Одбор за правосуђе и управу Скупштине Србије одржао је седницу у КПЗ “Забела” у Пожаревцу којој су присуствовали министарка правде и директор Управе за извршење заводских санкција - 17.09. 2009. године.

Министарка правде Снежана Маловић и директор Управе за извршење заводских санкција Милан Обрадовић приствовали су 17. фебруара 2009. седници Одбора за правосуђе и управу Народне Скупштине РС која је одржана у КПЗ “Забела” у Пожаревцу, по позиву председника Одбора.

Скупштински одбор је на седници разматрао укупно стање у заводима за извршење заводских санкција и околности које су претходиле смени управника КПЗ "Забела", као и иницијативу да се формира Комисија за екстерну контролу рада Управе за извршење заводских санкција.

Министарка Маловић је оценила да је управник КПЗ “Забела” Драгољуб Брајовић смењен у складу са законом и да је смена управника уследила после његовог извештаја Врховном суду Србије, на основу кога је осуђени Милорад Брацановић пуштен на условни допуст. Министарка је навела да је извештај управник затвора о Брацановићу показује нехатан однос, с обзиром да је у питању лице осуђено за организовани криминал, као и да је извештај контрадикторан и додала да се из поменутог извештаја не може видети да ли је у случају Брацановића успела сврха кажањавања.

Министарка је подсетила да је својевремено поднела и иницијативу за покретање поступка за разрешење судија Врховног суда Србије који су Брацановићеву молбу за условни допуст прихватили, истакавши да је то овлашћење министра.

Она је том приликом чланове Одбора за правосуђе Скупштине Републике Србије, подсетила је је повод њиховог састанка успостављање парламентарне контроле рада Управе завода за извршење заводских санкција од стране Народне Скупштине.

- Контрола рада Управе у целини је до сада обављана преко Одељења за надзор, који заправо представља интерну контролу. Успостављањем парламентарне контроле обезбеђује се независтан надзор од стране Комисије, а чије ће чланове предложити Одбор за правосуђе. То ће бити стручњаци који познају систем извршења, а нису запослени у Управи за извршење заводских санкција. Тиме испуњавамао обавезу из Закона о извршењу кривичних санкција. Парламентарна контрола је још један у низу настојања да се поправи стање и обезбеди законит рад Управе у условима изузетног повећања броја лица лишених слободе у свим установама на територији Републике Србије – истакла је Маловић.

Министарка је чланове Одбора упознала са стањем, проблемима и приоритетима у раду Управе за извршење заводских санкција.

-  У периоду до 2003. године број лица лишених слободе у Србији кретао се у устаљеном оквиру између 5.000 и 6.000.Од 2003. године годишња стопа раста броја лица лишених слободе износи више од 10 процената и укупно повећање у последњих пет година је више од 60 процената. Тренутно се у установама за извршење заводских санкција налази 10.500 лица – нагласила је Маловић и напоменула да истовремено са повећањем њиховог броја испољавају се и следећи негативни трендови у популацији лица лишених слободе као што су је пораст броја тешких кривичних дела са елементима насиља, организовани криминал, све млађи починиоци кривичних дела и високо присусуство болести зависности. Министарка је указала да тренутни показатељи говоре да је више од 60 процената лишених слободе имало искуство са дрогама или су активни зависници.

-  Концепт функционисања установа примењиван дуги низ година довео је до тога да су у периоду транзиције некадашње велике привредне јединице односно производни капацитети и производни програми у заводима превазиђени, тако да је број радно ангажованих лица лишених слободе у сталном паду, што представља проблем са аспекта безбедности и ресоцијализације. Посебан проблем је и број запослених у служби обезбеђења, јер је неповољнији у поређењу са другим развијеним затворским системима у Европи. У нашој Управи од укупог броја запослених само је 55 процената запослених у стражи, а европска пракса је 80 процената, што довољно говори само за себе – рекла је Маловић и подсетила да је Статегија за реформу система извршења кривичних санкција донета је 2005. године и саставни је део Статегије за реформу правосуђа.  

- Да би реформа била успешно спроведена неопходно је присутупити планирању и изградњи нових смештајних капацитетата, који не би смео бити мањи од 2000 места за следећих пет година, који ће пратити тренд повећања броја лица лишених слободе. Објекти морају бити грађени према међународним стандардима, како у просторном тако и у безбедносном смислу – казала је Маловић.  

Она је напоменула да је Министарство правде приступило измени законске регулативе и пратећих подзаконских прописа који дефинишу рад система извршења заводских санкција.  Суштина измена закона је да повећа ефикасност рада Управе за извршење заводских санкција, подигне степен безбедности установа и лица лишених слободе и уведе нове програме рада са лицима лишеним слободе, који ће омогућити већи степен интеграције у друштвену заједницу по истеку казне. У оквиру сета закона налази се и Нацрт закона о извршењу казне затвора за кривична дела организованог криминала као и нови Законик о кривичном поступку.

-  Уверена сам да ће Одбор објективно сагледати укупно стање у заводима за извршење заводских санкција у Србији и да ће све активности које буду усаглашене на данашњој седници Одбора допринети унапрађењу система рада, афирмацији и постизању европских стандарда у овој области с обзиром да Министарство правде предузима све мере како би се ови циљеви реализовали, што ће и у будућности наставити да чини – закључила је министрка Маловић.

Директор Управе за извршење заводских санкција Милан Обрадовић казао је да је у овом тренутку најважнија безбедност особа које су у затворима – Тренутно је на издржавњу казни у Србији 10500 људи, а за последњих 5 месеци број се повећао за више од 1200, што превазилази све капацитете. Ако се такав тренд настави, а хоће, неопходно је саградити нове затворе а наша намера је да део средстава обезбедимо и сами кроз упошљавање затворника, рекао је Обрадовић.

Релани капацитети затвора у Србији су, према његовим речима, око 6000 али уколико би почела примена европских норми, места би било за свега 4500 особа.

Једанаест присутних чланова Одбора за правосуђе утврдило је да је неопходно што пре установити комисију која би контролисала рад Управе за извршење заводских санкција.