Српски ћирилица Srpski latinica English

 

Регионална министарска конференција у Словенији.

11.05.2011.

Потписани уговори о правној помоћи и изручењу,иницијатива за регионални налог за хапшење и приступање Луганској конвенцији...

Министри правде Републике Србије Г-ђа Снежана Маловић и Републике Словеније  Г.Алеш Залар потписали су уговоре о правној помоћи и изручењу.Министра правде Снежана Маловић иницирала израду Конвенције о регионалном налогу за хапшење,прихватила иницијативу за израду Регионалне конвенције или за регионално приступање Конвенцији ``Лугано``(Конвенција о надлежности и извршењу пресуда у грађанским и трговачким стварима ,ревидирана 2007.г.,а ступила на снагу 1.01.2010.г.),а покренула је и друге регионалне иницијативе.

На министарској регионалној конференцији дражава Западног Балкана ,која је 15.априла 2011.године одржана у Републици Словенији-на Брду код Крања,министри правде(правосуђа) Републике Србије и Републике Словеније,Г-ђа Снежана Маловић и Г.Алеш Залар потписали су Уговор о правној помоћи у кривичним и грађанским стварима и Уговор о изручењу.У плану је да се до краја ове године потпише и трећи уговор-Уговор о признањи и извршењу одлука у кривичним стварима.

Република Словенија последња новостворена држава са подручја бивше Југославије ,са којим су овакви уговори поптписани.Истовремено,Република Словенија је прва држава чланица Европске Уније са којом је Република Србија уговорила непосредну сарадњу судова, под одређеним условима.

Потписани уговори ступиће на снагу и почеће да се примењују након ратификације-доношења закона о потврђивању тих уговора у парламенталним телима обеју држава.

Приликом сачивања текста уговора искоришћена су сва позитивна искуства из уговора које је Србија закључила са Црном Гором ,Босном и Херцеговином и Хрватском,тако да су у говор уграђена углавном сва савремена упоредно правна решења ,што је допринело њиховој свеобухватности.Уговор Републике Србије и Републике Словеније не предвиђа изручење сопствених држављана,али је ближе регулисана обавеза кривичног прогона на територији уговорнице и услови за уступање кривичног гоњења. У току је припрема за измене и допуне истих уговора са Македонијом и Хрватском.

У току конференције министар правде Снеана Маловић поднела је иницијативу за рад на конвенцији о Регионалном налогу за хапшење за државе Западног Балкана ,али и за државе региона Југоисточне Европе.

Извод из текста иницијативе и излагања:

``... Регионални налог за хапшење требало би да буде израз тежње земаља региона Југоисточне Европе да досадашњи режим екстрадиционе процедуре приблизе модерном режиму који вази у земљама ЕУ у области слободе, сигурности и правде, а који се посебно огледа у примени Европског налога за хапсење (ЕНХ) и у сагласности са амбицијама свих земаља региона да постану пуноправне цланице ЕУ.

Тако би се и у региону Југоистоцне Европе увеле једноставније процедуре која би замениле досадашњи режим Европске конвенције о екстрадицији из 1957. и њеним додатним протоколима, који се показује као комплексан и дуготрајан, због виска административне процедуре.

Због тога це текст нацрта Конвенције бити сачињен према моделу и основним принципима Европског налога за хапшење.

Понуђени текст нацрта конвенције ће бити и у складу са Стратегијом РЦЦ 2011-20132 у области полицијске и правосудне сарадње (Активност 2.

"Јачање правосудне и тужилачке сарадње у кривичним стварима"), који је институционални оквир унутар кога се одвијају интеграције земаља региона на различитим нивоима и у односу на различита питања од значаја за регион.

Интерес земаља региона је у томе да пре приступања ЕУ, на слицан нацин примењују један инструмент земаља ЕУ ,сто це им од уласка у ЕУ сигурно користити за лаксе прилагодјавање правном оквиру који це за њих бити обавезан.

С дуге стране,сматрамо да постоји и интерес земаља цланица ЕУ да после извесног времена примене инструмента у региону, приступе изради конвенције о регионалном налогу за хапсење и пре придрузивања појединих цланица региона ЕУ,на који нацин би могле практицно да просире дејство Европског налога за хапшење и на друге земље ван ЕУ.

Коначно, заједницки рад на нацрту коневнције и касније њена примена требало би да изразе настојања земаља региона да своје будуће односе граде на стандардима ЕУ, заснованим на медјусобном поверењу у правосудни систем,на принципу узајамног признавања и слободног протока судских одлука у кривичним стварима ,како у односу на одлуке које се доносе у току кривицног поступка ,тако и у односу на извршење правносанжних судских одлука...

