Stečajno pravo
XVII Stečaj pravo
(Zakon o stečaju («Službeni glasnik Republike Srbije» broj 104/2009)
- koje su vrste postupaka u slučaju insolventnosti i koji su njihovi ciljevi
Stečaj se, u smislu ovog zakona, sprovodi bankrotstvom ili reorganizacijom.
Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica.
Pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnika ili na drugi način koji je predviđen planom reorganizacije.(čl.1. stav 1,2 i 3.).
- koji su uslovi za pokretanje stečajnog postupka (materijalni , formalni...)
Stečajni postupak se otvara kada se utvrdi postojanje najmanje jednog stečajnog razloga.
Stečajni razlozi su:
1) trajnija nesposobnost plaćanja;
2) preteća nesposobnost plaćanja;
3) prezaduženost;
4) nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije i ako je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit način.
Trajnija nesposobnost plaćanja postoji ako stečajni dužnik:
1) ne može da odgovori svojim novčanim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze;
2) potpuno obustavi sva plaćanja u neprekidnom trajanju od 30 dana.
Preteća nesposobnost plaćanja postoji ako stečajni dužnik učini verovatnim da svoje već postojeće novčane obaveze neće moći da ispuni po dospeću.
Prezaduženost postoji ako je imovina stečajnog dužnika manja od njegovih obaveza. Ako je stečajni dužnik društvo lica prezaduženost ne postoji ako to društvo ima najmanje jednog ortaka odnosno komplementara koji je fizičko lice.
Nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije postoji kada stečajni dužnik ne postupa po planu reorganizacije ili postupa suprotno planu reorganizacije na način kojim se bitno ugrožava sprovođenje plana reorganizacije. (čl.11.).
- Kakva je uloga različitih učesnika u stečajnom postupku (a pod učesnicima se podrazumeva i uloga suda, stečajnog upravnika i sl..dakle svih koji se u stečajnom postupku pojavljuju) ovde se pod uloga podrazumevaju ovlašćenja i obaveze pa ukratko treba izneti i ko pokreće, kojim aktom, pravna sredstva na raspolaganju i sl....?
-
Stečajni postupak sprovodi nadležni sud, prema sedištu stečajnog dužnika.Stečajni postupak se pokreće predlogom ovlašćenih predlagača. U stečajnom postupku ne može se tražiti povraćaj u pređašnje stanje, ne može se izjaviti revizija niti se može podneti predlog za ponavljanje postupka.
Organi stečajnog postupka su stečajni sudija, stečajni upravnik, skupština poverilaca i odbor poverilaca. (čl.17.).
Stečajni sudija:
1) odlučuje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka;
2) utvrđuje postojanje stečajnog razloga i odlučuje o otvaranju stečajnog postupka;
3) imenuje i razrešava stečajnog upravnika;
4) odobrava troškove stečajnog postupka i obaveze stečajne mase pre njihove isplate;
5) određuje iznos preliminarne i konačne naknade troškova i nagrade stečajnog upravnika;
6) odlučuje o primedbama na radnje stečajnog upravnika;
7) razmatra predlog plana reorganizacije i održava ročište za razmatranje predloga plana reorganizacije ili odbacuje predlog plana reorganizacije;
8) potvrđuje usvajanje plana reorganizacije ili konstatuje da plan reorganizacije nije usvojen;
9) donosi rešenje o glavnoj deobi stečajne mase;
10) donosi druge odluke i preduzima druge radnje određene ovim zakonom. (čl.18.).
Pravni položaj i status stečajnog upravnika
Stečajni upravnik vodi poslove i zastupa stečajnog dužnika, osim ako je ovim zakonom drugačije određeno.
Stečajni upravnik, kao i lica koja obavljaju poslove stečajnog upravnika u ime organizacije koja je posebnim zakonom određena da obavlja poslove stečajnog upravnika, imaju status službenog lica u smislu odredaba Krivičnog zakonika kojima se reguliše položaj službenog lica. (čl.19.).
Imenovanje
Stečajnog upravnika imenuje stečajni sudija rešenjem o otvaranju stečajnog postupka.
Izbor stečajnog upravnika vrši se metodom slučajnog odabira sa liste aktivnih stečajnih upravnika za područje nadležnog suda, koju sudu dostavlja organizacija nadležna za vođenje imenika stečajnih upravnika (u daljem tekstu: ovlašćena organizacija).
Izuzetno, izbor stečajnog upravnika može se vršiti odabirom sa liste aktivnih stečajnih upravnika za teritoriju Republike Srbije ako delatnost stečajnog dužnika, složenost slučaja ili potreba za specifičnim iskustvom stečajnog upravnika to zahteva.
U prethodnom stečajnom postupku, privremeni stečajni upravnik se imenuje rešenjem stečajnog sudije na način iz st. 2. i 3. ovog člana.
Ministar nadležan za poslove stečaja (u daljem tekstu: ministar) propisuje bliže uslove i način izbora stečajnog upravnika metodom slučajnog odabira.(čl.20.).
Ograničenje u imenovanju
Za stečajnog upravnika ne može biti imenovano lice koje je:
1) u pritvoru, za vreme trajanja pritvora, ili protiv koga je po službenoj dužnosti pokrenut krivični postupak, kao i lice koje je pravnosnažno osuđeno za delo za koje je zaprećena kazna preko pet godina zatvora ili koje ga čini nedostojnim za obavljanje poslova stečajnog upravnika;
2) srodnik po krvi u pravoj liniji bez obzira na stepen ili u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva, srodnik po tazbini do drugog stepena srodstva ili bračni drug stečajnog sudije, odnosno direktora ili člana organa upravljanja stečajnog dužnika;
3) solidarni dužnik sa stečajnim dužnikom;
4) bilo direktor ili član organa upravljanja ili nadzornog organa stečajnog dužnika u poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka;
5) bilo zaposleno kod stečajnog dužnika u poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka;
6) poverilac stečajnog dužnika ili je kod takvog lica bilo zaposleno u poslednjih šest meseci pre otvaranja stečajnog postupka;
7) dužnik stečajnog dužnika ili je kod takvog lica bilo zaposleno u poslednjih šest meseci pre otvaranja stečajnog postupka;
8) preduzetnik koji se bavi delatnošću koja je konkurentska delatnosti stečajnog dužnika, lice zaposleno kod tog preduzetnika, kao i lice koje bi imenovanjem za stečajnog upravnika bilo u sukobu interesa u odnosu na stečajnog dužnika;
9) radilo kao savetnik stečajnog dužnika u poslovima vezanim za imovinu stečajnog dužnika u poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka.(čl.21.).
Imenovanje stečajnog upravnika u stečaju društvenih i državnih preduzeća
U postupku sprovođenja stečaja nad pravnim licem koje je u većinskoj državnoj ili društvenoj svojini, kao i u slučaju kada se tokom stečajnog postupka promeni vlasnička struktura stečajnog dužnika tako da stečajni dužnik postane pravno lice u većinskoj državnoj svojini, za stečajnog upravnika stečajni sudija imenuje organizaciju iz člana 19. stav 2. ovog zakona.
Na obavljanje poslova stečajnog upravnika od strane organizacije iz stava 1. ovog člana ne primenjuju se odredbe člana 20. i čl. 23. do 26. ovog zakona.
Organizacija iz stava 1. ovog člana dužna je da ovlašćenoj organizaciji dostavlja tromesečne izveštaje o toku stečajnog postupka i stanju stečajne mase, kao i drugu dokumentaciju propisanu ovim zakonom i nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom, u cilju vođenja statistike stečajnih postupaka za teritoriju Republike Srbije.(čl.22.).
Licenca za obavljanje poslova stečajnog upravnika
Licencu za obavljanje poslova stečajnog upravnika (u daljem tekstu: licenca) izdaje ovlašćena organizacija rešenjem o izdavanju licence.
Licenca se izdaje licu koje:
1) je državljanin Republike Srbije;
2) ima poslovnu sposobnost;
3) ima stečeno visoko obrazovanje;
4) ima tri godine radnog iskustva sa visokom stručnom spremom ili tri godine radnog iskustva na sprovođenju stečajnih postupaka;
5) ima položen stručni ispit za dobijanje licence;
6) je dostojno poverenja za obavljanje poslova stečajnog upravnika.
