvideo i određena prava za veštake. Iako se to decidirano ne naglašava veštak ima određenu dozu ''malog imuniteta''. Veštak ne može biti odgovoran za dato mišljenje osim u napred navedenim slučajevima. Čak i ukoliko se njegov nalaz pobije od strane drugog veštaka ili komisije veštaka u superveštačenju, veštak ne može biti odgovoran ukoliko se ne utvrdi da je do datog nalaza došlo namerno ili iz krajnje nepažnje.

*Davalac stručnog mišljenja

Davalac stručnog mišljenja je lice koje sudu ili drugom državnom organu treba da pomogne u fazi pripremanja donošenja odluke ili razumevanja određenih okolnosti i činjenica. Za davaoca stručnog mišljenja takođe važi generalno pravilo da on raspolaže znanjima kojima ne raspolaže sud. Njegov procesni položaj je potpuno drugačiji.

U izvršnom postupku sud može pribaviti stručno mišljenje od strane organa starateljstva – Centra za socijalni rad, na okolnost kako će pristupiti i kada će pristupiti postupku oduzimanja deteta.

Porodični zakon kao izuzetak predviđa mogućnost da lica koja su starija od 16 godina, a nemaju punoletstvo (18 godina), izuzetno mogu zaključiti brak. Da bi ovaj uslov bio ispunjen potrebna je saglasnost suda u vanparničnom postupku. Ovu saglasnost sud daje nakon određene procedure tako što pribavi mišljenje roditelja i naravno stručnog lica. Pod stručnim licem pre svega podrazumeva se psiholog ili psihijatar.

Sudski tumač i prevodilac

Sve ono što je već navedeno u pogledu veštaka, kao uslov, da bi jedno lice od strane Ministarstva pravde Republike Srbije bilo imenovano za sudskog veštaka i time stavljeno na listu veštaka, važi shodno i za tumače za strani jezik. Razlika je, naravno, u kvalifikaciji koju treba da poseduje lice koje pretenduje da postane sudski tumač. Osnovna pretpostavka je izuzetno poznavanje stranog jezika za koji će to lice biti postavljeno za tumača. Osim kvalifikacije(podrazumeva se odgovarajući sertifikat)neophodno da je reč o ličnosti koja po svojim osobinama i ponašanju zaslužuje da obavlja izuzetno značajan i zahtevan posao tumača. To su određeni ugled u sredini u kojoj živi, neosuđivanost za krivična dela koja su nespojiva sa delatnošću tumača i slično.

Stečajni upravnik

Zakon o stečajnom postupku Republike Srbije konstituiše stečajnog upravnika kao profesionalca. Stečajno upravništvo tretira kao posebno zanimanje. Sa tog razloga stečajno veće nije slobodno da imenuje bilo koje lice za stečajnog upravnika, već samo ono koje se time bavi kao zanimanjem. Delatnost stečajnog upravnika može obavljati samo ono lice koje ima status privatnog preduzetnika, odnosno fizičko lice koje osnuje firmu radi obavljanja poslova stečajnog upravnika kao jedine profesionalne delatnosti u cilju sticanja dobiti u skladu sa relevantnim odredbama Zakona o privatnim preduzetnicima .

Zanimanjem stečajnog upravnika može da se bavi samo lice koje je dobilo licencu za obavljanje poslova stečajnog upravnika. Uz to, ono mora imati status privatnog preduzetnika i najmanje tri godine radnog iskustva. Dobijanje licence je uslovljeno polaganjem stručnog ispita koji organizuje i sprovodi specijalizovana institucija – Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Zakon o stečajnom postupku zahteva i visoku školsku spremu potencijalnog kandidata za stečajnog upravnika.

Postavljeni zahtev za tri godine radnog iskustva ne podrazumeva rad u svojstvu stečajnog upravnika, već radnog iskustva u struci. Da je stečajno upravništvo posebna profesija potvrđuje i Kodeks etike za stečajne upravnike („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 43/05).

Kodeks etike za stečajne upravnike doneo je Ministar nadležan za poslove privrede, na predlog Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.

Postoji još jedna specijalizovana institucija u funkciji stečajnog upravnika ex lege. To je Agencija za osiguranje depozita. Ona je osnovana Zakonom o Agenciji za osiguranje depozita („Službeni glasnik RS“, br. 61/05). Pored osiguranja depozita Agencija obavlja funkciju stečajnog ili likvidacionog upravnika u bankama i društvima za osiguranje. Funkciju stečajnog upravnika Agencija vrši u skladu sa Zakonom o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje („Službeni glasnik RS“, br. 61/05) i u skladu sa Zakonom o stečajnom postupku. I na njenom čelu je direktor i ona ima Sektor za stečaj i likvidaciju, kao i poverenike. Agencija za osiguranje depozita je stečajni upravnik banaka i društava za osiguranje, kao i likvidacioni upravnik ex lege, a poverenici su njeni punomoćnici, odnosno punomoćnici stečajnog dužnika.

