АТЛАС ПРАВОСУЂА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
21.03.2011.Stranica u pripremi 21.02.2011.
| ТЕМЕ | |
| I | Pravni poredak |
| II | Pozitivni propisi |
| III |
Organizacija pravosuđa |
| IV |
Sedišta, područja i kontakti |
| V | Pravosudne profesije |
| VI |
Nadležnost sudova |
| VII |
Besplatna pravna pomoć |
| VIII | Pokretanje sudskog postupka |
| IX | Vremenski okvir za preduzimanje procesnih radnji u postupcima |
| X |
Izvođenje dokaza i dokazna sredstva |
| XI | Privremene mere i mere obezbeđenja |
| XII | Pojednostavljeni i skraćeni postupci |
| XIII |
Izvršenje |
| XIV |
Razvod |
| XV | Roditeljska odgovornost |
| XVI | Izdržavanje |
| XVII | Stečajno pravo |
| XVIII |
Alternativno rešavanje sporova |
| XIX | Dostavljanje |
| XX | Naknade štete oštećenom u krivičnom postupku |
ATLAS PRAVOSUDJA REPUBLIKE SRBIJE
I Pravni poredak
Izvori prava i njihova hijerarhija
USTAV REPUBLIKE SRBIJE(’’Službeni glasnik RS’’ broj 98/06)
NAČELA USTAVA
Republika Srbija
Republika Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.
-Nosioci suverenosti
Suverenost potiče od građana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika.
Nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana.
-Vladavina prava
Vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima.
Vladavina prava se ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu.
-Podela vlasti
Pravni poredak je jedinstven.
Uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.
Odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnoteži i međusobnoj kontroli.
Sudska vlast je nezavisna.
_______________________________
-Međunarodni odnosi
Spoljna politika Republike Srbije počiva na opštepriznatim principima i pravilima međunarodnog prava.
Opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju.Potvrđeni međunarodni ugovori moraju biti u skladu s Ustavom.
-Položaj stranaca
Stranci, u skladu sa međunarodnim ugovorima, imaju u Republici Srbiji sva prava zajemčena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo državljani Republike Srbije.
_______________________________
USTAVNOST I ZAKONITOST
Hijerarhija domaćih i međunarodnih opštihpravnihakata
Pravni poredak Republike Srbije je jedinstven.
Ustav je najviši pravni akt Republike Srbije.
Svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom.
Potvrđeni međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava deo su pravnog poretka Republike Srbije. Potvrđeni međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom.
Zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava.
-Hijerarhija domaćihopštih pravnih akata
Svi podzakonski opšti akti Republike Srbije, opšti akti organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, političkih stranaka, sindikata i udruženja građana i kolektivni ugovori moraju biti saglasni zakonu.
Statuti, odluke i svi drugi opšti akti autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave moraju biti saglasni sa zakonom.
Svi opšti akti autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave moraju biti saglasni njihovim statutima.
-Objavljivanjezakonai drugih opštih akata
Zakoni i svi drugi opšti akti, objavljuju se pre stupanja na snagu.
Ustav, zakoni i podzakonski opšti akti Republike Srbije objavljuju se u republičkom službenom glasilu, a statuti, odluke i drugi opšti akti autonomnih pokrajina, objavljuju se u pokrajinskom službenom glasilu.
Statuti i opšti akti jedinica lokalne samouprave, objavljuju se u lokalnim službenim glasilima.
Zakoni i drugi opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja i mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi, utvrđeni prilikom njihovog donošenja.
-Zabrana povratnog dejstvazakonai drugih opštih akata
Zakoni i svi drugi opšti akti ne mogu imati povratno dejstvo.
Izuzetno, samo pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo, ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona.
Odredba krivičnog zakona može imati povratno dejstvo samo ako je blaža za učinioca krivičnog dela.
_______________________________
Postupak donosenja zakona i izmene, ko donosi zakone,kojom većinom i sl...
Narodna skupština
Narodna skupština je najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji.
-Nadležnost
Narodna skupština:
1. donosi i menja Ustav,
2. odlučuje o promeni granice Republike Srbije,
3. raspisuje republički referendum,
4. potvrđuje međunarodne ugovore kad je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja,
5. odlučuje o ratu i miru i proglašava ratno i vanredno stanje,
6. nadzire rad službi bezbednosti,
7. donosi zakone i druge opšte akte iz nadležnosti Republike Srbije,
8. daje prethodnu saglasnost na statut autonomne pokrajine,
9. usvaja strategiju odbrane,
10. usvaja plan razvoja i prostorni plan,
11. usvaja budžet i završni račun Republike Srbije, na predlog Vlade,
12. daje amnestiju za krivična dela.
U okviru svojih izbornih prava, Narodna skupština:
1. bira Vladu, nadzire njen rad i odlučuje o prestanku mandata Vlade i ministara,
2. bira i razrešava sudije Ustavnog suda,
3. bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednike sudova, Republičkog javnog tužioca, javne tužioce, sudije i zamenike javnih tužilaca, u skladu sa Ustavom,
4. bira i razrešava guvernera Narodne banke Srbije i nadzire njegov rad,
5. bira i razrešava Zaštitnika građana, i nadzire njegov rad,
6. bira i razrešava i druge funkcionere određene zakonom.
Narodna skupština vrši i druge poslove određene Ustavom i zakonom.
.-Način odlučivanja u Narodnoj skupštini
Narodna skupština donosi odluke većinom glasova narodnih poslanika na sednici na kojoj je prisutna većina narodnih poslanika.
Većinom glasova svih narodnih poslanika Narodna skupština:
1. daje amnestiju za krivična dela,
2. proglašava i ukida vanredno stanje,
3. propisuje mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u ratnom i vanrednom stanju,
4. donosi zakon kojim Republika Srbija poverava autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje nadležnosti,
5. daje prethodnu saglasnost na statut autonomne pokrajine,
6. odlučuje o Poslovniku o svom radu,
7. ukida imunitet narodnim poslanicima, predsedniku Republike, članovima Vlade i Zaštitniku građana,
8. usvaja budžet i završni račun,
9. bira članove Vlade i odlučuje o prestanku mandata Vlade i ministara,
10. odlučuje o odgovoru na interpelaciju,
11. bira sudije Ustavnog suda i odlučuje o njihovom razrešenju i prestanku mandata,
12. bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednike sudova, Republičkog javnog tužioca i javne tužioce i odlučuje o prestanku njihove funkcije;
13. bira sudije i zamenike javnih tužilaca, u skladu s Ustavom;
14. bira i razrešava guvernera Narodne banke Srbije, Savet guvernera i Zaštitnika građana,
15. vrši i druge izborne nadležnosti Narodne skupštine.
Većinom glasova svih narodnih poslanika Narodna skupštinaodlučuje ozakonima kojima se uređuju:
1. referendum i narodna inicijativa,
2. uživanje individualnih i kolektivnih prava pripadnika nacionalnih manjina,
3. plan razvoja i prostorni plan,
4. javno zaduživanje,
5. teritorija autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave,
6. zaključivanje i potvrđivanje međunarodnih ugovora,
7. druga pitanja određena Ustavom.