... Тренутна спорна питања и проблеми у односима међу појединим државама региона ,као и норамтивне и административне сметње или ограничења,не би требало да буду сметња за прихватање ове иницијативе.Уверена сам да све врсте препрека и постојеће тензије у региону могу бити отклоњене и да ће се убрзо остварити задовољавајући ниво међусобног поверења у правосудне системе у региону.

Република Србија ће учинити све да својом активном улогом,посебно у борби против организованог криминала ,као и великом вољом за стабилношћу и остваривању права и слобода на највишем нивоу томе допринесе. 

За све државе региона које нису чланице ЕУ, усвајање и примена Регионалног налога за хапшење показало би снажно изражену одлучност за европске интеграције у области кривичног права и кривичне процедуре, као једном сегменту,али веома битном за све државе којима су европске интеграције стратешки политички циљ.

Радна група коју чине експерти министарства правде и полиције из Републике Србије убрзо ће завршити рад на преднацрту конвенције о регионалном налогу за хапшење и бићемо спремни да вам га понудимо на разматрање,са циљем да се рад настави у заједничкој радној групи експерата на регионалном нивоу.

Поводом тога ,поштоване даме и господо министри,очекујемо и надамо се вашој политичкој поршци за поднету иницијативу. ``

Министар правде Републике Словеније Г.Алеш Залар доставио је учесницима конференције писану иницијативу која се односи на ``Лугано`` конвенцију.Извод из текста:

``... За земље кандидате и потенцијалне кандидате, постепено успостављање и коришћење појединих принципа и садржаја acquis communautaire би било веома корисно.На овај начин, одређени поступци би могли бити у потпуности усаглашени са acquis communautaire, чак пре него што кандидат земаља приступи чланству. Државе чланице, земаље кандидати за ЕУ и земље потенцијални кандидати и њихови грађани ће сви имати користи од овога, јер квалитет поступака заснованих на одговарајућим принципима би се свакако побољшао.

Друга важна чињеница је, да је грађанима Западног Балкана недавно дата већа слобода да путују у земље ЕУ из личних , као и пословних разлога. То ће сигурно бити праћено последицама у погледу личних односа. Може се очекивати да ће се појавити, потреба за правном формализацијом тих последица.

Лугано конвенција (европска конвенција) је одличан пример добре сарадње са трећим земљама. Заснива се на релевантним прописима ( регулативама и препорукама) ЕУ.
Члановима Конвенције је на тај начин омогућено да користе процедуре и принципе из acquis communautaire. Нови текст Конвенције од 2007 је ступио на снагу 1. јануара 2010. Конвенција је отворена за приступање од стране других земаља, под условима из чланова 70-72.

У складу са наведеним, предлажемо две могућности.

Прва могућност би била пристпање земаља Западног Балкана новој Лугано конвенцији. Ако се покаже да је ова могућност превише сложена или поступак предуго траје или би представљао препреке за Европску Комисију, предлажемо нову регионалну конвенцију. То би, на начин како је претходно поменуто, уредило питања судске сарадње у грађанским стварима у Западном Балкану.

Поред питања признања и извршења судских одлука, аспект достављања и извођења доказа такође може бити испитан. Основна полазна тачка за преговоре ће бити постојећи акти acquis communautaire. 

Такав мултилатерални регионални акт (на основу модела Лугано конвенције) би био користан, пре свега због заједничке прошлости и многих сличних карактеристика земаља Западног Балкана у вези са њиховим правним поредцима и њиховом правном традицијом. На овај начин, судска сарадња између би могла да се заснива на истом режиму. Чланице Конвенције би биле земље Западног Балкана, док могућност сарадње са државама чланицама ЕУ буде испитана.

Стога предлажемо да учесници конференције изразе своје мишљење о унапређењу регионалне сарадње у области судске сарадње у грађанским и трговачким стварима и то по питању могућности из оба предлога - приступање новој Лугано Конвенцији или формирању нове, сличне регионалне конвенције за регион Западног Балкана".

Министар правде Снежана Маловић,подржава ову иницијативу и покреће нове регионалне иницијативе.Извод из текста:

`` ...Амстердамским уговором од 10.новембра 1997.године,створена је могућност да се правосудна сарадња у грађанским и трговачким стварима премести у тзв. ``Први стуб`` Европске Уније,што је омогућило доношење аката који имају наднационални карактер и непосредно обавезују правне субјекте на које се односе ,без посредовања националних законодавстава.