Licenca se ne može izdati licu protiv koga je po službenoj dužnosti pokrenut krivični postupak, odnosno koje je pravnosnažno osuđeno za delo za koje je zaprećena kazna preko pet godina zatvora ili za delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje poslova stečajnog upravnika ili licu koje je u pritvoru, za vreme trajanja pritvora.
Nije dostojno poverenja za obavljanje poslova stečajnog upravnika u smislu stava 2. tačka 6) ovog člana lice iz čijeg se ponašanja u obavljanju ranije profesionalne delatnosti ili drugih postupaka može zaključiti da neće savesno obavljati poslove stečajnog upravnika i čuvati ugled profesije stečajnog upravnika. Dostojnost poverenja za obavljanje poslova stečajnog upravnika utvrđuje se naročito u skladu sa kodeksom etike stečajnih upravnika (u daljem tekstu: kodeks etike).
U slučaju da nisu ispunjeni uslovi za izdavanje licence iz ovog člana, ovlašćena organizacija donosi rešenje o odbijanju zahteva za izdavanje licence.
Rešenja iz st. 1. i 5. ovog člana su konačna i protiv njih se može voditi upravni spor.
Licenca važi tri godine od dana izdavanja i može se obnoviti.
Zahtev za izdavanje licence podnosi se najkasnije u roku od godinu dana od polaganja stručnog ispita. Po isteku jedne godine od dana polaganja stručnog ispita, a pre isteka tri godine od dana polaganja tog ispita, uz zahtev za izdavanje licence dostavljaju se i dokazi o ispunjenosti uslova za obnavljanje licence, u skladu sa ovim zakonom. Po isteku tri godine od dana polaganja stručnog ispita zahtev za izdavanje licence smatra se nedozvoljenim.
Ministar bliže propisuje program i način polaganja stručnog ispita, kao i način izdavanja i obnavljanja licence. (čl.23.).
Obnavljanje i oduzimanje licence
Licenca se obnavlja na zahtev stečajnog upravnika, koji se podnosi ovlašćenoj organizaciji najranije tri meseca pre isteka roka važnosti licence.
Stečajni upravnik može obnoviti licencu ako:
1) ispunjava uslove za izdavanje licence propisane ovim zakonom;
2) priloži dokaz da je u poslednje dve godine obavljao poslove stečajnog upravnika ili druge stručne poslove vezane za stečajni postupak;
3) je u prethodnom periodu važnosti licence savesno obavljao poslove stečajnog upravnika u skladu sa ovim zakonom, nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom i kodeksom etike;
4) priloži dokaz o uplati naknade za obnavljanje licence čija je visina propisana tarifom o određivanju cena usluga ovlašćene organizacije;
5) priloži dokaz da je izmirio sve obaveze po osnovu novčanih kazni koje mu je izrekla ovlašćena organizacija u postupku stručnog nadzora.
Lice koje ne ispunjava uslov iz stava 2. tačka 2) ovog člana za potrebe obnavljanja licence prilaže dokaz da je bilo polaznik najmanje tri stručna seminara ili kursa godišnje na temu sprovođenja stečajnog postupka, koje organizuje ili priznaje ovlašćena organizacija.
Licu koje ne ispunjava uslov iz stava 2. tačka 3) ovog člana ne može biti izdata ni nova licenca.
Licenca se može oduzeti i pre isteka roka važenja licence u slučaju da se u postupku po prijavi zainteresovanog lica ili po službenoj dužnosti utvrdi da stečajni upravnik nije savesno obavljao poslove u skladu sa ovim zakonom, nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom i kodeksom etike.
U slučaju iz st. 4. i 5. ovog člana ovlašćena organizacija donosi rešenje o odbijanju zahteva za obnavljanje licence, odnosno rešenje o oduzimanju licence, na osnovu kojih stečajnog upravnika briše iz imenika stečajnih upravnika.
Rešenja iz stava 6. ovog člana su konačna i protiv njih se može voditi upravni spor.
Ovlašćena organizacija bez odlaganja obaveštava sudove koji sprovode stečajne postupke o svim promenama u statusu licenciranog stečajnog upravnika.
Stečajnom upravniku kome je oduzeta licenca ili kome je zahtev za obnavljanje licence odbijen iz razloga propisanih u stavu 4. ovog člana ne može da se izda nova licenca u roku od pet godina od dana konačnosti rešenja o oduzimanju licence, odnosno rešenja o odbijanju zahteva za obnavljanje licence.(čl.24.).
Imenik stečajnih upravnika
Imenik stečajnih upravnika vodi ovlašćena organizacija.
U imenik stečajnih upravnika upisuju se lica koja su stekla licencu za obavljanje poslova stečajnih upravnika kao aktivni stečajni upravnici ili kao neaktivni stečajni upravnici.
U imenik stečajnih upravnika kao aktivni stečajni upravnici upisuju se lica koja su, osim licence za obavljanje poslova stečajnog upravnika, dostavila dokaz o postojanju obaveznog osiguranja od profesionalne odgovornosti za tekuću godinu i koja su se registrovala kao preduzetnici ili su članovi društva lica.
U imenik aktivnih stečajnih upravnika ne može biti upisano lice koje je u radnom odnosu, osim ako je zaposleno kod preduzetnika ili ortačkog, odnosno komanditnog društva.
U slučaju privremene nemogućnosti za obavljanje poslova stečajnog upravnika stečajni upravnik je dužan da o tome bez odlaganja pismenom izjavom obavesti ovlašćenu organizaciju, koja ga po prijemu obaveštenja prevodi u status neaktivnog stečajnog upravnika.
Po prestanku privremene nemogućnosti za obavljanje poslova stečajnog upravnika, a na pismeni zahtev stečajnog upravnika, ovlašćena organizacija neaktivnog stečajnog upravnika prevodi u status aktivnog stečajnog upravnika. (čl.25.)
Stručni nadzor
Stručni nadzor vrši ovlašćena organizacija. Na postupak stručnog nadzora shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.
Ovlašćena organizacija u postupku stručnog nadzora izriče sledeće mere:
1) opomenu;
2) javnu opomenu;
3) novčanu kaznu;
4) oduzimanje licence.
Mere iz stava 2. ovog člana izriču se rešenjem koje je konačno.
Rešenje iz stava 3. ovog člana dostavlja se bez odlaganja svim sudovima koji sprovode stečajne postupke, kao i odboru poverilaca u svim postupcima u kojima je imenovan stečajni upravnik kome je izrečena disciplinska mera.
Po prijemu rešenja kojim se izriče mera oduzimanja licence stečajni sudija razrešava stečajnog upravnika.
Po prijemu rešenja kojima se izriču mere opomene, javne opomene i novčane kazne, stečajni sudija može razrešiti stečajnog upravnika ili odrediti druge mere, uključujući i obavezu dobijanja posebne saglasnosti stečajnog sudije ili pisanog odobrenja odbora poverilaca za sve ili pojedine radnje koje stečajni upravnik preduzima, ako oceni da samostalno postupanje stečajnog upravnika može dovesti do oštećenja stečajne mase.
Protiv rešenja iz stava 3. ovog člana može se voditi upravni spor. (čl.26.).