-Zakon o Narodnoj skupštini
O Narodnoj skupštini se donosi zakon.
-Proglašenje zakona
PredsednikRepublike je dužan da najkasnije u roku od 15 dana od dana izglasavanja zakona, odnosno najkasnije u roku od sedam dana ako je zakon donet po hitnom postupku, donese ukaz o proglašenju zakona ili da zakon, uz pismeno obrazloženje, vrati Narodnoj skupštini, na ponovno odlučivanje.
Ako Narodna skupština odluči da ponovo glasa o zakonu koji je predsednik Republike vratio na odlučivanje, zakon se izglasava većinom od ukupnog broja poslanika.
Predsednik Republike je dužan da proglasi ponovno izglasani zakon.
Ako predsednik Republike ne donese ukaz o proglašenju zakona u Ustavom predviđenom roku, ukaz donosi predsednik Narodne skupštine.
-Vlada
-Položaj Vlade
Vlada je nosilac izvršne vlasti u Republici Srbiji.
-Nadležnost
Vlada:
1. utvrđuje i vodi politiku,
2. izvršava zakone i druge opšte akte Narodne skupštine,
3. donosi uredbe i druge opšte akte radi izvršavanja zakona,
4. predlaže Narodnoj skupštini zakone i druge opšte akte i daje o njima mišljenje kad ih podnese drugi predlagač,
5. usmerava i usklađuje rad organa državne uprave i vrši nadzor nad njihovim radom,
6. vrši i druge poslove određene Ustavom i zakonom.
Vlada je odgovorna Narodnoj skupštini za politiku Republike Srbije, za izvršavanje zakona i drugih opštih akata Narodne skupštine i za rad organa državne uprave.
-Predsednik Vlade i članovi Vlade
Vladu čine predsednik Vlade, jedan ili više potpredsednika i ministri.
Predsednik Vlade vodi i usmerava rad Vlade, stara se o ujednačenom političkom delovanju Vlade, usklađuje rad članova Vlade i predstavlja Vladu.
Ministri su za svoj rad i za stanje u oblasti iz delokruga ministarstva odgovorni predsedniku Vlade, Vladi i Narodnoj skupštini.
-Izbor Vlade
Kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skupštini predlaže predsednik Republike, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista.
Kandidat za predsednika Vlade Narodnoj skupštini iznosi program Vlade i predlaže njen sastav.
Narodna skupština istovremeno glasa o programu Vlade i izboru predsednika i članova Vlade.
Vlada je izabrana ako je za njen izbor glasala većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
-Početak i prestanak mandata Vlade i članova Vlade
Mandat Vlade traje do isteka mandata Narodne skupštine koja ju je izabrala.
Mandat Vlade počinje da teče danom polaganja zakletve pred Narodnom skupštinom.
Mandat Vlade prestaje pre isteka vremena na koje je izabrana, izglasavanjem nepoverenja, raspuštanjem Narodne skupštine, ostavkom predsednika Vlade i u drugim slučajevima utvrđenim Ustavom.
Vlada kojoj je prestao mandat može da vrši samo poslove određene zakonom, do izbora nove Vlade.
Vlada kojoj je prestao mandat ne može da predloži raspuštanje Narodne skupštine.
Članu Vlade mandat prestaje pre isteka vremena na koje je izabran, konstatovanjem ostavke, izglasavanjem nepoverenja u Narodnoj skupštini i razrešenjem od strane Narodne skupštine, na predlog predsednika Vlade.
_______________________________
Sudovi
-Načela sudstva
Sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije.
Sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, kada je to predviđeno zakonom, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora.
Raspravljanje pred sudom je javno i može se ograničiti samo u skladu s Ustavom.
U suđenju učestvuju sudije i sudije porotnici, na način utvrđen zakonom.
Zakonom se može propisati da u određenim sudovima i u određenim stvarima sude samo sudije.
Sud sudi u veću, a zakonom se može predvideti da u određenim stvarima sudi sudija pojedinac.
-Vrste sudova
Sudska vlast u Republici Srbiji pripada sudovima opšte i posebne nadležnosti.
Osnivanje, organizacija, nadležnost, uređenje i sastav sudova uređuju se zakonom.
Ne mogu se osnivati privremeni, preki ili vanredni sudovi.
Vrhovni kasacioni sud je najviši sud u Republici Srbiji.
Sedište Vrhovnog kasacionog suda je u Beogradu.
-Predsednik Vrhovnog kasacionog suda
Predsednika Vrhovnog kasacionog suda, na predlog Visokog saveta sudstva, po pribavljenom mišljenju opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda i nadležnog odbora Narodne skupštine, bira Narodna skupština.
Predsednik Vrhovnog kasacionog suda bira se na period od pet godina i ne može biti ponovo biran.
Predsedniku Vrhovnog kasacionog suda prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran na njegov zahtev, nastupanjem zakonom propisanih uslova za prestanak sudijske funkcije ili razrešenjem iz zakonom propisanih razloga za razrešenje predsednika suda.
Odluku o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda donosi Narodna skupština, u skladu sa zakonom, pri čemu odluku o razrešenju donosi na predlog Visokog saveta sudstva.
-Sudske odluke
Sudske odluke se donose u ime naroda.
Sudske odluke se zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrđenom međunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona.
Sudske odluke su obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske kontrole.
Sudsku odluku može preispitivati samo nadležni sud, u zakonom propisanom postupku.
Pomilovanjem ili amnestijom izrečena kazna može se, bez sudske odluke, oprostiti u celini ili delimično.
-Stalnost sudijske funkcije
Sudijska funkcija je stalna.
Izuzetno, lice koje se prvi put bira za sudiju bira se na tri godine.
-Izbor sudija
Narodna skupština, na predlog Visokog saveta sudstva, bira za sudiju lice koje se prvi put bira na sudijsku funkciju.
Mandat sudiji koji je prvi put izabran na sudijsku funkciju traje tri godine.
Visoki savet sudstva, u skladu sa zakonom, bira sudije za trajno obavljanje sudijske funkcije, u istom ili drugom sudu.
Visoki savet sudstva odlučuje i o izboru sudija koji su na stalnoj sudijskoj funkciji u drugi ili viši sud.
-Prestanak sudijske funkcije
Sudiji prestaje sudijska funkcija na njegov zahtev, nastupanjem zakonom propisanih uslova ili razrešenjem iz zakonom predviđenih razloga, kao i ako ne bude izabran na stalnu funkciju.
Odluku o prestanku sudijske funkcije donosi Visoki savet sudstva. Protiv ove odluke sudija ima pravo žalbe Ustavnom sudu. Izjavljena žalba isključuje pravo na podnošenje Ustavne žalbe.
Postupak, osnovi i razlozi za prestanak sudijske funkcije, kao i razlozi za razrešenje od dužnosti predsednika suda, uređuju se zakonom.
-Nezavisnost sudije
Sudija je u vršenju sudijske funkcije nezavisan i potčinjen samo Ustavu i zakonu.
Svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije je zabranjen.
-Nepremestivost sudije
Sudija ima pravo da vrši sudijsku funkciju u sudu za koji je izabran i samo uz svoju saglasnost može biti premešten ili upućen u drugi sud.
