Razvod
XIV Razvod
-na koji se način pokreće postupak za razvod braka
Materija bračnih sporova u Srbiji je regulisana Porodičnim Zakonom Republike Srbije (sl gl br 18/2005). Tipičan primer bračnog spora je spor koji nastaje u vezi sa razvodom braka. Inicijalni akt kojim se pokreće brakorazvodna parnica može biti tužba za razvod braka ili predlog za sporazumni razvod braka.U slučaju da se parnica za razvod braka pokreće tužbom supružnici mogu tražiti razvod braka ako su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni ili se objektivno ne može ostvariti zajednica života supružnika (član 41. PZ). U drugom slučaju kada se postupak pokreće predlogom za sporazumni razvod braka potrebno je da supružnici ovakav sporazumni predlog sačine u pisanoj formi. Dalje, sporazum o razvodu obavezno sadrži i pismeni sporazum o vršenju roditeljskog prava i pismeni sporazum o deobi zajedničke imovine. Sporazum o vršenju roditeljskog prava može imati oblik sporazuma o zajedničkom vršenju roditeljskog prava ili sporazuma o samostalnom vršenju roditeljskog prava(.član 40.PZ)
-koji su razlozi za razvod braka
Razlozi za razvod braka su sve one okolnosti koje u konkretnom slučaju dovode do toga da su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni ili se objektivno ne može ostvariti zajednica života supružnika
-koje su posledice razvoda na
a) lične odnose supružnika
Zakon ne predviđa nikakve posledice razvoda braka na lične odnose supružnika.
b)podelu imovine
Razvod braka ima za posledicu deobu zajedničke imovine. Deoba zajedničke imovine, u smislu Porodičnog Zakona, podrazumeva utvrđivanje suvlasničkog odnosno supoverilačkog udela svakog supružnika u zajedničkoj imovini. Deoba zajedničke imovine može se vršiti kako za vreme trajanja braka, tako i posle njegovog prestanka.Supružnici mogu zaključiti sporazum o deobi zajedničke imovine i tada je u pitanju sporazumna deoba. Ako supružnici ne mogu da se sporazumeju o deobi zajedničke imovine, deobu zajedničke imovine vrši sud.
Pretpostavka je da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki.
c) ma maloletnu decu, i opisati razlike kada je razvod po tužbi ili sporazumno
Kada je u pitanju postupak koji se vodi po tužbi za razvod braka, u izreci presude kojom se brak razvodi sud mora odlučiti o vršenju roditeljskog prava. ako je brakorazvodna parnica pokrenuta predlogom za sporazumni razvod braka sastavni tog tog sporazuma mora biti i sporazum o vršenju roditeljskog prava. Roditelji se mogu sporazumeti da roditeljsko pravo vrše zajednički ili samostalno a sud će ovakav sporazum prihvatiti ukoliko nađe da je on u najboljem interesu deteta.
d) izdržavanje supružnika
Tužba za izdržavanje supružnika može se podneti najkasnije do zaključenja glavne rasprave u bračnom sporu.izuzetno, bivši supružnik koji iz opravdanih razloga nije podneo tužbu za izdržavanje u bračnom sporu može je podneti najkasnije u roku od godinu dana od dana prestanka braka, odnosno od dana kada mu je učinjeno poslednje faktičko davanje na ime izdržavanja.
-šta znači pravno razvajanje u praktičnom smislu, koji su uslovi i posledice
Srpsko pravo ne poznaje institut pravnog razdvajanja
-koji su uslovi za poništenje braka i šta u praksi znači poništenje braka
Poništenje braka je jedan od načina prestanka braka. značajno je ukazati da poništenje braka proizvodi pravno dejstvo od momenta pravosnažnosti presude kojom se brak poništava. Dakle, u bračnom pravu ništavost deluje pro futuro. Do poništanja braka može doći iz razloga apsolutne ništavosti ili relativne ništavosti – rušljivosti. Procesni značaj razlikovanja apsolutne ništavosti i relativne ništavosti (rušljivost) je u postojanju prekluzivnih rokova za podnošenje tužbe kada su u pitanju rušljivi brakovi.
Brak je ništav ako su ga sklopila dva lica istog pola, ako izjave volje supružnika nisu bile potvrdne ili ako brak nije sklopljen pred matičarem.
Potom, brak je ništav ako nije sklopljen radi ostvarivanja zajednice života supružnika, ali se ovakav brak neće poništiti ako je zajednica života supružnika naknadno uspostavljena.
Okolnost koja brak čini ništavim je i bračnost. Naime, brak je ništav ako je sklopljen za vreme trajanja ranijeg braka jednog supružnika ali, novi brak neće se poništiti ako je raniji brak u međuvremenu prestao.
Potom,brak je ništav ako ga je sklopilo lice nesposobno za rasuđivanje ali ako ovo lice naknadno postane sposobno za rasuđivanje, brak je rušljiv.
Dalje,brak je ništav ako su ga međusobno sklopili krvni, adoptivni ili tazbinski srodnici između kojih nije dozvoljeno sklapanje braka. Međutim, brak između tazbinskih srodnika ne mora se poništiti ako postoje opravdani razlozi.
Takođe,brak je ništav ako su ga međusobno sklopili staratelj i štićenik.