Delokrug poslova stečajnog upravnika
Stečajni upravnik je naročito dužan da:
1) preduzme sve neophodne mere za zaštitu imovine stečajnog dužnika, uključujući i sprečavanje prenosa imovine, njeno pečaćenje ili oduzimanje ukoliko je to neophodno;
2) u roku od 30 dana od dana imenovanja sastavi plan toka stečajnog postupka sa predračunom troškova i vremenskim planom;
3) započne popisivanje imovine stečajnog dužnika u roku od deset dana od dana imenovanja i okonča njeno popisivanje u roku od 30 dana od dana imenovanja;
4) sastavi početni stečajni bilans, kao i poreski bilans sa stanjem na dan otvaranja i na dan okončanja stečajnog postupka u skladu sa poreskim propisima, i da te bilanse, sa poreskom prijavom, dostavi nadležnom poreskom organu u rokovima predviđenim poreskim propisima;
5) bez odlaganja pismenim putem obavesti o otvaranju stečajnog postupka sve poverioce koji su mu u tom trenutku poznati uz navođenje svih podataka iz rešenja o otvaranju stečajnog postupka, kao i drugih podataka od značaja za poverioce;
6) bez odlaganja pismenim putem obavesti o otvaranju stečajnog postupka sve sudove pred kojima se vode izvršni postupci;
7) uz saglasnost stečajnog sudije, na teret stečajne mase, osigura imovinu stečajnog dužnika, u celini ili delimično, ako je to potrebno radi njene zaštite;
8) podnosi stečajnom sudiji i odboru poverilaca redovan tromesečni izveštaj o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase;
9) podnosi stečajnom sudiji plan troškova stečajnog postupka i obaveza stečajne mase za naredni mesec;
10) se stara o završetku započetih, a nezavršenih poslova stečajnog dužnika, u cilju ostvarivanja najveće moguće vrednosti stečajnog dužnika, odnosno njegove imovine;
11) daje mišljenje o predlogu plana reorganizacije kada on nije podnosilac;
12) utvrdi osnovanost, obim i prioritet prijavljenih potraživanja prema stečajnom dužniku, kao i svih obezbeđenja potraživanja;
13) unovči stvari i prava stečajnog dužnika, u skladu sa ovim zakonom;
14) sastavi nacrt rešenja za glavnu deobu stečajne mase i nacrt završnog računa;
15) izvrši isplatu poveriocima na osnovu rešenja o glavnoj deobi, u delu u kojem je rešenje postalo pravosnažno, u skladu sa ovim zakonom;
16) dostavi završni račun;
17) zastupa stečajnog dužnika, odnosno stečajnu masu u pokretanju i vođenju sudskih, upravnih i drugih postupaka;
18) podnese predlog, zahtev ili drugi odgovarajući akt nadležnom organu strane države kao zastupnik stečajnog dužnika, kojim između ostalog zahteva plenidbu, oduzimanje, zaštitu ili povraćaj imovine stečajnog dužnika koja se nalazi u inostranstvu ili je pod kontrolom tog organa ili trećeg lica koje se nalazi pod njegovom jurisdikcijom, kao i da sarađuje sa organima strane države ili stranim predstavnicima u skladu sa odredbama ovog zakona kojima se reguliše stečaj sa elementom inostranosti;
19) obavesti odgovarajuće registre o otvaranju stečajnog postupka, u skladu sa zakonom;
20) obavlja i druge poslove koji su predviđeni ovim zakonom ili su od interesa za uspešno sprovođenje stečajnog postupka.
Stečajni upravnik može uzeti kredit ili zajam, bez obezbeđenja ili uz obezbeđenje na imovini koja čini stečajnu masu, u skladu sa ovim zakonom.
Kredit ili zajam iz stava 2. ovog člana smatra se obavezom stečajne mase, čime se ne dira u ranije stečena prava razlučnih poverilaca, osim ako se razlučni poverilac ne saglasi drugačije.
Stečajni upravnik obavlja svoje poslove samostalno i s pažnjom dobrog stručnjaka, u skladu sa ovim zakonom, nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom i kodeksom etike.
Stečajni upravnik, u vršenju svojih poslova, može da angažuje stručna strana ili domaća pravna ili fizička lica, uz saglasnost stečajnog sudije. Nad radom angažovanih lica nadzor vrši stečajni upravnik.
Stečajni upravnik je dužan da u vršenju svojih poslova pruža uvid u svoj rad ovlašćenoj organizaciji, te da obezbeđuje neophodne podatke i dokumentaciju, kao i da sarađuje u postupku vršenja nadzora nad njegovim radom, osim u slučaju kada je za stečajnog upravnika imenovana organizacija koja je posebnim zakonom određena da vrši poslove stečajnog upravnika.
Stečajni upravnik može po potrebi da konsultuje odbor poverilaca ili stečajnog sudiju o pitanjima vezanim za stečajni postupak.
Stečajni upravnik imenovan u prethodnom stečajnom postupku vrši poslove određene rešenjem o njegovom imenovanju.
Ministar, na predlog ovlašćene organizacije, donosi nacionalne standarde za upravljanje stečajnom masom i kodeks etike.(čl.27.).
Preduzimanje radnji od izuzetnog značaja
Radnje koje preduzima stečajni upravnik, a koje značajnije utiču na stečajnu masu, kao što su uzimanje kredita ili zajma, nabavka opreme veće vrednosti i druge slične radnje (u daljem tekstu: radnje od izuzetnog značaja), mogu se preduzeti uz obaveštavanje stečajnog sudije i uz dobijanje saglasnosti odbora poverilaca. Pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika podnošenjem tužbi ili na drugi način ne smatra se radnjom od izuzetnog značaja.
Radnje od izuzetnog značaja u toku prethodnog stečajnog postupka stečajni upravnik preduzima uz saglasnost stečajnog sudije.
Stečajni upravnik je dužan da pismenim putem obavesti o nameravanoj radnji od izuzetnog značaja stečajnog sudiju najkasnije 15 dana pre preduzimanja te radnje, kao i da odboru poverilaca, odnosno stečajnom sudiji u slučaju iz stava 2. ovog člana, uputi zahtev za davanje saglasnosti za preduzimanje te radnje u istom roku.
U slučajevima izuzetne hitnosti rok iz stava 3. ovog člana može biti i kraći, ali ne kraći od tri dana, pod uslovom da nijedan član odbora poverilaca pismenim putem ili na sednici odbora poverilaca ne prigovori takvom roku dostavljanja.
Smatraće se da je odbor poverilaca saglasan sa predloženom radnjom, ako je o njoj obavešten u roku iz st. 3. i 4. ovog člana i ako na obaveštenje stečajnog upravnika nije reagovao osporavanjem predložene ili predlaganjem druge radnje.(čl.28.).
Izveštavanje
Stečajni upravnik dostavlja tromesečne pisane izveštaje o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase odboru poverilaca, stečajnom sudiji i ovlašćenoj organizaciji.
Na zahtev odbora poverilaca ili poverilaca čija su ukupna utvrđena ili osporena potraživanja veća od 20% od ukupnog iznosa prijavljenih potraživanja stečajnih poverilaca, stečajni upravnik je dužan da dostavlja i mesečne i druge izveštaje.
Troškove pripreme i dostavljanja izveštaja iz stava 2. ovog člana snosi podnosilac zahteva, a u slučaju odbora poverilaca stečajna masa.
Pisani izveštaj može se dostaviti poštom, faksom, elektronskim putem ili ličnom dostavom.
Tromesečni izveštaj naročito sadrži:
1) spisak imovine koja je prodata, prenesena ili na drugi način otuđena;
2) spisak gotovinskih priliva i odliva učinjenih u toku prethodna tri meseca;
3) početno i krajnje stanje na računu stečajnog dužnika;
4) spisak obaveza stečajnog dužnika;
5) spisak angažovanih stručnjaka i iznosa koji su im isplaćeni.
Privremeni stečajni upravnik dostavlja poseban pisani izveštaj o toku prethodnog stečajnog postupka licima iz stava 1. ovog člana, koji naročito sadrži podatke iz stava 5. tač. 1) do 4) ovog člana.
Stečajni upravnik dostavlja završni račun stečajnom sudiji, odboru poverilaca i ovlašćenoj organizaciji.
Obrazac i način dostavljanja izveštaja iz stava 1. ovog člana bliže propisuje ovlašćena organizacija. (čl.29.).
Obavezno osiguranje
Aktivni stečajni upravnik je dužan da u svoje ime i za svoj račun zaključi sa osiguravajućim društvom ugovor o obaveznom osiguranju od profesionalne odgovornosti sa osiguranom sumom u iznosu od najmanje 30.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan zaključenja ugovora, za sve rizike povezane sa obavljanjem poslova stečajnog upravnika.
Odbor poverilaca može u bilo kom trenutku zahtevati od stečajnog upravnika da zaključi ugovor o dodatnom osiguranju od profesionalne odgovornosti za konkretni stečajni postupak i na iznos koji je veći od iznosa iz stava 1. ovog člana, a stečajni upravnik je dužan da takvo osiguranje ugovori, osim ukoliko ne dokaže da nije u mogućnosti da na tržištu ugovori takvo osiguranje.