U slučaju ukidanja suda ili pretežnog dela nadležnosti suda za koji je izabran, sudija izuzetno može bez svoje saglasnosti biti trajno premešten ili upućen u drugi sud, u skladu sa zakonom.
-Imunitet
Sudija ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja sudske odluke, osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane sudije.
Sudija ne može biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u obavljanju sudijske funkcije bez odobrenja Visokog saveta sudstva.
-Nespojivost sudijske funkcije
Zabranjeno je političko delovanje sudija.
Zakonom se uređuje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi nespojivi sa sudijskom funkcijom.
Visoki savet sudstva
-Položaj, sastav i izbor
Visoki savet sudstva je nezavisan i samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija.
Visoki savet sudstva ima 11 članova.
U sastav Visokog saveta sudstva ulaze predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar nadležan za pravosuđe i predsednik nadležnog odbora Narodne skupštine, kao članovi po položaju i osam izbornih članova koje bira Narodna skupština, u skladu sa zakonom.
Izborne članove čine šest sudija sa stalnom sudijskom funkcijom, od kojih je jedan sa teritorije autonomnih pokrajina, i dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta.
Predsednici sudova ne mogu biti izborni članovi Visokog saveta sudstva.
Mandat članova Visokog saveta sudstva traje pet godina, osim za članove po položaju.
Član Visokog saveta sudstva uživa imunitet kao sudija.
-Nadležnost Visokog saveta sudstva
Visoki savet sudstva bira i razrešava sudije, u skladu sa Ustavom i zakonom, predlaže Narodnoj skupštini izbor sudija prilikom prvog izbora na sudijsku funkciju, predlaže Narodnoj skupštini izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika sudova, u skladu sa Ustavom i zakonom, učestvuje u postupku za prestanak funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika sudova, na način predviđen Ustavom i zakonom, vrši i druge poslove određene zakonom.
-Pravni lek
Protiv odluke Visokog saveta sudstva može se uložiti žalba Ustavnom sudu, u slučajevima propisanim zakonom.
USTAVNI SUD
-Položaj
Ustavni sud je samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode.
Odluke Ustavnog suda su konačne, izvršne i opšteobavezujuće.
-Nadležnost
Ustavni sud odlučuje o:
1. saglasnosti zakona i drugih opštih akata sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima,
2. saglasnosti potvrđenih međunarodnih ugovora sa Ustavom,
3. saglasnosti drugih opštih akata sa zakonom,
4. saglasnosti statuta i opštih akata autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave sa Ustavom i zakonom,
5. saglasnosti opštih akata organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, političkih stranaka, sindikata, udruženja građana i kolektivnih ugovora sa Ustavom i zakonom.
Ustavni sud:
1. rešava sukob nadležnosti između sudova i drugih državnih organa,
2. rešava sukob nadležnosti između republičkih organa i pokrajinskih organa ili organa jedinica lokalne samouprave,
3. rešava sukob nadležnosti između pokrajinskih organa i organa jedinica lokalne samouprave,
4. rešava sukob nadležnosti između organa različitih autonomnih pokrajina ili različitih jedinica lokalne samouprave,
5. odlučuje o izbornim sporovima za koje zakonom nije određena nadležnost sudova,
6. vrši i druge poslove određene Ustavom i zakonom.
Ustavni sud odlučuje o zabrani rada političke stranke, sindikalne organizacije ili udruženja građana.
Ustavni sud obavlja i druge poslove predviđene Ustavom.
-Ocena ustavnosti i zakonitosti
Postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti mogu da pokrenu državni organi, organi teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, kao i najmanje 25 narodnih poslanika. Postupak može pokrenuti i sam Ustavni sud.
Svako pravno ili fizičko lice ima pravo na inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti.
Zakon ili drugi opšti akt koji nije saglasan Ustavu ili zakonu prestaje da važi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u službenom glasilu.
Ustavni sud može, do donošenja konačne odluke i pod uslovima određenim zakonom, obustaviti izvršenje pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu zakona ili drugog opšteg akta čiju ustavnost ili zakonitost ocenjuje.
Ustavni sud može oceniti saglasnost zakona i drugih opštih akata sa Ustavom, opštih akata sa zakonom i po prestanku njihovog važenja, ako je postupak ocene ustavnosti pokrenut najkasnije u roku od šest meseci od prestanka njihovog važenja.
-Ocena ustavnosti zakona pre njegovog stupanja na snagu
Na zahtev najmanje jedne trećine narodnih poslanika, Ustavni sud je dužan da u roku od sedam dana oceni ustavnost zakona koji je izglasan, a ukazom još nije proglašen.
Ako zakon bude proglašen pre donošenja odluke o ustavnosti, Ustavni sud će nastaviti da postupa prema zahtevu, u skladu sa redovnim postupkom za ocenu ustavnosti zakona.
Ako Ustavni sud donese odluku o neustavnosti zakona pre njegovog proglašenja, ova odluka će stupiti na snagu danom proglašenja zakona.
Postupak za ocenu ustavnosti ne može biti pokrenut protiv zakona čija je usklađenost sa Ustavom utvrđena pre njegovog stupanja na snagu.
-Ustavna žalba
stavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
-Obezbeđenje izvršenja odluke
Svako je dužan da poštuje i izvršava odluku Ustavnog suda.
Ustavni sud svojom odlukom uređuje način njenog izvršenja, kada je to potrebno.
Izvršenje odluka Ustavnog suda uređuje se zakonom.
-Sastav Ustavnog suda. Izbor i imenovanje sudija Ustavnog suda
Ustavni sud čini 15 sudija koji se biraju i imenuju na devet godina.
Pet sudija Ustavnog suda bira Narodna skupština, pet imenuje predsednik Republike, a pet opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda Srbije.
Narodna skupština bira pet sudija Ustavnog suda između 10 kandidata koje predloži predsednik Republike, predsednik Republike imenuje pet sudija Ustavnog suda između 10 kandidata koje predloži Narodna skupština, a opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda imenuje pet sudija između 10 kandidata koje na zajedničkoj sednici predlože Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca.
Sa svake od predloženih lista kandidata jedan od izabranih kandidata mora biti sa teritorije autonomnih pokrajina.
Sudija Ustavnog suda se bira i imenuje među istaknutim pravnicima sa najmanje 40 godina života i 15 godina iskustva u pravnoj struci.
Jedno lice može biti birano ili imenovano za sudiju Ustavnog suda najviše dva puta.
Sudije Ustavnog suda iz svog sastava biraju predsednika na period od tri godine, tajnim glasanjem.
.
-Način odlučivanja u Ustavnom sudu. Zakon o Ustavnom sudu
Ustavni sud odluke donosi većinom glasova svih sudija Ustavnog suda.
Odluku da samostalno pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud donosi dvotrećinskom većinom glasova svih sudija.
Uređenje Ustavnog suda i postupak pred Ustavnim sudom i pravno dejstvo njegovih odluka, uređuju se zakonom.
