Српски ћирилица Srpski latinica English

 

Представљена нова “Мапа судова у Србији”- 19. септембар 2009. године

19.09.2009.

Министарка правде Снежана Маловић и в.д. председнице Врховног суда Србије Ната Месаровић представиле су 19. септембра 2009. године нову мапу судова у Србији, у Специјалном суду у Београду.

Министарка правде Снежана Маловић је нагласила да је основни циљ Министарства правде успостављање ефикасног, независног, објективног И транспаретног судства, чији је циљ да се врати поверење грађана у правосудни систем."Мој лични циљ је да, до краја мог мандата, грађани посматрају правосуђе као једну од најчаснијих професија", навела је Маловић. Министарка правде је истакла да је Министарство правде почело умрежавање свих судова у Србији, тако да ће од 1. јануара 2010. године постојати информатичка структура каква тренутно постоји у трговачким судовима што ће грађанима омогућити да путем интернет прате сваки предмет у Србији. Она је изразила је уверење да ће наредних дана почети избор "часних људи који ће чинити будући правосудни састав Србије".

Ната Месаровић, в.д. председнице Врховног суда Србије, истакла је да циљ реформе правосуђа у Србији није лустрација, већ изграђња ефикасног судства како би се суђења окончала у разумном року, и нагласила да ће суђења нормално тећи до успостављања нове мреже судова од 1. јануара наредне године.Месаровић је нагласила да Високи савет судства ради свој посао у складу са законом и додала да се на оглас за избор судија пријавило 5.050 особа. Према њеним речима, око 4.800 пријава је неспорно. На конкурс се, како је истакла Месаровић, 2.377 пријављених су судије, 470 су судија за прекршаје, 230 адвокати, док су преостали пријављени судијски помоћници и лица из других структура.

Начелник сектора за инвестиције у Министарству правде, Слободан Попић , представио је нову мрежу судова у Србији и најавио да ће у реновираној државној згради у Немањиној 9, у Београду, површине од око 30.000 квадратних метара, у 40 судница радити Врховни касациони суд, Апелациони, Привредни апелациони и Управни суд. Он је навео да  Министарство правде намерава да целовито реконструише Палату правде и додао да ће неколико зграда у Београду и Нишу бити адаптирано за потребе правосуђа.

Према новој организационој мрежи судова предвиђено је да уместо општинских судова постоје основни судови, уместо окружних - виши, као и четири Апелациона суда која ће бити задужена само за одлучивање по жалбама, док ће на врху судске власти бити Врховни Касациони суд, са седиштем у Београду. Поред тога, досадашњи прекршајни органи трансформисаће се у судове за прекршаје, а трговински судови у привредне. Палата правде у Савској улици у Београду биће седиште кривичне материје и у њој ће радити кривично одељење Првог основног суда, (а вероватно и Другог основног суда), као И малолетничко одељење Вишег суда. У Специјалном суду у Београду остају седишта органа која су била и до сада -суд и Тужилшство за организовани криминал, као и суд и Тужиластво за ратне злочне. Зграда Петог општинског суда биће адаптирана за потребе Парничног одељења Првог основног суда, док ће се у Четвртом општинском суду одвијати поступци из области радних спорова, извршења, породичне материје, као и ванпарнични поступци. Трећи  општински суд биће седиште Вишег суда. Просторије Прекршајног и Вишег прекршајног суда биће у  згради бивше "Беобанке" на Зеленом венцу, док ће сва тужилаштва бити смештена у улици Кнеза Милоша 32. Привредни, односно тгровински суд, остаје као и до сада у Масариковој улици у Београду. Организационе измене предвиђене су за целу Србију, јер се број судова и тужилаштава  смањује односно реорганизује сходно потребама и броју предмета у раду.

 

НАЈАВЕ
ЛИНКОВИ
ЛИНКОВИ
  • ТОК ПРЕДМЕТА
ЛИНКОВИ
ЛИНКОВИ
ЛИНКОВИ