Iznos iz stava 2. ovog člana određuje odbor poverilaca s obzirom na visinu stečajne mase i posebne okolnosti, kao i postojeće ili moguće rizike, s tim što stečajni sudija, postupajući po službenoj dužnosti ili po zahtevu zainteresovanog lica, može naložiti umanjenje tog iznosa ili u potpunosti zabraniti preuzimanje dodatnog osiguranja ako proceni da su troškovi premije dodatnog osiguranja neopravdano visoki.
Premija dodatnog osiguranja iz stava 2. ovog člana predstavlja obavezu stečajne mase.(čl.30.).
Odgovornost za štetu
U slučaju kada je u obavljanju poslova stečajni upravnik prouzrokovao štetu učesnicima u postupku namerno ili krajnjom nepažnjom, stečajni upravnik ličnom imovinom odgovara za takvu štetu.
Ako je šteta nastala zbog radnje stečajnog upravnika koja je izvršena po nalogu stečajnog sudije, stečajni upravnik nije odgovoran za nastalu štetu, osim ako je nalog dat na osnovu njegovih nesavesnih radnji ili predloga.
Za štetu koju učine stručna lica koja je angažovao stečajni upravnik, stečajni upravnik odgovara ako je šteta nastala usled propuštanja stečajnog upravnika da izvrši nadzor nad njihovim radom.
Zahtev za naknadu štete zastareva u roku od godinu dana od saznanja oštećenog za štetu, a u svakom slučaju po isteku roka od tri godine od dana pravnosnažnosti rešenja o zaključenju ili obustavljanju stečajnog postupka, odnosno rešenja kojim je potvrđeno usvajanje plana reorganizacije. (čl.31.).
Razrešenje
Stečajni sudija po službenoj dužnosti ili na predlog odbora poverilaca razrešava stečajnog upravnika ako utvrdi da stečajni upravnik:
1) ne ispunjava svoje obaveze;
2) ne poštuje rokove određene ovim zakonom;
3) postupa pristrasno u odnosu na pojedine poverioce;
4) po proteku jedne godine od ročišta za ispitivanje potraživanja nije preduzeo odgovarajuće mere radi unovčenja imovine koja ulazi u stečajnu masu, osim kada je preduzimanje takvih mera bilo sprečeno višom silom ili nepredvidivim okolnostima;
5) nije osigurao imovinu za slučaj nastupanja štete posle dva upozorenja stečajnog sudije ili odbora poverilaca;
6) nije tražio saglasnost ili nije postupio po dobijenoj saglasnosti u svim slučajevima gde je ovim zakonom propisana obavezna saglasnost odbora poverilaca.
Stečajni sudija po službenoj dužnosti razrešava stečajnog upravnika ako je brisan iz imenika stečajnih upravnika, kao i u drugim slučajevima propisanim ovim zakonom.
Na predlog odbora poverilaca za razrešenje i istovremeno imenovanje novog stečajnog upravnika za koji se izjasnilo najmanje tri četvrtine članova odbora, stečajni sudija razrešava stečajnog upravnika i kada ne postoje razlozi za razrešenje iz stava 1. ovog člana i istim rešenjem imenuje predloženog stečajnog upravnika, osim u slučaju kada je za stečajnog upravnika imenovana organizacija koja je posebnim zakonom određena da obavlja poslove stečajnog upravnika.
Predlog iz stava 3. ovog člana odbor poverilaca može podneti na prvom poverilačkom ročištu ili najkasnije u roku od 30 dana od dana održavanja prvog poverilačkog ročišta.
Pre donošenja odluke o razrešenju iz stava 1. ovog člana, stečajni sudija će omogućiti stečajnom upravniku da se izjasni o razlozima za razrešenje.
Stečajni sudija odluku o razrešenju iz stava 1. ovog člana bez odlaganja dostavlja ovlašćenoj organizaciji.
Stečajni upravnik se razrešava i na lični zahtev. (čl.32.).
Primopredaja
Po razrešenju, stečajni upravnik i novoimenovani stečajni upravnik izvršiće, bez odlaganja, primopredaju celokupne imovine i dokumentacije. Stečajni upravnik koji je razrešen dužan je da izveštaj o toku stečajnog postupka i stanju stečajne mase od dana otvaranja stečajnog postupka do dana razrešenja dostavi stečajnom sudiji i odboru poverilaca. Izveštaj o toku stečajnog postupka i stanju stečajne mase sadrži sve podatke iz člana 29. stav 5. ovog zakona.
Obaveza iz stava 1. ovog člana u pogledu predaje dokumentacije važi i za treća lica, ako se dokumentacija stečajnog dužnika nalazi u njihovom posedu u trenutku razrešenja stečajnog upravnika.
Ako stečajni upravnik koji je razrešen ili lice iz stava 2. ovog člana odbije primopredaju imovine ili dokumentacije ili odugovlači sa tom primopredajom, stečajni sudija će na zahtev novoimenovanog upravnika bez odlaganja naložiti primopredaju pod pretnjom prinudnog izvršenja.
U slučaju nepostupanja po nalogu iz stava 3. ovog člana stečajni sudija će prema stečajnom upravniku koji je razrešen ili licu iz stava 2. ovog člana sprovesti mere prinude radi izvršenja.
Razrešeni stečajni upravnik i lice iz stava 2. ovog člana odgovaraju za štetu nastalu usled neblagovremene primopredaje.(čl.33.).
Nagrada za rad i naknada troškova
Stečajni upravnik ima pravo na nagradu za svoj rad i naknadu stvarnih troškova (u daljem tekstu: nagrada i naknada troškova).
Konačnu visinu nagrade i naknade troškova određuje stečajni sudija u vreme zaključenja stečajnog postupka, u skladu sa osnovama i merilima za određivanje visine nagrade i naknade troškova.
Do određivanja konačne visine nagrade, stečajni sudija rešenjem koje se dostavlja stečajnom upravniku i odboru poverilaca određuje preliminarnu visinu nagrade stečajnom upravniku.
Preliminarna visina nagrade može se odrediti u procentu od ukupne vrednosti stečajne mase. Ako se naknadno, s obzirom na dalji tok stečajnog postupka, pokaže da je tako određena preliminarna visina nagrade nesrazmerno visoka ili niska, stečajni sudija je može na predlog stečajnog upravnika ili odbora poverilaca smanjiti ili povećati.
Protiv rešenja o preliminarnoj visini nagrade nije dozvoljena žalba.
Stečajni sudija može rešenjem odobriti mesečni iznos nagrade i naknade troškova stečajnom upravniku, koji mora biti srazmeran dužnostima i rezultatima rada stečajnog upravnika.
Naknada troškova određuje se prema stvarnim troškovima koje je stečajni upravnik imao u obavljanju poslova, u skladu sa osnovama i merilima za određivanje visine nagrade i naknade troškova.
Ministar bliže propisuje osnove i merila za određivanje visine nagrade i naknade troškova stečajnog upravnika.(čl.34.).
Formiranje i rad skupštine poverilaca
Skupština poverilaca formira se najkasnije na prvom poverilačkom ročištu.
Skupštinu poverilaca čine svi stečajni poverioci, nezavisno od toga da li su do dana održavanja skupštine podneli prijavu potraživanja.
Razlučni poverioci mogu učestvovati u skupštini poverilaca samo do visine potraživanja za koju učine verovatnom da će se pojaviti kao stečajni poverioci.
Procenu osnova i visine potraživanja za potrebe glasanja na prvom poverilačkom ročištu u slučaju iz stava 3. ovog člana, kao i u drugim slučajevima (uslovna potraživanja, sporna potraživanja i slično) vrši stečajni sudija.
Prvu sednicu skupštine poverilaca zakazuje:
1) stečajni upravnik;
2) stečajni poverioci čija su ukupna potraživanja veća od 20% od ukupnog iznosa potraživanja svih stečajnih poverilaca.
Na prvoj sednici skupštine poverilaca vrši se izbor predsednika skupštine poverilaca i članova odbora poverilaca.
Zakazivanje i vođenje kasnijih sednica skupštine poverilaca, obaveštavanje o njima i određivanje dnevnog reda vrši predsednik skupštine poverilaca na predlog stečajnih poverilaca.
Ako predsednik skupštine poverilaca u roku od pet dana od dana dobijanja predloga stečajnih poverilaca ne zakaže skupštinu poverilaca, stečajni poverioci čija su ukupna potraživanja veća od 20% od ukupnog iznosa potraživanja svih stečajnih poverilaca mogu da zakažu skupštinu poverilaca.