_______________________________
II Pozitivni propisi i sudska praksa
Linkovi na kojima se mogu naći propisi koji važe u Republici Srbiji,on line
Narodna skupština
www.parlament.gov.rs
Vlada
www.srbija.gov.rs
Uprava za zajedničke poslove(u formi skenirananog ’’Službenog glasnika RS’’)
www.uzzpro.gov.rs
Vrhovni kasacioni sud (sudska praksa)
Zastupanik Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava ( ECHR-sudska praksa u odnosu na Republiku Srbiju)
www.zastupnik.gov.rs (iliwww.mpravde.gov.rs )
III Organizacija pravosuđa
Prema Ustavu sudski sistem Republike Srbije čine sudovi opšte i sudovi posebne nadležnosti.
Zakon propisuje da su sudovi opšte nadležnosti osnovni sudovi, viši ,apelacioni i Vrhovni kasacioni sud.
-Osnovni sud se osniva za teritoriju jednog grada , odnosno jedne ili više opština. Prema Zakonu o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava na teritoriji Republike Srbije postoje 34 osnovna suda. Izuzimajući Prvi osnovni sud i Osnovni sud u Boru, svi sudovi imaju od dve do deset sudskih jedinica izvan svog sedišta u kojima sude i preduzimaju druge sudske radnje ( član 3.ZSPSJT i član 19.stav 3. ZUS-a).
-Viši sudovi se osnivaju za područje je jednog ili više osnovnih sudova. On je neposredno viši za osnovi sud kada je to određeno zakonom ( član 14.stav 1.i član 15 stav 3. ZUS-a). U Republici Srbiji postoji 26 viših sudova.
-Apelacioni sud se osniva za područje više viših sudova i neposredno je viši za viši i osnovi sud ( član 14.stav 3. i član stav 15.stav 2. ZUS-a). Postoje 4 apelaciona suda sa sedištem u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu ( član 6.ZSPSJT-a).
-Vrhovni kasacioni sud je najviši republički sud, neposredno je viši za apelacioni sud .
Organizacioni dijagram http://arhiva.mpravde.gov.rs/cr/semaopste
Sudove posebne nadležnosti čine privredni sudovi , Privredni apelacioni sud, prekršajni sudovi, Visi prekršajni sud i Upravni sud.
-Privredni sud se osniva za teritoriju jednog ili više gradova , odnosno više opština ( član 14.stav 2. ZUS-a).
Postoji 16 privrednih sudova, dva privredna suda izvan svog sedišta imaju po dve sudske jedinice, od toga pet privredna suda imaju po jednu sudsku ili dve sudske jedinice.
-Privredni apelacioni sud se osniva za teritoriju Republike Srbije . Neposredno je viši za privredni sud ( član 13. stav 1. i član 15. stav 2. ZUS-a).
-Prekršajni sud se osniva za teritoriju grada , odnosno jedne ili više opština. Prekršajni sud može imati odeljenja izvan sedišta. U Republici Srbiji postoji 45 prekršajnih sudova.
-Viši prekršajni sud se osniva za teritoriju Republike Srbije sa sedištem u Beogradu i odeljenjima u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu. Viši prekršajni sud je neposredno viši za prekršajni sud ( član 13. i član 15. stav 2. ZUS-a i član 7. ZSPSJT-a).
-Upravni sud osniva za teritoriju Republike Srbije sa sedištem u Beogradu i odeljenjima u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu. (član 13. stav 1. ZUS-a i član 8. ZSPSJT-a).
-Vrhovni kasacioni sud je neposredno viši za Privredni apelacioni sud,Viši prekršajni sud i Upravni sud ( član 15.stav1 ZUS-a).
Organizacioni dijagram http://arhiva.mpravde.gov.rs/cr/semaposebne
Obe vrste sudova su redovni i stalni sudovi, jer je isključena mogućnost osnivanja privremenih , prekih ili vanrednih sudova ( član 143 .stav 3. Ustava).
IV Sedišta,područja i kontakti sudova
Sve informacije o adresama sedišta sudova u Srbiji i posebno u Beogradu mogu se naći na internet stranicama Ministarstva pravde
- http://arhiva.mpravde.gov.rs/cr/news/vesti/reforma-sudstva-i-tuzilastva-po-meri-gradjana.html
- http://arhiva.mpravde.gov.rs/cr/mape/
- http://arhiva.mpravde.gov.rs/cr/news/vesti/beograd-nova-mreza-sudova.html
Na adresi www.portal.sud.rs
u linku ’’Tok predmeta’’ svakom su on line dostupni osnovni podaci iz sudskih upisnika, o toku predmeta pred osnovnim,višim,privrednim i privrednim apelacionim sudovima(u toku je proširenje softverske aplikacije i na ostale sudove)
V Pravosudne profesije
SUDIJA
JAVNI TUŽILAC
ADVOKAT
JAVNI PRAVOBRANILAC
MEDIJATOR –POSREDNIK
JAVNI BELEŽNIK
IZVRŠITELJ
SUDSKI VEŠTAK
SUDSKI TUMAČ I PREVODILAC
STEČAJNI UPRAVNIK
ARBITAR
ČUVAR POPISANE STVARI
DEPOZITAR
KOMISIONAR
Sudija
Narodna skupština na predlog Visokog saveta sudstva bira za sudiju lice koje se prvi put bira na sudijsku funkciju. Mandat sudiji koji je prvi put izabran na sudijsku funkciju traje tri godine. Visoki savet sudstva u skladu sa zakonom bira sudiju za trajno obavljanje sudijske funkcije u istom ili drugom sudu. Visoki savet sudstva odlučuje i o izboru sudija koji su na stalnoj sudijskoj funkciji u drugi ili viši sud.
(Član 99 Ustava RS i član 13.Zakona o Viskom savetu susdstva-’’Sl.glasnik RS’’ br.
Prema Zakonu o sudijama čl .43-46 za sudiju može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, koji je završio pravni fakultet, položio pravosudni ispit i koji je stručan, osposobljen i dostojan sudijske funkcije.
Posle položenog pravosudnog ispita potrebno je radno iskustvo u pravnoj struci:
- dve godine za sudiju prekršajnog suda;
- tri godine za sudiju osnovnog suda;
- šest godina za sudiju višeg suda, privrednog suda i Višeg prekršajnog suda;
- deset godina za sudiju apelacionog suda, Privrednog apelacionog suda i Upravnog suda;
- dvanaest godina za sudiju Vrhovnog kasacionog suda.
Ostali uslovi za izbor sudije su stručnost, osposobljenost i dostojnost.
Stručnost podrazumeva posedovanje teorijskog i praktičnog znanja potrebnog za obavljanje sudijske funkcije.
Osposobljenost podrazumeva veštine koje omogućavaju efikasnu primenu specifičnih pravničkih znanja u rešavanju sudskih predmeta.
Dostojnost podrazumeva moralne osobine koje sudija treba da poseduje i ponašanje u skladu sa tim osobinama.