Када се ради о признању и извршењу страних судских одлука у области грађанског и трговачког права,за Републику Србију и Министарство правде је у свему прихватљива иницијатива Републике Словеније, јер, сматрамо да би за  регион било веома корисно прихватање принципа и инструмената Луганске коневнције .

Сматрамо да је лако је препознати интересе земаља региона ,јер би то значило примену ове конвенције на будућем уједињеномправосудном простору региона, у којем би се међусобно и готово аутоматски признавале и извршавале судске одлуке у области грађанског и трговачког права ( у коначном исходу ,са земљама ЕУ правосудни простор за примену конвенције би могао да обухвати преко 30 земаља Европе) .

Ефикасност домаћих одлука у иностранству- на широком европском простору - је интерес свих грађана региона и ЕУ који послују,инвестирају, тргују и путују.

Примена конвенције Лугано имала би и јак ефекат на економске односе, јер би допринела унапређењу и бољој реализацији споразума земаља ЦЕФТА (Централно европски споразум о слободној трговини), којем је приступила већина земаља региона.

Прихватање принципа и инструмената Луганске конвенције заменило би примену скромног броја (око 10) закључених билатералних уговора и споразума о признању и извршењу судских одлука у региону,од којих је већи број закључен пре више од двадесет година.

За државе које очекују статус кандидата, али и за државе региона које су добиле статус кандидата (и за оне које су веома близу ЕУ) овај посао био би сигурно користан, јер би уласком у ЕУ ове државе иначе биле дужне да примењују Луганску конвенцију. Уколико са применом почну и раније у региону, онда ће од уласка у ЕУ простор примене ове конвенције за њих бити шири, јер ће се односити на простор ЕУ али и региона Западног Балкана (Југоситочне Европе ). То све говори и о непосредном интересу земања чланица ЕУ да у региону што пре почне примена конвенције Лугано .

Због тога,сматрамо да би иницијално требало паралелно прихватити обе могућности за остваривање тог циља:

  1. колективно приступање држава региона Луганској конвенцији, или
  2. израда регионалне конвенције која би уградила принципе и инструменте Луганске конвенције,

а временом ћемо се моћи определити за коначан избор, зависно од развоја прилика у региону степена унапређења међусобног поверења у правосудне системе у региону и од става Европске комисије по овом овом питању.  

Полазећи од истих разлога и интереса, подржавамо и другу иницијативу, за заједнички рад по истом моделу(регионална конвенција Лугано),

на изради регионалне конвенцији о међународној правној помоћи,  који би се односио на извођење доказа, приступ судовима и доставу судских и вансудских аката у иностранству ,на обавештавање о страном праву, у грађанским и трговачким стварима , заснован на принципима из постојећих аката acquis communautaire .

Министартсво правде Републике Србије је већ основало радну групу за израду преднацрта текста регионалне конвенције о извођењу доказа, приступу судовима и достављању судских и вансудских аката,у који ће бити уграђени принципи из Уредбе бр. 1393/2007 Европског параламента и Савета о достављању судских и вансудских аката у грађанским и трговинским стварима, као и из Уредбе Савета ЕУ бр. 1206/2001 о сарадњи судова земаља чланица у извођењу доказа у грађанским и трговинским стварима и ускоро ће вас обавестити о резултатима свог рада.

Поред овога,

успостављање Регионалне судске мреже и Регионалног правосудног атласа(по угледу на Одлуку о успостављању Европске судске мреже у грађанским и трговачким стварима бр. 470/2001,

Регионални налог за извршење неспорних потраживања, по угледу на Уредбу Европског парламента и Савета бр.805/2004 о увођењу Европског налога за извршење неспорних потраживања,

Регионални налог за плаћање,по угледу на Уредбу Европског парламента и Савета бр.1896/2006 о увођењу поступка за Европски налог за плаћање, афирмисање и унапређење разних облика експертске сарадње у региону и примену јединствених технологија и заједничко развијање појединих софтвера, такође кандидујемо за теме из којих могу настати друге регионалне иницијативе за разматрање на будућим заједничким окупљањима у региону.

Сваки облик унапређења правосудне и правне сарадње у региону и у овој области сигурно ће користити свим земљама региона и њеним грађанима и на тај начин ће убрзари процес интерграција и приближити их ЕУ.

Република Србија настојаће да буде отворена и кооперативна за све иницијативе од интереса за земље региона и њене грађане .

априла 2011.г.

Министар правде
Снежана Маловић

 

НАЈАВЕ
ЛИНКОВИ
ЛИНКОВИ
  • ТОК ПРЕДМЕТА
ЛИНКОВИ
ЛИНКОВИ
ЛИНКОВИ