Stečajni poverioci se o održavanju skupštine poverilaca i o dnevnom redu obaveštavaju isticanjem obaveštenja na oglasnoj tabli suda i objavljivanjem oglasa u dva visokotiražna dnevna lista koji se distribuiraju na celoj teritoriji Republike Srbije, osim ako skupština poverilaca ne donese odluku o drugačijem načinu obaveštavanja.
Na skupštini poverilaca se glasa srazmerno visini potraživanja.
Skupština poverilaca odlučuje dvotrećinskom većinom glasova prisutnih poverilaca, osim u slučaju glasanja o bankrotstvu stečajnog dužnika na prvom poverilačkom ročištu.
Ako broj stečajnih poverilaca nije veći od pet, skupština poverilaca ima položaj odbora poverilaca, ali se glasanje u ovako formiranom odboru vrši srazmerno visini potraživanja.
Poveriocima čija su potraživanja osporena u celosti i koji nisu pokrenuli parnicu u zakonom predviđenom roku i o tome obavestili stečajnog upravnika prestaje svojstvo poverioca, a time i članstvo u skupštini poverilaca.(čl.35.).
Prvo poverilačko ročište
Prvo poverilačko ročište se zakazuje rešenjem o otvaranju stečajnog postupka, kojim se saziva i sednica skupštine poverilaca, ukoliko skupština poverilaca nije formirana pre prvog poverilačkog ročišta.
Prvo poverilačko ročište održava se najkasnije u roku od 40 dana od dana otvaranja stečajnog postupka.
Na ročištu iz stava 1. ovog člana raspravlja se o izveštaju o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika i proceni stečajnog upravnika da li postoji mogućnost reorganizacije stečajnog dužnika.
Ako na ročištu stečajni poverioci za čija potraživanja se učini verovatnim da iznose više od 70% ukupnih potraživanja stečajnih poverilaca odluče da se stečajni postupak odmah nastavi bankrotstvom stečajnog dužnika, stečajni sudija donosi rešenje o bankrotstvu.
Stečajni upravnik na početku ročišta daje stečajnom sudiji i prisutnim stečajnim poveriocima pregled svih potraživanja o kojima na dan održavanja ročišta ima saznanje, procenu njihove osnovanosti i visine, kao i iznos procentualnog učešća u odnosu na ukupna potraživanja stečajnih poverilaca.
Stečajni upravnik dužan je da pregled iz stava 5. ovog člana dostavi stečajnom poveriocu na njegov zahtev i pre dana održavanja prvog poverilačkog ročišta, uz napomenu da takav pregled može biti izmenjen do održavanja ročišta.(čl.36.)
Delokrug skupštine
Skupština poverilaca:
1) donosi odluku o bankrotstvu stečajnog dužnika u skladu sa članom 36. stav 4. ovog zakona;
2) bira i opoziva predsednika skupštine poverilaca i odbor poverilaca;
3) razmatra izveštaje stečajnog upravnika o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase;
4) razmatra izveštaje odbora poverilaca;
5) vrši druge poslove određene ovim zakonom.(čl.37.).
Izbor odbora poverilaca
Skupština poverilaca na prvoj sednici ili na prvom poverilačkom ročištu bira odbor poverilaca.
Broj članova odbora poverilaca određuje skupština poverilaca, s tim što taj broj ne može biti veći od devet članova i što uvek mora biti neparan.
Članovi odbora poverilaca mogu biti stečajni poverioci, bez obzira na visinu svog potraživanja. Poverioci koji su istovremeno i zaposleni ili bivši zaposleni kod stečajnog dužnika ne mogu imati više od jednog člana odbora poverilaca.
Poverioci koji su međusobno povezana lica u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva ne mogu imati više od jednog člana odbora poverilaca.
Članovi odbora poverilaca biraju predsednika odbora poverilaca.
Člana odbora poverilaca razrešava skupština poverilaca ili stečajni sudija ukoliko ne izvršava obaveze propisane ovim zakonom.
Članu odbora poverilaca čije je potraživanje stečajni upravnik osporio u celosti ili u delu koji predstavlja najmanje dve trećine prijavljenog potraživanja i koji nije pokrenuo parnicu u zakonom predviđenom roku i o tome obavestio stečajnog upravnika ili je takva parnica pravosnažno okončana u korist stečajnog dužnika prestaje članstvo u odboru poverilaca. Ako stečajni sudija ili skupština poverilaca razreši člana odbora poverilaca ili član odbora poverilaca da ostavku na članstvo u tom odboru ili ako članu odbora poverilaca prestane članstvo u tom odboru u skladu sa stavom 7. ovog člana, odbor poverilaca može da kooptira novog člana odbora poverilaca kome mandat traje do prvog narednog zasedanja skupštine poverilaca na kojoj će se izabrati novi član tog odbora. Ako se na prvom poverilačkom ročištu ne formiraju poverilački organi, dužnost odbora poverilaca vrši pet poverilaca čija su neobezbeđena potraživanja najveća u odnosu na ukupna prijavljena potraživanja prema stečajnom dužniku sa presekom na dan održavanja prvog poverilačkog ročišta, u skladu sa ovim zakonom.(čl.38.).
Način odlučivanja odbora poverilaca
Radom odbora poverilaca rukovodi predsednik odbora poverilaca koji zakazuje sednice odbora poverilaca.
Predsednik odbora poverilaca je dužan da zakaže sednicu odbora poverilaca kada to traži više od polovine članova tog odbora.
Odluka odbora poverilaca se smatra donetom kada je za tu odluku glasalo više od polovine svih članova odbora poverilaca. U slučaju jednakog broja glasova odlučujući glas je glas predsednika odbora poverilaca.
Sednicama odbora poverilaca prisustvuje stečajni upravnik na poziv odbora poverilaca. Stečajni upravnik nema pravo glasa.
Stečajni sudija ne može da prisustvuje sednicama odbora poverilaca.
Umesto člana odbora poverilaca sednicama može prisustvovati i učestvovati u donošenju odluka njegov zastupnik, na osnovu posebnog punomoćja.(39.).
Delokrug i prava odbora poverilaca
Odbor poverilaca:
1) daje mišljenje stečajnom upravniku o načinu unovčenja imovine, ukoliko se prodaja ne vrši javnim nadmetanjem, i daje saglasnost u vezi sa radnjama od izuzetnog značaja, u skladu sa ovim zakonom;
2) daje mišljenje o nastavljanju započetih poslova stečajnog dužnika;
3) razmatra izveštaje stečajnog upravnika o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase;
4) daje saglasnost na završni račun stečajnog dužnika;
5) pregleda i o svom trošku pribavlja fotokopije iz celokupne dokumentacije;
6) izveštava skupštinu poverilaca o svom radu na zahtev skupštine poverilaca;
7) vrši i druge poslove propisane ovim zakonom.(čl.40.).
Odbor poverilaca ima pravo:
1) na podnošenje pismenih primedaba stečajnom sudiji na rad stečajnog upravnika;
2) na podnošenje žalbe na rešenja stečajnog sudije, kada je žalba dozvoljena;
3) uvida u zapisnike, nalaze veštaka i druga akta koja se nalaze u stečajnom predmetu;
4) davanja mišljenja o priznavanju opravdanih manjkova utvrđenih prilikom inventarisanja;
5) predlaganja razrešenja postojećeg stečajnog upravnika i predlaganja imenovanja novog;
6) izjašnjavanja o visini konačne nagrade stečajnom upravniku.
Pismene primedbe na rad stečajnog upravnika odbor poverilaca podnosi u roku od pet dana od dana saznanja za pojedinačnu radnju, a stečajni sudija je dužan da u roku od pet dana od dana prijema primedbe odluči o toj primedbi. Protiv odluke stečajnog sudije donete po primedbi odbora poverilaca nije dozvoljena žalba.
Odbor poverilaca je dužan da na zahtev skupštine poverilaca skupštini poverilaca podnese pismeni izveštaj o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase.
Članovi odbora poverilaca odgovaraju za štetu koju su prouzrokovali svojim radom ostalim poveriocima namerno ili krajnjom nepažnjom. (čl.41.).
Naknada troškova
Predsednik i članovi odbora poverilaca imaju pravo na naknadu stvarnih i nužnih troškova koje na osnovu obrazloženog zahteva odobrava stečajni sudija.