Moralne osobine koje sudija treba da poseduje su: poštenje, savesnost, pravičnost, dostojanstvenost, istrajnost i uzornost, a ponašanje u skladu sa tim osobinama podrazumeva čuvanje ugleda sudije i suda u službi i izvan nje, svest o društvenoj odgovornosti, održavanje nezavisnosti i nepristrasnosti, pouzdanosti i dostojanstva u službi i izvan nje i preuzimanje odgovornosti za unutrašnju organizaciju i pozitivnu sliku o sudstvu u javnosti.
Kriterijume i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti propisuje Visoki savet sudstva, u skladu sa zakonom.
Prilikom izbora i predlaganja za izbor sudije zabranjena je diskriminacija po bilo kom osnovu.
Pri izboru i predlaganju za izbor sudija vodi se računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju stručne pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine, koji je u službenoj upotrebi u sudu.
Sudska vlast predstavlja posebnu – nezavisnu tvorevinu sudskog sistema koja služi da se primenjuju propisi te da se utvrđuje da li je u primeni propisa došlo do povrede prava građana i da se zaštiti njihova imovina.
Nezavisnost sudija određuje se sledećim načelima : stalnost, nepremestivost , imunitet,međusobna nezavisnost sudija , nespojivost sudijske funkcije sa drugim službama, poslovima i postupcima, vrednovanje rada sudije, materijalna nezavisnost.
Pravo na prirodnog sudiju
Da bi se obezbedila apsolutna nepristrasnost suđenja u savremenim pravnim sistemima zavladao je princip tzv. pravo na prirodnog sudiju. Ovo podrazumeva da sudija ne zna kome će suditi i stranke ne smeju unapred da znaju ko će im suditi. Ovakav princip se u praksi priznaje preciznim upisivanjem vremena prispeća predmeta u sud, ravnomernim rasporedom između postojećih sudija. U sudu koji ima na primer 10 sudija svaki deseti predmet mora biti dat određenom sudiji u rad.
Naš zakon predviđa raspodelu predmeta slučajno. Sudija predmete prima prema redosledu nezavisno od ličnosti ili stranaka i okolnosti tužbe. To bi trebalo da znači da je nebitno o kojoj se ličnosti radi ili koja je vrsta spora u pitanju. Sudiji se predmet poverava na osnovu rasporeda poslova u sudu u skladu sa sudskim poslovnikom prema redosledu unapred utvrđenih za svaku kalendarsku godinu isključivo na osnovu oznake i broja predmeta.
Prestanak sudijske funkcije
Sa stanovišta radno-pravnog statusa sudiji može prestati radni odnos i sudijska funkcija prema uobičajenim pravilima radnog prava (na lični zahtev koji ne mora biti obrazložen, gubitak radne sposobnosti, gubitak poslovne sposobnosti, odlazak u penziju i sl.). Zakonodavac je ipak detaljnije razgraničio neka specifična pitanja za prestanak sudijske funkcije. To su neizbor na stalnu sudijsku funkciju ili razrešenje. Odluka o prestanku sudijske funkcije donosi se od strane Visokog saveta sudstva. Odluka se objavljuje u «Službenom glasniku Republike Srbije».
Sudiji prestaje radni vek kad navrši 65 godina života ili 40 godina staža osiguranja po sili zakona. Ovde je zakonodavac predvideo alternativni kriterijum, a ne kumulativni. To praktično znači da sudija može ispuniti jedan od ova dva uslova. Po navršenih 65 godina života podrazumeva se da navršetka određene starosti, a pod 40 godina staža osiguranja podrazumeva se ukupan penzijski staž osiguranja koji ne podrazumeva samo radni staž odnosno rad u struci. Zahtev predviđa da se izuzetno na zahtev predsednika suda od strane Visokog saveta sudstva sudiji može produžiti radni vek na još dve godine uz njegovu saglasnost. Sudiji se ne može produžiti radni vek samo zbog završavanja započetih predmeta, već moraju postojati i drugi kriterijumi. To bi svakako bili mogućnost popunjavanja sudijskih mesta zbog nezainteresovanosti ili drugi opravdani razlozi.
Sudiji prestaje sudijska funkcija kada se na osnovu mišljenja stručne komisije nadležnog organa da je zbog zdravstvenog stanja nesposoban za vršenje sudijske funkcije. Odluku o upućivanju na obavezni zdravstveni pregled donosi Visoki savet sudstva na predlog predsednika suda, predsednika neposrednog višeg suda i samog sudije.
Specifična situacija je uvedena u slučajevima kada sudija koji je prvi put biran na sudijsku funkciju ne bude izabran na stalnu sudijsku funkciju. Njemu prestaje sudijska funkcija.
Sudija se razrešava kada je osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koji ga čini nedostojnim sudijske funkcije ili kad nestručno vrši funkciju odnosno zbog učinjenog teškog disciplinskog prekršaja.
S jedne strane sudija ima radno-pravni status, s obzirom da ima stalnost mandata i da mu je sudijska funkcija stalno zanimanje. Osim što je on izabrani funkcioner, za koga važe pravila koja karakteriše funkciju (izbor, imunitet, razrešenje, privilegija stalnosti mandata i sl.), sudija mora biti podvrgnut i preispitivanju za svoj svakodnevni rad i obavljanje radno-pravnih obaveza.
Disciplinska odgovornost sudija praktično podrazumeva dve vrste povreda radnih dužnosti iako ih zakon ne iskazuje na ovako direktan način. Po našem mišljenju u prvu grupu spada tzv. sudijska neurednost. Ona podrazumeva nekvalitetno i neuredno obavljanje funkcije sudije, to bi bile sve ove odredbe koje se odnose na kašnjenje na posao, kašnjenje prilikom suđenja, kašnjenje u izradi odluka, dakle blažim oblicima povreda radne dužnosti, ali koje su ipak uočljive i nesporne.
Za razliku od sudijske neurednosti, koju smo označili kao lakše oblike povreda radnih dužnosti i sudija, disciplinska odgovornost podrazumeva sve vidove težih oblika radnih dužnosti. To mogu biti na izgled lakše povrede radne dužnosti (kao što su zakašnjenje ili kašnjenje u izradi odluka) koje se ponavljaju, koje postaju praktično pravilo ponašanja određenog sudije. Ipak po sudijskom neodgovornošću podrazumevamo teže povrede radnih dužnosti i koje imaju za posledicu povredu pravila postupanja, izazivanje štete za stranke ili državu, rušenje ugleda i časti sudijske profesije i sl.
Za štetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovora Republika Srbija. Ovaj princip uveden je radi potpune zaštite prava građana.
Sudijski pomoćnik
Sudjski pomoćnik je zajednički naziv za sudijskog saradnika, višeg susjskog saradnika i sudskog savetnika.Njihov posao se sastoji u pruzanju pomoci sudiji, izradi nacrta sudskih odluka, proucavanju pravnih pitanja, sudske prakse, i pravne literature, izradi nacrta pravnih shvatanja , kao i vršenje drugih poslova.
Zvanje sudijskog saradnika može steći lice koje ima položeni pravosudni ispit, a zvanje višeg sudijskog saradnika lice koje posle položenog pravosudnog ispita ima najmanje dve godine radnog iskustva u pravnoj struci.
Zvanje sudskog savetnika može steći onaj ko ispunjava uslove za sudiju višeg suda.