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika vrši nadzor nad radom stečajnih upravnika, i to po službenoj dužnosti ili po pritužbi zainteresovanog lica uz primenu propisa koji regulišu upravni postupak.

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika u postupku nadzora može da izrekne kao disciplinske mere opomenu, javnu opomenu, novčanu kaznu i oduzimanje licence. Mere se izriču rešenjem protiv kojeg nije dozvoljena žalba. Rešenje kojim je određena disciplinska mera dostavlja se bez odlaganja nadležnom sudu na čijoj se teritoriji nalazi sedište stečajnog upravnika, odnosno ortačkog ili komanditnog društva čiji je član ili komplementar stečajni upravnik, kao i odboru poverilaca u svim postupcima u kojima je imenovan stečajni upravnik kome je izrečena disciplinska mera. Po prijemu rešenja kojim je određena mera oduzimanja licencne stečajni sudija razrešava stečajnog upravnika. Po prijemu rešenja kojima je izrečena mera opomene ili novčane kazne, stečajni sudija može razrešiti stečajnog upravnika ili odrediti druge mere, uključujući i obavezu dobijanja posebne saglasnosti stečajnog sudije ili pisanog odobrenja odbora poverilaca za radnje koje stečajni upravnik preduzima, ako oceni da samostalno postupanje stečajnog upravnika može dovesti do oštećenja stečajne mase.

Svi poslovi u delokrugu stečajnog upravnika mogu se svrstati u četiri funkcije: 1) imovinska, 2) poslovodstvena; 3) zastupnička i 4) procesna. Iako je organ stečajnog postupka, stečajni upravnik je pre svega menadžer stečajnog dužnika.

Obavezno osiguranje – Aktivni stečajni upravnik je dužan da u svoje ime i za svoj račun zaključi sa osiguravajućim društvom ugovor o obaveznom osiguranju od profesionalne odgovornosti sa osiguranom sumom na dan zaključenja ugovora, za sve rizike povezane sa obavljanjem poslova stečajnog upravnika. Odbor poverilaca može u bilo kom trenutku zahtevati od stečajnog upravnika da zaključi ugovor o dopunskom osiguranju za konkretni stečajni postupak i na iznos koji je veći od zakonom ustanovljenog iznosa, i stečajni upravnik je dužan da takvo osiguranje ugovori, osim ukoliko ne dokaže da nije u mogućnosti da na tržištu ugovori takvo osiguranje. Ovaj iznos određuje odbor poverilaca s obzirom na visinu stečajne mase i posebne okolnosti, kao i postojeće ili moguće rizike, s tim što stečajni sudija, postupajući po službenoj dužnosti ili po zahtevu zainteresovanog lica, može naložiti umanjenje tog iznosa ili u potpunosti zabraniti preuzimanje dopunskog osiguranja, ako proceni da su troškovi premije dopunskog osiguranja neopravdano visoki. Premija dopunskog osiguranja predstavlja trošak stečajne mase.

Odgovornost stečajnog upravnika – Stečajni upravnik može da bude krivično, disciplinski i imovinski odgovoran za radnje koje preduzima u stečaju. Ako u stečaju izvrši radnju koja je element bića nekog krivičnog dela, nastupa njegova krivična odgovornost. Ako nevaljalo obavlja svoje poslove u stečaju nastupa njegova disciplinska odgovornost čija je sankcija razrešenje.

Postoji i imovinska odgovornost – odgovornost za štetu.

U slučaju kada je u obavljanju poslova stečajni upravnik prouzrokovao štetu učesnicima u postupku namerno ili krajnjom nepažnjom, stečajni upravnik odgovara ličnom imovinom za takvu štetu. Ovo se objašnjava time što je on preduzetnik koji za sve svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom.

Ako je šteta nastala zbog radnje stečajnog upravnika koja je izvršena po nalogu stečajnog sudije, stečajni upravnik nije odgovoran za nastalu štetu, osim ako je nalog dat na osnovu njegovih nesavesnih radnji ili predloga.

Za štetu koju učine lica koja je angažovao stečajni upravnik, stečajni upravnik odgovara ako je šteta nastala usled propuštanja stečajnog upravnika da izvrši nadzor nad njihovim radom.

Zahtev za naknadu štete zastareva u roku od godinu dana od saznanja oštećenog za štetu, a u svakom slučaju po isteku roka od 3 godine od pravosnažnosti rešenja o zaključenju ili obustavljanju stečajnog postupka, odnosno rešenja kojim je odobren plan reorganizacije.

Arbitri

Arbitar može biti svako fizičko lice koje je poslovno sposobno, bez obzira na državljanstvo, ali kako stranke sporazumom mogu utvrditi osobine koje arbitar mora da ima, deo arbitražnog sporazuma može biti i pitanje državljanstva. Nepristrasnost i nezavisnost u odnosu na stranke i predmet spora arbitra, ne može biti predmet sporazumevanja među strankama, jer bi to bilo suprotno načelu ravnopravnosti stranaka

Dužnost vođenja postupka arbitraže za arbitra je slobodna i nezavisna.Svaki arbitar slobodno odlučuje hoće li će voditi postupak ili ne. Ukoliko se ipak odluči da vodi postupak, mora potpisati izjavu da prihvata dužnost (receptum arbitri), a može i potpisati ugovor o arbitraži.

