Слободан Хомен, државни секретар Министарства правде у Влади Републике Србије на конференцији „Суђења за ратне злочине – актуелан тренутак, резултати, перспективе» - Београд, Сава Центар, 02.12.2008. године

Ваше екселенције, даме и господо,

Најновији Известај Европске комисије охрабрујући је сигнал да је Србија на правом путу када је реч о суђењима за ратне злочине. Као представник владе Србије, анализирајући рад институција које се баве овом деликатном темом, могу да констатујем да  258 процесуираних  и 91 оптужених лица за кривична дела ратних злочина пред правосудним органима Републике Србије у 5 година њиховог постојања говоре довољно томе у прилог.

Не постоји одговарајућа реч у нашем језику која може описати бол жртава услед маштовитости оних који су се, деведесетих година прошлог века,  усудили да учине атак на највишу цивилизацијску, хуманитарну вредност – право на живот. Таквим актима они су нанели штету многим породицама, пролили су много туђих суза, али су осрамотили и учинили тешко надокнадиву моралну штету управо свом народу.
Позивајући се на патриотизам, пљачкали су и убијали, остављали унесрећене људе само зато што су се другачије и “погрешно” звали, што су у погрешно време били на погрешном месту. Такви људи угрожавају сваку друштвену заједницу, и њихово место је тамо где завршавају злочинци – у затвору.
Посебно је важно да управо ми, који смо на истом задатку задовољења правде, који смо заједно трпели та несрећна времена када су људскост заменили нечовечна понашања појединаца и недовољна реакција друштва на њихова недела, укинемо границу за злочин и кажемо у глас – злочин мора бити кажњен.
Није лако давати суд о раду Трибунала. Али сам у једно сигуран – да је господин Фаусто Покар учинио много да унапреди и промовише својим искуством, професионализмом и мудрошћу,  на прави начин рад Трибунала.

Хаг је остварио своју историјску мисију, укључио се у спровођење правде у тренутку када политичке елите земаља у региону нису биле у стању да то учине саме. Интернационализација проблема ратних злочина фокусирала је проблем на другом месту. Уместо да га решавамо на подручју бивше Југославије, бавили смо се проблемима које је имао Хаг- у Хагу. Уместо да сами изведемо пред лице правде све одговорне за ратне злочине на самом почетку ратних збивања, морао је то неко други да учини за нас. Хаг је радио у наше име, процесуирајући злочинце који су, опет у наше име чинили злочине. Дозволили смо Зворник створи Братунац, а Братунац Сребреницу, Овчару, Олују и Бљесак, Сува Река и Подујево Ораховац... Велико наслеђе  Трибунала јесте то што су у региону почеле да делују институције које процесуирају злочине, које својим радом шаљу јасну поруку помирења и да се такви злочини никада више не смеју поновити.
То је смисао правде. Суочавање са прошлошћу, казна и превентива.

Имам потребу да нагласим да сам сигуран да ће Србија извршити своје међународне обавезе и ухапсити преостале хашке бегунце и изручити их Хагу, као и претходних 46-орицу,  не због Хага и Европе, него због Србије и правде. Због извињења жртвама на које нас обавезују морал и пресуда Међународног суда правде у Хагу али и због моралне, материјалне и, у крајњој линији, политичке штете коју ови бегунци наносе нашој земљи.

Европске вредности се бране анулирањем злочина из прошлости из наше свакодневнице, кроз правичне судске поступке које не разликују починиоце и жртве. То је порука која мора да одјекује регионом. Деведесетих су се на овим просторима дешавале ружне ствари, хајде данас да их исправимо заједно.
Затворимо, зато, књигу прошлости и  подаримо будућим генерацијама светлије теме, јер у овим мрачним оне нису ни учествовале.