Sudski savetnik vrši stručne poslove značajne za sudsko odeljenje ili ceo sud.
Zvanje sudskog savetnika postoji u sudovima republičkog ranga.
U Vrhovnom kasacionom sudu postoji zvanje savetnika Vrhovnog kasacionog suda, koje se stiče u skladu sa Poslovnikom o uređenju i radu Vrhovnog kasacionog suda.
(član 58 -60 ZUS-a).
Javni tužilac
Zakon o javnom tuzilastvu ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008 i 104/2009 )
Reč je o pravosudnoj funkciji koju vrši poseban organ uprave , ali institucionalno izdvojen iz ostalih organa uprave. Javno tužilaštvo je institucija koja je deo izvršne vlasti , ali ima određenu samostalnost u onosu na izvršnu i sudsku vlast.
Javno tužilaštvo je samostalni državni organ koji goni učinioce krivičnih dela i drugih kažnjivih dela i preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti član 156. stav 2.Ustava. Javno tužilaštvo vrši svoju funkciju na osnovu Ustava, zakona, potvrđenog međunarodnog ugovora i propisa donetog na osnovu zakona.
Institucija javnog tužilaštva uređena je u skladu sa sledećim načelima : samostalnosti, monokratskog uređenja, hijerarhijske podređenosti, nedeljivosti.
Načelo samostalnosti :javni tužilac i zamenik javnog tužioca je samostalan u vršenju svojih ovlašćenja.Zabranjen je svaki uticaj na rad javnog tužilaštva i na postupanje u predmetima od strane izvršne i zakonodavne vlasti, korišćenjem javnog položaja, sredstava javnog informisanja ili na bilo koji drugi način kojim može da se ugrozi samostalnost u radu javnog tužilaštva.
Načelo monokratskog uređenja : funkciju javnog tužilaštva vrši javni tužilac.
Javnog tužioca bira Narodna skupština, na predlog Vlade.
Mandat javnog tužioca traje šest godina i može biti ponovo biran.
Zamenik javnog tužioca zamenjuje javnog tužioca pri vršenju tužilačke funkcije i dužan je da postupa po njegovim uputstvima.
Narodna skupština, na predlog Državnog veća tužilaca, bira za zamenika javnog tužioca lice koje se prvi put bira na ovu funkciju.
Mandat zameniku javnog tužioca koji je prvi put izabran na funkciju traje tri godine.
Državno veće tužilaca, u skladu sa zakonom, bira zamenike javnih tužilaca za trajno obavljanje funkcije, u istom ili drugom javnom tužilaštvu.
Državno veće tužilaca odlučuje i o izboru zamenika javnih tužilaca koji su na stalnoj funkciji u drugo ili više javno tužilaštvo. Prema čl.76. ZJT-a Opšti uslovi za izbor: za javnog tužioca i zamenika javnog tužioca može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, koji je završio pravni fakultet, položio pravosudni ispit i dostojan je funkcije javnog tužioca.
Prema čl. 77. ZJT-a posebni uslovi za izbor:
za javnog tužioca i zamenika javnog tužioca može biti izabrano lice koje, pored opštih uslova, ima radno iskustvo u pravnoj struci nakon položenog pravosudnog ispita, i to:
- četiri godine za osnovnog javnog tužioca i trigodine za zamenika osnovnog javnog tužioca;
- sedam godina za višeg javnog tužioca i šest godina za zamenika višeg javnog tužioca;
- deset godina za apelacionog javnog tužioca i javnog tužioca posebne nadležnosti i osam godina za zamenike apelacionog javnog tužioca i zamenika javnog tužioca posebne nadležnosti;
- dvanaest godina za Republičkog javnog tužioca i jedanaest godina za zamenika Republičkog javnog tužioca.
Republički javni tužilac odgovoran je za rad javnog tužilaštva i za svoj rad Narodnoj skupštini.
Javni tužioci odgovaraju za rad javnog tužilaštva i za svoj rad Republičkom javnom tužiocu i Narodnoj skupštini, a niži javni tužioci i neposredno višem javnom tužiocu.
Zamenici javnog tužioca odgovaraju za svoj rad javnom tužiocu.
Javnom tužiocu i zameniku tužioca prestaje funkcija na njihov zahtev, nastupanjem zakonom propisanih uslova ili razrešenjem iz zakonom propisanih razloga. Javnom tužiocu funkcija prestaje i ako ne bude ponovo izabran, a zameniku javnog tužioca, ako ne bude izabran na stalnu funkciju.
Odluku o prestanku funkcije javnog tužioca, u skladu sa zakonom donosi Narodna skupština, pri čemu odluku o razrešenju donosi na predlog Vlade.
Odluku o prestanku funkcije zamenika javnog tužioca, u skladu sa zakonom, donosi Državno veće tužilaca.
Javni tužilac i zamenik javnog tužioca ne mogu biti pozvani na odgovornost za izraženo mišljenje u vršenju tužilačke funkcije, osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane javnog tužioca, odnosno zamenika javnog tužioca.
Javni tužilac, odnosno zamenik javnog tužioca ne može biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u vršenju tužilačke funkcije, odnosno službe, bez odobrenja nadležnog odbora Narodne skupštine.
Nacelo hijerarhijske podređenosti : Niži javni tužilac podređen je neposredno višem javnom tužiocu, a niže javno tužilaštvo neposredno višem javnom tužilaštvu.
Osnovno javno tužilaštvo je niže u odnosu na više javno tužilaštvo, a više javno tužilaštvo je niže u odnosu na apelaciono javno tužilaštvo. Javno tužilaštvo posebne nadležnosti i apelaciono javno tužilaštvo je niže u odnosu na Republičko javno tužilaštvo.Svaki javni tužilac je podređen Republičkom javnom tužiocu i svako javno tužilaštvo Republičkom javnom tužilaštvu.
Načelo nedeljivosti : javni tužilac i njegovi zamenici istupaju kao deo jedne celine. Zamenik javnog tužioca može bez posebnog ovlašćenja da preduzme svaku radnju na koju je tužilac ovlašćen.
Javno tužilaštvo Republike Srbije čine Republičko javno tužilaštvo, apelaciona javna tužilaštva, viša javna tužilaštva, osnovna javna tužilaštva i javna tužilaštva posebne nadležnosti.Javna tužilaštva posebne nadležnosti su Tužilaštvo za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine.
Tužilački pomoćnik
Tužilački pomoćnik pomaže javnom tužiocu i zameniku javnog tužioca, izrađuje nacrte akata, prima na zapisnik prijave, podneske i izjave građana i samostalno ili pod nadzorom vrši poslove predviđene zakonom i drugim propisima.
Javni tužilac ili zamenik javnog tužioca koga on odredi, nadzire rad tužilačkog pomoćnika.
Tužilački pomoćnici stiču sledeća zvanja: tužilački saradnik, viši tužilački saradnik, savetnik i viši savetnik.
Zvanje tužilačkog saradnika može steći lice koje ima položeni pravosudni ispit, a zvanje višeg tužilačkog saradnika lice koje posle položenog pravosudnog ispita ima najmanje dve godine radnog iskustva u pravnoj struci.
