Саопштење случаја Шандора Кепира

Поводом нетачних информација и дезинформација које се објављују у медијима поводом случаја ратних злочина почињених од стране Шандора Кепира, а ради тачног информисања јавности саопштавамо следеће:

Министарство правде Републике Србије је још у јулу прошле године ступило у контакт са Центром "Симон Визентал", поводом случаја ратних злочина почињених у Другом светском рату од стране др Шандора Кепира и од тада интензивно ради на овом случају.

У августу 2006. године Министарство правде Републике Србије затражило је од врховног тужиоца Републике Мађарске податке о Шандору Кепиру. Мађарски тужилац нас је у јануару 2007. године писмено обавестио да је Шандор Кепиро 1944. године осуђен на 10 година затвора због умешаности у масовна убијања у реону Новог Сада почињена 1942. године, али да пресуда није извршена. Мађарски тужилац је такође навео да је у току поступак утврђивања да ли је наведена пресуда извршива и да ће, уколико надлежни суд у Мађарској утврди да пресуда није извршива, мађарско тужилаштво покренути кривични поступак против Шандора Кепира, који је мађарски држављанин.

Министарство правде Републике Србије примило је 27. децембра 2006. године замолницу Министарства правде Републике Мађарске којом је затражена сва документација којом располажу aрхиви у Србији. Другом замолницом од 6. фебруара 2007. године затражена нам је и пресуда мађарског Војног суда, с образложењем да ће Метрополитен суд у Будимпешти 16. фебруара 2007. године одлучивати о подобности те пресуде за извршење.

Министарство правде Републике Србије је већ 12. фебруара 2007. године хитно доставило мађарском Министарству правде сву тражену документацију.

Уколико мађарски суд не одобри извршење пресуде Војног суда Генералштаба мађарске војске од 22. јануара 1944. године, којом је Шандор Кепиро осуђен на казну затвора од 10 година, Врховни тужилац Републике Мађарске покренуће кривични поступак против Шандора Кепира.

Министарство правде Републике Србије је такође разматрало правне могућности да се од мађарских власти затражи изручење Шандора Кепира. Међутим, билатерални уговор који је на снази између Мађарске и Србије не дозвољава изручење сопствених грађана. Притом, на Европску конвенцију о екстрадицији су и Србија и Мађарска ставиле резерве да неће изручивати сопствене држављане.

Такође, на захтев Министарства правде Републике Србије Тужилаштво за ратне злочине се у августу 2006. године изјаснило да не би било целисходно покретање поступка пред нашим судовима зато што је одговарајући поступак већ покренут пред мађарским правосудним органима и нетачна је тврдња портпарола Тужилаштва за ратне злочине да је на Министарству правде коначна одлука за евентуално изручење, јер се захтев за изручење не може тражити уколико пред нашим правосудним оранима не постоји поступак и захтев за изручење било ког лица.

Поред случаја Шандора Кепира Министарство правде ради и на случајевима ратних злочина почињених у Другом светском рату на територији Хрватске од стране Иве Ројнице и Миливоја Ашнера.

Поводом случаја Иве Ројнице, аргентинског држављанина, у децембру 2006. године обратило нам се Министарство правде Републике Хрватске тражећи да поступимо по замолници Жупанијског тужилаштва у Загребу, пред којим се води кривични поступак против поменутог лица. Замолницом је затражено да хрватски истражитељи изврше увид у државне архиве Србије у вези са злочинима Иве Ројнице, што је ово Министарство одмах одобрило. Напомињемо да Србија не може тражити изручење Иве Ројнице, јер се ради о аргентинском држављанину, против кога се пред Хрватским правосудним органима већ води кривични поступак.

Исти је случај и са Миливојем Ашнером, против кога се пред хрватским правосудним органима води кривични поступак и чије је изручење од Аустрије затражила Република Хрватска.