Naknada iz stava 1. ovog člana smatra se troškom stečajnog postupka.
Svaki poverilac pojedinačno snosi svoje troškove u stečajnom postupku, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.(čl.42.).
- koje su posledice otvaranja stečajnog postupka (formiranje stečajne mase, prijava potraživanja, zabrana dužniku da raspolaže i ...)
Stečajni poverioci svoja potraživanja mogu da namire u stečajnom postupku.Formiraju se isplatni redovi namirenja potraživanja iz stečajne mase. U stečajnom postupku odluke se donose u rešenjima, na koja u zakonom propisanim slučajevima postoje pravo žalbe.
Posledice otvaranja stečajnog postupka na potraživanja
Potraživanja poverilaca
Stečajni poverioci svoja potraživanja prema stečajnom dužniku ostvaruju samo u stečajnom postupku.
Otvaranjem stečajnog postupka razlučno pravo se ostvaruje isključivo u stečajnom postupku, osim u slučaju donošenja odluke o ukidanju zabrane izvršenja i namirenja u skladu sa ovim zakonom.
Izlučni poverioci mogu svoje potraživanje ostvarivati u svim sudskim i drugim postupcima. (čl.80.).Rešenjem o otvaranju stečajnog postupka stečajni sudija zakazuje ročište za ispitivanje potraživanja (u daljem tekstu: ispitno ročište) i prvo poverilačko ročište. Ispitno ročište će se održati u roku koji nije kraći od 30 dana i duži od 60 dana od dana isteka roka određenog rešenjem za prijavljivanje potraživanja. Prvo poverilačko ročište održava se u skladu sa odredbama člana 36. ovog zakona.
Dospelost potraživanja prema stečajnom dužniku
Danom otvaranja stečajnog postupka, potraživanja poverilaca prema stečajnom dužniku, koja nisu dospela, smatraju se dospelim. Novčana i nenovčana potraživanja prema stečajnom dužniku koja imaju za predmet povremena davanja postaju jednokratna potraživanja danom otvaranja stečajnog postupka. Danom otvaranja stečajnog postupka nenovčana potraživanja stečajnog dužnika izražavaju se u novčanoj vrednosti. Potraživanja u stranoj valuti obračunavaju se u dinarskoj protivvrednosti prema zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan otvaranja stečajnog postupka.(čl.81.) Pravne posledice otvaranja stečajnog postupka nastupaju početkom dana isticanja oglasa o otvaranju postupka na oglasnoj tabli suda. Pravne posledice otvaranja stečajnog postupka ne nastupaju u slučaju istovremenog otvaranja i obustave stečajnog postupka prema unapred pripremljenom planu reorganizacije.(čl.73.). Danom otvaranja stečajnog postupka prestaju zastupnička i upravljačka prava direktora, zastupnika i punomoćnika, kao i organa upravljanja i nadzornih organa stečajnog dužnika i ta prava prelaze na stečajnog upravnika. Pravni posao raspolaganja stvarima i pravima koja ulaze u stečajnu masu, koji je stečajni dužnik zaključio posle otvaranja stečajnog postupka, ne proizvodi pravno dejstvo, osim u slučaju raspolaganja za koja važe opšta pravila pouzdanja u javne knjige, a druga strana ima pravo da zahteva vraćanje protivčinidbe iz stečajne mase kao stečajni poverilac. Punomoćja koja je dao stečajni dužnik, a koja se odnose na imovinu koja ulazi u stečajnu masu, prestaju otvaranjem stečajnog postupka. (čl.74.).
Pravo na prebijanje potraživanja u stečajnom postupku
Ako je poverilac pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka stekao pravo na prebijanje svog potraživanja prema stečajnom dužniku sa potraživanjem stečajnog dužnika prema njemu, otvaranjem stečajnog postupka ne gubi se pravo na prebijanje.
Poverilac je dužan da do isteka roka za prijavu potraživanja sudu dostavi prijavu na celokupan iznos potraživanja i izjavu o prebijanju. U suprotnom, poverilac gubi pravo na prebijanje.
Izuzetno, u slučaju prava i obaveza iz jednog ili više finansijskih ugovora u kojima je jedna od strana stečajni dužnik, a koji su zaključeni na osnovu okvirnog ugovora između istih strana i to u periodu pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, pravo na prebijanje (netiranje) će postojati isključivo u pogledu takvih međusobnih prava i obaveza i ako je poverilac u skladu sa takvim okvirnim ugovorom pravo na prebijanje (netiranje) stekao posle podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, ali najkasnije u trenutku otvaranja stečajnog postupka, automatski ili putem dostavljanja obaveštenja o tome stečajnom dužniku koje mora biti uručeno stečajnom dužniku najkasnije u roku od tri dana od dana otvaranja stečajnog postupka, i to po osnovu postojanja stečajnog razloga, podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka ili otvaranja stečajnog postupka.
Finansijskim ugovorom u smislu stava 3. ovog člana smatra se ugovor koji predviđa obavezu jedne ili obe ugovorne strane na vršenje nekog plaćanja ili isporuku određene robe, koji za predmet ima transakciju sa finansijskim derivatima poput svopova, opcija, fjučersa, forvarda i drugih neimenovanih derivata, repo transakciju ili zajam hartija od vrednosti, a koji je zaključen u pisanoj formi ili usmeno ukoliko o sadržini takvog usmenog finansijskog ugovora postoji pisani trag u skladu sa uobičajenom poslovnom praksom za zaključivanje ugovora takve vrste. (čl.82.).
Slučajevi kada je prebijanje nedopušteno
Prebijanje nije dopušteno:
1) ako je stečajni poverilac potraživanje stekao u poslednjih šest meseci pre dana podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, a stečajni poverilac je znao ili je morao znati da je dužnik nesposoban za plaćanje ili da je prezadužen;
2) ako su se uslovi za prebijanje stekli pravnim poslom ili drugom pravnom radnjom koja se može pobijati.
Izuzetno od stava 1. tačka 1) ovog člana prebijanje potraživanja je dopušteno ako je u pitanju potraživanje koje je stečeno u vezi sa ispunjenjem neizvršenih ugovora ili potraživanje kome je vraćeno pravno dejstvo uspešnim pobijanjem pravnog posla ili druge pravne radnje stečajnog dužnika.(čl.83.).
Konverzija potraživanja stečajnog dužnika
Nenovčana potraživanja stečajnog dužnika od trećih lica unose se u stečajnu masu i izražavaju se u novčanoj vrednosti na dan otvaranja stečajnog postupka.
Potraživanja prema stečajnom dužniku u stranoj valuti prijavljuju se u toj valuti i preračunavaju se u dinarskoj protivvrednosti prema zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan otvaranja stečajnog postupka.(čl.84.).
Kamate
Za neobezbeđena potraživanja u stečajnom postupku, obračunavanje ugovorenih i zateznih kamata prestaje danom otvaranja stečajnog postupka.
Na obezbeđena potraživanja u stečajnom postupku obračunava se ugovorena i zatezna kamata, ali samo do visine realizovane vrednosti imovine koja služi za obezbeđenje potraživanja.
Ako posle izmirenja svih potraživanja postoje raspoloživa sredstva za isplatu, stečajni sudija odobrava obračunavanje i plaćanje kamate stečajnim poveriocima i za period posle otvaranja stečajnog postupka i obračunavanje i plaćanje kamate obezbeđenih poverilaca koje nisu izmirene iz realizovane vrednosti predmeta obezbeđenja.
Kamata iz stava 3. ovog člana obračunava se po propisima kojima se određuje stopa zakonske zatezne kamate iz obligacionih odnosa, pri čemu se kamata svim stečajnim poveriocima isplaćuje srazmerno, nezavisno od isplatnih redova.
Odredbe ugovora kojima se u slučaju neispunjenja ugovornih obaveza stečajnog dužnika, odnosno nesposobnosti plaćanja ili pokretanja stečajnog postupka predviđa ugovorna kazna, povećana kamatna stopa ili bilo koja druga kaznena mera, smatraju se ništavim u postupku utvrđivanja visine potraživanja u stečajnom postupku.
Stečajni dužnik odnosno stečajni upravnik ima pravo da ostane pri ispunjenju prvobitnog ugovora u obliku u kom je on zaključen pre otvaranja stečajnog postupka, a u cilju izvršenja ugovornih obaveza u postupku reorganizacije.(čl.85.).