Zvanje savetnika može steći lice koje ispunjava uslove za zamenika višeg javnog tužioca. Zvanje savetnika postoji u Republičkom javnom tužilaštvu i javnom tužilaštvu posebne nadležnosti.
U Republičkom javnom tužilaštvu postoji i zvanje višeg savetnika, koje se stiče odlukom Kolegijuma Republičkog javnog tužilaštva, a može ga steći lice koje ima zvanje savetnika ( čl.119-120 ZJT-a) .
Advokat
Prema Zakonu o advokaturi ("Sl. list SRJ", br. 24/98, 26/98 - ispr., 69/2000 - odluka SUS, 11/2002 i 72/2002 - odluka SUS i "Sl. list SCG", br. 1/2003 – Ustavna povelja)
Advokat stiče pravo bavljenja advokaturom upisom u imenik advokata i polaganjem zakletve.
Pravo upisa u imenik advokata ima lice koje ispunjava sledeće uslove:
1) da je jugoslovenski državljanin;
2) da je diplomirani pravnik s položenim pravosudnim ispitom;
3) da ima poslovnu sposobnost;
4) da nije pravnosnažno osuđivano za krivična dela koja ga čine nedostojnim za
bavljenje advokaturom;
5) da nije u radnom odnosu;
6) da se ne bavi drugom profesionalnom delatnošću, osim u naučnoj, pedagoškoj,
prevodilačkoj, umetničkoj, publicističkoj, humanitarnoj i sportskoj oblasti;
7) da je dostojno poverenja za obavljanje advokature.
Nije dostojno poverenja za obavljanje advokature, u smislu stava 1. tačka 7. ovog
člana, lice iz čijeg se ponašanja u obavljanju ranije profesionalne delatnosti ili
drugih postupaka može zaključiti da neće savesno obavljati advokaturu i čuvati
njen ugled. Dostojnost poverenja za obavljanje advokature utvrđuje se u skladu sa
opšteprihvaćenim moralnim normama i kodeksom profesionalne etike advokata.
Državljanin druge države koji po pravu te države ispunjava uslove za bavljenje
advokaturom ima pravo upisa u imenik advokata, uz postojanje uzajamnosti.
Redovni profesori fakulteta iz pozitivnopravnih predmeta imaju pravo upisa u imenik advokata i bez položenog pravosudnog ispita ( član 4 ZA).
Disciplinska odgovornost advokata
Advokati su odgovorni za savesno bavljenje advokaturom i čuvanje njenog ugleda. Za utvrđivanje povrede dužnosti advokata i ugleda advokature, utvrđivanje odgovornosti i izricanje mera za te povrede obrazuju se disciplinski organi advokatskih komora, u skladu s njihovim statutima. Statutom advokatske komore republike utvrđuje se: sastav disciplinskih organa; uslovi i način izbora i razrešenja članova disciplinskih organa, teže i lakše povrede dužnosti advokata i ugleda advokature; postupak za utvrđivanje disciplinske odgovornosti i izricanje disciplinskih mera, kao i način izvršenja izrečenih mera.
Mere koje se mogu izreći za povredu dužnosti i ugleda advokature su:
1) novčana kazna;
2) brisanje iz imenika advokata, iz imenika advokatskih pripravnika, odnosno iz imenika ortačkih advokatskih društava.
Prestanak bavljenja advokaturom član 29. i član 30.ZA
Advokatu prestaje pravo bavljenja advokaturom:
1) ako podnese zahtev za brisanje iz imenika advokata - od dana dostavljanja
rešenja o brisanju;
2) ako mu prestaje jugoslovensko državljanstvo, osim ako ispunjava uslove iz člana
4. stav 2. ovog zakona - od dana prestanka državljanstva;
3) ako bude lišen poslovne sposobnosti - od dana kada je pravnosnažno odlučeno o
lišenju poslovne sposobnosti;
4) ako mu je izrečena disciplinska mera brisanja iz imenika advokata - od dana
konačnosti odluke o brisanju;
5) ako mu je u krivičnom postupku izrečena mera bezbednosti zabrane bavljenja
advokaturom - od dana pravnosnažnosti presude;
6) ako je pravnosnažnom presudom osuđen za krivično delo koje ga čini
nedostojnim za bavljenje advokaturom - od dana pravnosnažnosti presude;
7) ako je pravnosnažnom presudom osuđen za krivično delo na kaznu zatvora u
trajanju dužem od šest meseci - od dana stupanja na izdržavanje kazne;
8) ako se utvrdi da se ne bavi advokaturom neprekidno duže od šest meseci - od
dana konačnosti odluke o brisanju;
9)* ako zasnuje radni odnos - od dana zasnivanja radnog odnosa;
10) ako je posle sprovedenog stečajnog postupka ili postupka likvidacije prestalo
ortačko advokatsko društvo ili ako advokat istupi iz ortačkog advokatskog društva,
a u roku od 60 dana ne nastavi da se bavi advokaturom samostalno ili u ortačkom
advokatskom društvu - po proteku roka od 60 dana od dana pravnosnažnog
okončanja stečajnog postupka ili postupka likvidacije, odnosno od dana istupanja iz
ortačkog advokatskog društva.
U roku od 15 dana od dana nastupanja nekog od razloga za prestanak prava
bavljenja advokaturom iz stava 1. ovog člana, nadležni organ određen statutom
advokatske komore republike izvršiće brisanje iz imenika advokata.
Ne smatra se prestankom bavljenja advokaturom privremeno odsustvo advokata do
dve godine, niti odsustvo advokata koji je izabran za poslanika ili odbornika u
trajanju poslaničkog, odnosno odborničkog mandata, kao ni odsustvo advokata koji
je izabran ili postavljen na javnu funkciju u saveznom, republičkom ili pokrajinskom
organu uprave ili organu jedinice lokalne samouprave dok mu traje mandat na toj
funkciji.
Advokat koji želi da koristi pravo na privremeno odsustvo iz stava 1. ovog člana
dužan je da o tome obavesti nadležni organ određen statutom advokatske komore
republike.
Javni pravobranioci
Javno pravobranilaštvo obavlja poslove pravne zaštite i imovinskih prava i interesa Republike Srbije , odnosno grada.
Prema Zakonu o javnom pravobranilaštvu ("Sl. glasnik RS", br.43/1991) funkciju Republičkog javnog pravobranilaštva vrši republički javni pravobranilac, kojeg postavlja Vlada Republike Srbije na četiri godine i može biti ponovo postavljen. Republički javni pravobranilac ima zamenike koje postavlja Vlada Republike Srbije i koji poslove zamenika vrše kao stalnu dužnost. Republički javni pravobranilac odgovara za svoj rad i rad Republičkog javnog pravobranilaštva Vladi, a zamenici republičkom javnom pravobraniocu i Vladi.
Sedište Republičkog javnog pravobranilaštva je u Beogradu, Nemanjina 26.
Republičko javno pravobranilaštvo ima i 11 odeljenja u gradovima u Srbiji, u kojima se obavljaju poslovi Republičkog javnog pravobranilaštva na područuju upravnih okruga, gradova i opština za koje su odeljenja obrazovana.
