Деманти министра правде Зорана Стојковића, упућен Новинској агенцији Танјуг, поводом емисије \

Поводом лажи на мој рачун изречених у емисији "Утисак недеље" на ТВ Б92 у недељу 25. марта, јавности дугујем деманти који, верујем, једино овим путем може да дође до ње. Не знам на који други начин, осим путем државне агенције, да се супротставим лажима групице људи која има могућности да перманентно злоупотребљава поједине медије.

Госпођа Соња Лихт је изговорила само једну истину, а то је да се она и ја никада нисмо срели. То је тачно, јер ја, за разлику од госпође Лихт 20 година нисам имао посла са Сорошем и његовим фондовима, већ сам часно радио свој посао, поштовао закон и примењивао га.

Кад је реч о њеном супругу Милану Николићу, лаж је да сам га ја осудио 1984. године. Истина је да сам био судија у том суђењу по оптужници коју је подигао тужилац. Милан Николић је осуђен по пресуди Врховног суда Србије за кривично дело клевете. Што се тиче самог суђења, више пута сам јавности приложио оцену међународне стручне јавности коју сам добио тим поводом и на коју сам веома поносан. Госпођа Лихт и њен супруг то веома добро знају.

Лаж је такође да је Милану Николићу суђено за састанке у Београду, већ му је суђено за писање у Америци. У току поступка тужилац је тражио проширење поступка против Милана Николића, што сам ја, као судија, одбио.

У време мог мандата као министра правде, донет је Закон о рехабилитацији, па ако је било икаквих неправилности у суђењу, господину Николићу је омогућено да се обрати суду који би оцењивао ваљаност осуђујуће пресуде Врховног суда Србије.

Лаж је, такође, да сам био судија у режиму Слободана Милошевића, пошто сам 1987. напустио суд и отишао у адвокатуру.

Госпођа Соња Лихт такође лаже када каже да није одлазила на скупове Конференције градова да се не би срела самном, јер ја на те скупове никада нисам одлазио, пошто то и није везано за рад Министарства правде.

Лаж је, такође, изјава госпође Биљане Србљановић изречена у истој емисији да нисам хтео да разговарам са госпођом Жанком Стојановић, мајком погинулог радника РТС-а током бомбардовања НАТО и да сам окренуо леђа. Доказ да госпођа Србљановић лаже налази се у вестима исте телевизије, Б92 емитованим у суботу 24. марта, где се види снимак нашег разговора у коме је госпођа Стојановић инсистирала да директор ТВ Београд Драгољуб Милановић треба да добије доживотну робију, а ја сам јој објаснио да је пресуда донета пре него што сам постао министар, и да су судови независни у доношењу одлуке. Том приликом позвао сам госпођу Жанку Стојановић да дође код мене на разговор у министарство.

Јавности је познато да сам у тренутку преузимања дужности министра правде рекао да за време свог мандата нећу никога тужити. То ме обећање, нажалост, обавезује и сада, али то не значи да госпође Лихт и Србљановић могу некажњено да лажу, без обзира на њихову очигледну жељу да утичу и одлучују о политичким збивањима у овој земљи.

Грубе речи, које ми нису својствене, користим овом приликом као једини адекватан одговор на лажи које већ улазе у домен патологије.