Zastarelost
Prijavljivanjem potraživanja prekida se zastarelost potraživanja koje postoji prema stečajnom dužniku.
Zastarelost potraživanja stečajnog dužnika prema njegovim dužnicima zastaje danom pokretanja stečajnog postupka i ne teče godinu dana od dana otvaranja stečajnog postupka. (čl.86.).
Uslovna potraživanja
Poveriocu čije je potraživanje vezano za odložni uslov obezbeđuju se odgovarajuća sredstva iz stečajne mase.
Ako odložni uslov ne nastupi do pravnosnažnosti rešenja o glavnoj deobi stečajne mase, potraživanje vezano za odložni uslov se gasi, a sredstva se raspoređuju na ostale poverioce, srazmerno visini njihovih potraživanja.
Potraživanja vezana za raskidni uslov uzimaju se u obzir prilikom deobe stečajne mase ako poverilac pruži obezbeđenje da će vratiti ono što je primio iz stečajne mase kada nastupi raskidni uslov. Ako raskidni uslov ne nastupi do pravnosnažnosti rešenja o konačnoj deobi stečajne mase, smatra se da taj uslov nije ni postojao.(čl.87.).
Prekid postupka
U trenutku nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka stečaja prekidaju se svi sudski postupci u odnosu na stečajnog dužnika i na njegovu imovinu, svi upravni postupci pokrenuti na zahtev stečajnog dužnika, kao i upravni i poreski postupci koji za predmet imaju utvrđivanje novčane obaveze stečajnog dužnika.(čl.88.).
Nastavak postupka
Sudski postupak iz člana 88. ovog zakona u kojem je stečajni dužnik tužilac, odnosno predlagač nastavlja se kada stečajni upravnik obavesti sud pred kojim se vodi postupak da je preuzeo postupak.
Upravni postupak iz člana 88. ovog zakona pokrenut na zahtev stečajnog dužnika nastavlja se kada stečajni upravnik obavesti organ koji vodi postupak da je preuzeo postupak.
Upravni i poreski postupak koji za predmet ima utvrđivanje novčane obaveze stečajnog dužnika ne nastavlja se, a odgovarajući organ dužan je da podnese prijavu potraživanja u skladu sa ovim zakonom. (čl.89.).
Parnični postupak u kojem je stečajni dužnik tuženi nastavlja se ako je:
1) tužilac kao stečajni ili razlučni poverilac podneo blagovremenu i urednu prijavu potraživanja;
2) na ispitnom ročištu stečajni upravnik osporio prijavu potraživanja;
3) tužilac kao stečajni ili razlučni poverilac zaključkom stečajnog sudije upućen na nastavak prekinutog parničnog postupka radi utvrđivanja osporenog potraživanja;
4) tužilac kao stečajni ili razlučni poverilac predložio nastavak prekinutog postupka u roku od osam dana od dana prijema zaključka stečajnog sudije iz tačke 3) ovog člana. (čl.90.).
Ako nisu ispunjeni svi uslovi iz člana 90. ovog zakona parnični sud rešenjem odbacuje predlog za nastavak prekinutog postupka.
Ako su ispunjeni svi uslovi iz člana 90. ovog zakona parnični sud rešenjem protiv koga nije dozvoljena posebna žalba određuje nastavak postupka.
Ako se prekinuti parnični postupak vodio pred sudom opšte nadležnosti, taj sud se, ukoliko nastavi prekinuti postupak, rešenjem oglašava stvarno i mesno nenadležnim i predmet ustupa sudu koji sprovodi stečajni postupak nad tuženim.
Ako se prekinuti parnični postupak vodio pred trgovinskim sudom kod koga se ne vodi stečajni postupak nad tuženim, taj sud se, ukoliko nastavi postupak, rešenjem oglašava mesno nenadležnim i predmet ustupa sudu koji vodi stečajni postupak nad tuženim.
Protiv rešenja iz st. 3. i 4. ovog člana nije dozvoljena žalba. (čl.91.).
Ukoliko u predlogu za nastavak postupka tužilac ne preinači tužbu postavljanjem utvrđujućeg umesto obavezujućeg tužbenog zahteva, nadležni sud će nastaviti postupak i odbaciti tužbu kao nedozvoljenu. (čl.92.).
Zabrana izvršenja i namirenja
Od dana otvaranja stečajnog postupka ne može se protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja osim izvršenja koja se odnose na obaveze stečajne mase i troškova stečajnog postupka.
Postupci iz stava 1. ovog člana koji su u toku obustavljaju se.
U slučaju izricanja mere zabrane izvršenja i namirenja iz člana 62. stav 2. ovog zakona ili u slučaju zabrane izvršenja i namirenja iz stava 1. ovog člana, stečajni dužnik, odnosno stečajni upravnik su dužni da obezbede adekvatnu zaštitu imovine, na način kojim će osigurati da vrednost i stanje imovine ostanu nepromenjeni.
Stečajni sudija, na pismeni zahtev razlučnog poverioca, može da donese odluku o ukidanju ili uslovljavanju mera obezbeđenja iz člana 62. stav 2. tačka 4) ovog zakona ili zabrane izvršenja ili namirenja iz stava 1. ovog člana u odnosu na imovinu koja je predmet razlučnog prava ako:
1) stečajni dužnik ili stečajni upravnik nisu na adekvatan način zaštitili predmetnu imovinu koja je predmet razlučnog prava tako da je njena bezbednost izložena riziku;
2) se vrednost predmetne imovine smanjuje, a nema druge mogućnosti da se obezbedi primerena i efikasna zaštita od smanjenja vrednosti imovine;
3) je vrednost predmetne imovine manja od iznosa obezbeđenog potraživanja tog poverioca, a predmetna imovina nije od ključnog značaja za reorganizaciju.
O zahtevu iz stava 4. ovog člana stečajni sudija odlučuje u roku od 20 dana od dana prijema tog zahteva. Ako stečajni sudija u propisanom roku ne odluči po zahtevu, smatra se da je zabrana izvršenja privremeno ukinuta u odnosu na podnosioca zahteva u onoj meri u kojoj je ukidanje neophodno za ostvarivanje prava razlučnog poverioca na imovini koja je predmet obezbeđenja njegove imovine u skladu sa zakonom.
Na predlog razlučnog poverioca, stečajni sudija može da donese odluku o adekvatnoj zaštiti imovine koja je predmet obezbeđenja njegovog potraživanja određivanjem sledećih mera:
1) isplata redovnih novčanih nadoknada razlučnom poveriocu, čiji je iznos jednak iznosu za koji se umanjuje vrednost imovine ili nadoknada za stvarne ili predviđene gubitke;
2) zamena imovine ili određivanje dodatne obezbeđene imovine dovoljne da nadoknadi smanjenje vrednosti ili gubitak;
3) podela prihoda ili dela prihoda dobijenih korišćenjem imovine koja je predmet obezbeđenog potraživanja razlučnom poveriocu, do visine njegovog obezbeđenog potraživanja ili predaja sredstava dobijenih otuđenjem ove imovine, ako je imovinu otuđio stečajni dužnik pre ili tokom prethodnog stečajnog postupka;
4) popravka, održavanje, osiguranje ili mere posebnog obezbeđivanja i čuvanja imovine;
5) druge zaštitne mere ili druge vrste nadoknada za koje stečajni sudija smatra da će zaštititi vrednost imovine razlučnog poverioca. (čl.93.).
Pravo na izbor u slučaju dvostranoteretnog ugovora
Ako stečajni dužnik i njegov saugovarač do otvaranja stečajnog postupka nisu u celosti ili delimično izvršili dvostranoteretni ugovor koji su zaključili, stečajni upravnik može, umesto stečajnog dužnika, ispuniti ugovor i tražiti ispunjenje od druge strane.
Ako stečajni upravnik odbije ispunjenje, saugovarač stečajnog dužnika može ostvariti svoje potraživanje kao stečajni poverilac.
Ako saugovarač stečajnog dužnika pozove stečajnog upravnika da se izjasni o ispunjavanju ugovora, stečajni upravnik je dužan da saugovarača stečajnog dužnika, u roku od 15 dana od dana prijema poziva, pismeno obavesti o tome da li namerava da ispuni ugovor.