Čuvar popisane stvari

Prilikom sprovođenja izvršenja oduzimanjem stvari ili ispražnjenjem nepokretnosti, sud na licu mesta zatiče brojne pokretne stvari o čijoj sudbini mora voditi računa do okončanja postupka. On može odlučiti da se stvari ostave izvršnom dužniku, s tim što će ih službenim pečatom označiti kao popisane, zabraniti njihovu upotrebu ili otuđenje, a može ih predati izvršnom poveriocu na čuvanje i brigu, takođe uz naznaku o zabrani njihovog otuđenja, umanjenja vrednosti i sl. U pojedinim slučajevima stvari ili vrednosti mogu biti date i trećem licu na čuvanje, radi obezbeđenja interesa stranaka.

U postupku stečaja kada se pojavi spor između izlučnog poverioca i stečajnog dužnika povodom zahteva izlučnog poverioca za predaju određene(pokretne) stvari u nekim slučajevima stvar koja je popisana kao imovina stečajnog dužnika može biti poverena nekom licu kao čuvaru koje će je čuvati do okončanja spora koji se vodi povodom te stvari.

Kada je u pitanju treće lice kao čuvar popisane stvari potreban je pristanak tog lica da bi bilo određeno za čuvara stvari, osim ako čuvanje stvari spada u delatnost tog lica.

Bez obzira na to o kojoj je soluciji reč, lice kome su stvari ili vrednosti date na čuvanje ima status čuvara popisanih stvari, a njegova prava i obaveze su predviđene zakonom. Osnovna je obaveza da se stvari brižljivo čuvaju uz pažnju dobrog domaćina, privrednika ili na uobičajeni način, što podrazumeva redovnu brigu, staranje oko stvari, njeno održavanje ukoliko je to neophodno i sprečavanje svakog oblika otuđenja, umanjenja vrednosti ili oštećenja.

Depozitar

Zakon o izvršnom postupku u više slučajeva predviđa mogućnost zaštite prava stranaka kroz određivanje određene garancije. Lice koje može biti označeno od strane suda kao osoba koja će primiti na čuvanje određeni novac ili određene hartije od vrednosti. Ovde naravno mislimo na fizičko ili pravno lice. U uporednom pravu poslove depozitara najčešće rade javni beležnici – notari.

Prema odredbi čl. 77 st.4 i 5 Zakona o izvršnom postupku gotov novac, hartije od vrednosti i dragocenosti obavezno se predaju na čuvanje u sudski depozit, kao i stvari veće vrednosti ako su podesne za takav način čuvanja. Sudovi su u ovakvim slučajevima koristili ''usluge'' banaka za otvaranje sefa ili privremenog računa. Problem će se svakako razrešiti kada bude uveden javni beležnik u naš pravni sistem.

U postupku stečaja kada se u imovini stečajnog dužnika nađu gotov novac, hartije od vrednosti ili dragocenosti stečajni upravnik određuje način njihovog čuvanja i upravo u tim slučajevima moguće je angažovanje depozitara.

Komisionar

Fizičko ili pravno lice koje po ovlašćenju suda vrši prodaju stvari ima ( može imati status) komisionara čija je uloga određena odredbama ZIP-a. Komisionar dužan je da, u skladu sa odredbama zakona, najpre obezbedi javnost prodaje, zatim što je moguće veću cenu za stvar koja se prodaje, da svim zainteresovanim licima omogući razgledanje i kupovinu stvari koja je za prodaju, a potom da, podmirujući svoje troškove, na šta ima pravo, obezbedi namirenje sudskih troškova, glavnog i sporednih potraživanja, a eventualno, preostali deo iznosa deponuje u sud ili uz odobrenje suda, preda izvršnom dužniku.

Kada je u pitanju prodaja imovine stečajnog dužnika, prodaju vrši stečajni upravnik ali on može ovlastiti neko drugo lice da to učini(za to nekada postoje opravdani razlozi) i tada u zavisnosti sadržine ovlašćenja prilikom ovakve prodaje možemo imati elemente komisiona.

Dužnost komisionara je, pre svega, u pravilnom sprovođenju prodaje javnim nadmetanjem, čuvanju stvari u postupku prodaje i postizanju maksimalne cene. Komisionar po nalogu i za račun suda vrši prodaju stvari, a sud novčana sredstva ostvarena prodajom raspodeljuje i vrši namirenje troškova komisionara, suda, potraživanja izvršnog poverioca i eventualni višak sredstava vraća izvršnom dužniku. Postoji odgovornost komisionara u odnosu prema kupcu stvari u zavisnosti od načina i uslova prodaje.