Medijator-posrdenik
Posrednik je prema zakonu , treća neutralna osoba koja posreduje između dve strane u cilju rešavanja njihovog spornog odnosa, a u skladu sa načelima posredovanja.
Notari
Notari su privatna profesija koja dobija pečat javnog ovlašćenja i koja obavlja brojne poslove na osnovu zakona ili po ovlašćenju suda. Poslovi koje notari rade po osnovu zakonskih ovlašćenja su overe prepisa, potpisa ili izdavanje određenih potvrda o činjenicama. Takođe, imaju veoma značajnu ulogu kod deponovanja novca, hartija od vrednosti ili određenih stvari.
U skupštinskoj proceduri donošenja Zakon o javnom beležništvu.
Izvršitelji
Zakon o izvršnom postupku Republike Srbije predviđa sistem sudskog izvršenja. Poslovi izvršenja sprovode se uglavnom na dva osnovna načina. Jedan su činidbe i izvršenja na pokretnim stvarima koje se sprovode putem sudskih izvršitelja, dok se drugi ostvaruje naplatom novčanih potraživanja preko drugih pomoćnih organa suda (odsek za prinudnu naplatu), prodajom nepokretnosti(sprovodi sudija)ili preko dužnikovog dužnika.
Zakon je u čak 44 odredbe direktno ili indirektno uredio rad sudskih izvršitelja
U proceduri donošenja Zakon o izvršenju i obezbeđenju kojim se uvode privtani izvršitelji.
Sudski veštak
Veštak je lice koje u toku postupka angažuje sud, po službenoj dužnosti ili po predlogu stranaka, radi davanja određenog stručnog mišljenja o slučajevima o kojima sud nema potrebno znanje. Sud imenuje veštaka po pravilu iz redova stalnih sudskih veštaka. Evidenciju o stalnim sudskim veštacima vodi Ministarstvo nadležno za poslove pravde (Ministarstvo pravde Republike Srbije).
Veštak mora ispunjavati opšte kriterijume ili uslove kao što su stručnost u određenoj oblasti, poznavanje srpskog jezika ili jezika na kome se obavlja postupak u sudu, kompetentnost u oblasti u kojoj je određen za veštaka. Veštak mora ispunjavati i druge kriterijume kao što su da je državljanin Republike Srbije, da je poslovno sposoban, da je punoletan, i da nije osuđivan za krivična dela koja ga čine nedostojnim za obavljanje poslova veštaka.
Lica koja su u krivičnom postupku osuđena za krivično delo falsifikata, zloupotreba službenog položaja, lažnog predstavljanja, pronevera, prevara, ili drugih dela koji ih čine nedostojnim za obavljanje poslova veštaka ne bi mogla obavljati ove poslove. Takođe lica koja su sklona određenim porocima ili nedoličnom životu (alkoholizam, narkomanija, skitničenje i slično) ne bi mogli biti u krugu imenovanih veštaka. Takođe lica koja ne uživaju ugled u sredini u kojoj žive i rad ne bi trebalo da budu postavljena za veštake jer će se njihov nalaz u tom smislu manje vrednovati ili će biti izlagan raznim primedbama.
Nažalost u našem pravnom sistemu ne postoje posebne odredbe o profesionalnoj odgovornosti, niti odredbe o odgovornosti za obavljanje profesije.
veštaci mogu odgovarati i po opštim pravilima krivičnog postupka u slučaju da se utvrdi da su učinili neko od krivičnih dela koje bi moglo biti povezano sa obavljanjem njihove delatnosti kao što je primanje mita, falsifikat, zloupotreba ili slično.
Zakon je predvideo i određena prava za veštake. Iako se to decidirano ne naglašava veštak ima određenu dozu ''malog imuniteta''. Veštak ne može biti odgovoran za dato mišljenje osim u napred navedenim slučajevima. Čak i ukoliko se njegov nalaz pobije od strane drugog veštaka ili komisije veštaka u superveštačenju, veštak ne može biti odgovoran ukoliko se ne utvrdi da je do datog nalaza došlo namerno ili iz krajnje nepažnje.
*Davalac stručnog mišljenja
Davalac stručnog mišljenja je lice koje sudu ili drugom državnom organu treba da pomogne u fazi pripremanja donošenja odluke ili razumevanja određenih okolnosti i činjenica. Za davaoca stručnog mišljenja takođe važi generalno pravilo da on raspolaže znanjima kojima ne raspolaže sud. Njegov procesni položaj je potpuno drugačiji.
U izvršnom postupku sud može pribaviti stručno mišljenje od strane organa starateljstva – Centra za socijalni rad, na okolnost kako će pristupiti i kada će pristupiti postupku oduzimanja deteta.
Porodični zakon kao izuzetak predviđa mogućnost da lica koja su starija od 16 godina, a nemaju punoletstvo (18 godina), izuzetno mogu zaključiti brak. Da bi ovaj uslov bio ispunjen potrebna je saglasnost suda u vanparničnom postupku. Ovu saglasnost sud daje nakon određene procedure tako što pribavi mišljenje roditelja i naravno stručnog lica. Pod stručnim licem pre svega podrazumeva se psiholog ili psihijatar.
Sudski tumač i prevodilac
Sve ono što je već navedeno u pogledu veštaka, kao uslov, da bi jedno lice od strane Ministarstva pravde Republike Srbije bilo imenovano za sudskog veštaka i time stavljeno na listu veštaka, važi shodno i za tumače za strani jezik. Razlika je, naravno, u kvalifikaciji koju treba da poseduje lice koje pretenduje da postane sudski tumač. Osnovna pretpostavka je izuzetno poznavanje stranog jezika za koji će to lice biti postavljeno za tumača. Osim kvalifikacije(podrazumeva se odgovarajući sertifikat)neophodno da je reč o ličnosti koja po svojim osobinama i ponašanju zaslužuje da obavlja izuzetno značajan i zahtevan posao tumača. To su određeni ugled u sredini u kojoj živi, neosuđivanost za krivična dela koja su nespojiva sa delatnošću tumača i slično.
Stečajni upravnik
Zakon o stečajnom postupku Republike Srbije konstituiše stečajnog upravnika kao profesionalca. Stečajno upravništvo tretira kao posebno zanimanje. Sa tog razloga stečajno veće nije slobodno da imenuje bilo koje lice za stečajnog upravnika, već samo ono koje se time bavi kao zanimanjem. Delatnost stečajnog upravnika može obavljati samo ono lice koje ima status privatnog preduzetnika, odnosno fizičko lice koje osnuje firmu radi obavljanja poslova stečajnog upravnika kao jedine profesionalne delatnosti u cilju sticanja dobiti u skladu sa relevantnim odredbama Zakona o privatnim preduzetnicima .
Zanimanjem stečajnog upravnika može da se bavi samo lice koje je dobilo licencu za obavljanje poslova stečajnog upravnika. Uz to, ono mora imati status privatnog preduzetnika i najmanje tri godine radnog iskustva. Dobijanje licence je uslovljeno polaganjem stručnog ispita koji organizuje i sprovodi specijalizovana institucija – Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Zakon o stečajnom postupku zahteva i visoku školsku spremu potencijalnog kandidata za