Ako stečajni upravnik ostane kod ispunjenja ugovora pa u toku stečajnog postupka prestane da ga izvršava, potraživanje po osnovu tog ugovora smatra se obavezom stečajne mase.
Odredbe ovog člana primenjuju se na sve dvostranoteretne ugovore, osim ako je ovim zakonom za određene ugovore drugačije propisano. (čl.94.).
Finansijski lizing
Ako se stečajni postupak otvori nad primaocem lizinga, davalac lizinga podnosi zahtev da mu se iz stečaja izluči predmet lizinga, pod uslovima iz ovog člana.
Zabrana izvršenja i namirenja iz člana 93. ovog zakona shodno se primenjuje i na ostvarivanje prava davaoca lizinga na izlučenje iz stečaja predmeta lizinga do odluke o bankrotstvu stečajnog dužnika, odnosno do potvrđivanja usvojenog plana reorganizacije. Obaveze stečajnog dužnika prema davaocu lizinga koje dospevaju nakon otvaranja stečajnog postupka smatraju se obavezama stečajne mase.
U slučaju da stečajni dužnik ili stečajni upravnik nisu na adekvatan način zaštitili predmet lizinga tako da je njegova bezbednost izložena riziku davalac lizinga može zahtevati ukidanje ili uslovljavanje mera obezbeđenja, odnosno ukidanje zabrane izvršenja i namirenja.
Na odlučivanje po zahtevu iz stava 3. ovog člana primenjuje se član 93. stav 5. ovog zakona.
Davalac lizinga može zahtevati i primenu mera zaštite iz člana 93. stav 6. tačka 4) i 5) ovog zakona.
Stečajni sudija može, na predlog stečajnog upravnika, i pre odluke o bankrotstvu stečajnog dužnika, odnosno usvajanja plana reorganizacije da naloži predaju davaocu lizinga predmeta lizinga koji nije od ključnog značaja za reorganizaciju stečajnog dužnika.
U slučaju odluke o bankrotstvu davalac lizinga ima pravo na izlučenje predmeta lizinga, a stečajni sudija bez odlaganja odlučuje o zahtevu iz stava 1. ovog člana. Ako je izlučni zahtev usvojen, stečajni upravnik je dužan da preda predmet lizinga davaocu lizinga bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od donošenja odluke o bankrotstvu, u suprotnom davalac lizinga ima pravo da zahteva povraćaj državine i izvršenje na predmetu lizinga u skladu sa ugovorom odnosno zakonom. Izuzetno, stečajni sudija može, na predlog stečajnog upravnika i uz saglasnost odbora poverilaca, odbiti izlučni zahtev i odrediti isplatu punog ugovorenog iznosa lizing naknade. Ukoliko takva isplata nije izvršena u roku od 30 dana od donošenja odluke o bankrotstvu, davalac lizinga ima pravo da zahteva povraćaj državine i izvršenje na predmetu lizinga u skladu sa ugovorom odnosno zakonom.
U slučaju reorganizacije, stečajni dužnik odnosno stečajni upravnik je dužan da predmet lizinga preda davaocu lizinga u roku od osam dana od dana potvrđivanja usvojenog plana reorganizacije, ukoliko usvojeni plan reorganizacije ne predviđa nastavak korišćenja predmeta lizinga i plaćanje lizing naknada u skladu sa ugovorom o lizingu.
Ako stečajni dužnik odnosno stečajni upravnik ne izvrši predaju predmeta lizinga u skladu sa stavom 7. ovog člana, odnosno ne izvršava obaveze iz ugovora o lizingu nakon potvrđivanja usvojenog plana reorganizacije, davalac lizinga ima pravo da zahteva povraćaj državine i izvršenje na predmetu lizinga u skladu sa ugovorom odnosno zakonom. (čl.95.).
Fiksni poslovi
Ako je vreme ispunjenja obaveze iz fiksnog ugovora nastupilo posle otvaranja stečajnog postupka, saugovarač stečajnog dužnika ne može tražiti ispunjenje, ali može tražiti naknadu zbog neispunjenja kao stečajni poverilac.
Naknada zbog neispunjenja iz stava 1. ovog člana određuje se u visini razlike između ugovorene i tržišne cene koja u mestu ispunjenja važi za fiksne ugovore na dan otvaranja stečajnog postupka. (čl.96.).
Primena pravila na druge poslove sa ugovorenim rokom
Odredbe čl. 94. i 96. ovog zakona shodno se primenjuju i na pravne poslove ako su predmet ugovora činidbe, kao što su predaja hartija od vrednosti, isporuka plemenitih metala, novčane činidbe koje se ispunjavaju u stranoj valuti i drugo, a ugovoreno vreme ili rok ispunjenja su nastupili posle otvaranja stečajnog postupka.(čl.97.).
Nalozi i ponude
Nalog koji je izdao stečajni dužnik gubi dejstvo danom otvaranja stečajnog postupka, ako stečajni upravnik ne odluči drugačije.
Ponude učinjene stečajnom dužniku ili ponude koje je učinio stečajni dužnik koje nisu prihvaćene do dana otvaranja stečajnog postupka prestaju da važe danom otvaranja stečajnog postupka, ako stečajni upravnik ne odluči drugačije.(čl.98.).
Zakup
Zakup nepokretnosti ne prestaje otvaranjem stečajnog postupka.
Saugovarač stečajnog dužnika može svoja prava koja su nastala pre otvaranja stečajnog postupka prema stečajnom dužniku ostvarivati samo kao stečajni poverilac.
Ugovore o zakupu stečajni upravnik može otkazati nezavisno od zakonskih i ugovorenih rokova, sa otkaznim rokom od 30 dana. Pravo na naknadu štete zbog otkaza zakupa zakupodavac ostvaruje u iznosu koji ne može biti viši od iznosa polugodišnje zakupnine.
Saugovarač stečajnog dužnika ne može otkazati zakup zbog neplaćanja zakupnine ili zbog pogoršanja imovinskog stanja stečajnog dužnika posle podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka.
Ako ugovor o zakupu ostane na snazi stečajni dužnik je u obavezi da uredno plaća ugovorenu zakupninu, a potraživanje po osnovu tog ugovora smatra se obavezom stečajne mase.
Ako je stečajni postupak otvoren pre nego što je stečajni dužnik ušao u nepokretnost kao zakupac, stečajni upravnik i saugovarač stečajnog dužnika mogu odustati od ugovora o zakupu u roku od 30 dana od dana otvaranja stečajnog postupka, a po isteku tog roka shodno se primenjuju odredbe st. 3. do 5. ovog člana.
Stečajni upravnik može imovinu stečajne mase izdati u zakup, ali najduže do prodaje imovine koja je predmet zakupa.(čl.99.)
Roba u prevozu
Saugovarač stečajnog dužnika odnosno prodavac ili njegov komisionar, kome cena nije isplaćena u celosti, može tražiti da mu se vrati roba koja je poslata stečajnom dužniku, a do dana otvaranja stečajnog postupka nije prispela u mesto opredeljenja, odnosno nije preuzeta od stečajnog dužnika - pravo na potragu.
Ako je stečajni dužnik preuzeo robu koja je stigla u mesto opredeljenja pre otvaranja stečajnog postupka samo na čuvanje, prodavac nema pravo na potragu, ali može ostvariti svoja prava kao izlučni poverilac po opštim pravilima.(čl.100.).
- Koja su različita pravila za pojedine vrste potraživanja (to je u bukvalnom prevodu a mislim da se odnosi na način naplate) ovde trba navesti uticaj stečajnog postupka na pojedine vrste potraživanja odnosno poverilaca (preferencijalni , prava trećih licadejstvo na zaposlene, kompenyacija..)?
Pravo preče kupovine
Otvaranjem stečajnog postupka gase se ranije stečena prava preče kupovine u pogledu imovine stečajnog dužnika.
Ako je nosilac prava preče kupovine za takvo pravo izvršio određenu prestaciju stečajnom dužniku, on može vrednost takve prestacije potraživati kao stečajni poverilac.
Ako se stečajni postupak obustavi usled usvajanja plana reorganizacije, a imovina koja je bila predmet prava preče kupovine nije prodata, pravo preče kupovine se ponovo uspostavlja.(čl.75.).