Uzroci relativne ništavosti čije postojanje brak čini rušljivim su:
-maloletstvo
brak je rušljiv ako ga je sklopilo maloletno lice bez dozvole suda.
-prinuda
Brak je rušljiv ako je na njegovo sklapanje supružnik pristao pod prinudom.
Prinuda postoji kada je drugi supružnik ili neko treći silom ili pretnjom izazvao opravdan strah kod supružnika i kada je on zbog toga pristao na sklapanje braka.strah se smatra opravdanim kada se iz okolnosti vidi da je ugrožen život, telo ili drugo značajno dobro jednog ili drugog supružnika odnosno trećeg lica.
-zabluda
Brak je rušljiv kada je na njegovo sklapanje supružnik pristao u zabludi o ličnosti drugog supružnika ili o nekoj njegovoj bitnoj osobini.Zabluda o ličnosti postoji kada je supružnik mislio da sklapa brak sa jednim licem, a sklopio je brak sa drugim licem (zabluda o fizičkoj ličnosti), odnosno kada je sklopio brak sa licem sa kojim je želeo, ali to lice nije ono za koje se izdavalo (zabluda o građanskoj ličnosti), a supružnik koji je u zabludi ne bi sklopio brak da je za to znao.Zabluda o nekoj bitnoj osobini postoji kada se radi o takvoj osobini zbog koje supružnik koji je u zabludi ne bi sklopio brak da je za nju znao.
-koje su pravne posledice poništenja braka
Poništenje braka proizvodi pravno dejstvo od momenta pravosnažnosti presude kojom se brak poništava. Dakle, u bračnom pravu ništavost deluje pro futuro.U vezi sa deobom imovine bivših supružnika čiji je brak prestao poništajem primenjuju se ista pravila kao kada je reč o prestanku braka razvodom.
-da li postoje alternativni našini rešavanja brašnih sporova bez odlaska na sud
Srpsko pravo ne predviđa mogućnost alternativnog rešavanja bračnih sporova bez odlaska na sud. To naravno ne znači da supružnici pre pokretanja ili u toku sudskog postupka ne mogu postići sporazum o svim spornim pitanjima koja između njih postoje primenom vansudskih metoda kao što je medijacija.
-gde se podnosi zahtev (tužba) za razvod braka ili poništenje braka
Tužba za razvod ili poništenje braka podnosi se osnovnom sudu. o osnovanosti tužbenog zahteva odlučuje se u parničnom postupku. Mesna nadležnost određuje se prema prebivalištu odnosno boravištu tuženog ili prema mestu poslednjeg zajedničkog prebivališta supružnika.
-šta mora da sadrži tužba/predlog i koja se dokumenta moraju dostaviti u prilogu
Tužba,mora da sadrži sve ono što je potrebno da bi se po njoj moglo postupiti a, naročito treba da sadrži: označenje suda, ime i prezime, prebivalište ili boravište, stranaka, njihovih zakonskih zastupnika i punomoćnika ako ih imaju, predmet spora, sadržinu izjave i potpis podnosioca.ako izjava sadrži kakav zahtev, stranka je dužna da u podnesku navede činjenice na kojima zasniva zahtev, kao i dokaze kad je to potrebno.Kada je u pitanju predlog za sporazumni razvod braka sastavni deo ovog sporazuma moraju biti sporazum o vršenju roditeljskog prava i sporazum o deobi zajedničke imovine.
-da li u postupku razvoda stranke mogu dobiti besplatnu pravnu pomoć
Da, videti u delu o besplatnoj pravnoj pomoći
-da li je moguća žalba na odluku o razvodu tj. poništenju braka
Žalba je u ovim vrstama sporova dopuštena i može se izjaviti Apelacionom sudu preko osnovnog suda koji je doneo odluku koja se žalbom pobija.
-kako se strana odluka o razvodu priznaje u Srbiji
Postupak priznanja strane sudske odluke pokreće se podnošenjem predloga Višem sudu koji je nadležan za odlučivanje u prvom stepenu. Materija priznanja i izvršenja stranih sudskih odluka u Srbiji je regulisana Zakonom o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja ("Službeni list SFRJ", br. 43/82, 72/82, "Službeni list SRJ", br. 46/96,"Službeni glasnik RS", br. 46/2006)Strana sudska odluka izjednačuje se sa odlukom domaćeg suda i proizvodi pravno dejstvo u Srbiji samo ako je prizna sud Sud Republike Srbije.Stranom sudskom odlukom smatra se i poravnanje zaključeno pred sudom (sudsko poravnanje).Takođe, stranom sudskom odlukom smatra se i odluka drugog organa koja je u državi u kojoj je donesena izjednačena sa sudskom odlukom, odnosno sudskim poravnanjem.Da bi sud priznao stranu sudsku odluku potrebno je da je podnosilac zahteva za priznanje uz tu odluku podneo i potvrdu nadležnog stranog suda, odnosno drugog organa o pravnosnažnosti te odluke po pravu države u kojoj je donesena. Podnosilac zahteva za izvršenje strane sudske odluke, pored potvrde o pravosnažnosti, treba da podnese i potvrdu o izvršnosti te odluke po pravu države u kojoj je donesena.
-kom sudu se podnosi prigovor na predlog za priznanje strane odluke, koji se postupak primenjuje u tim slučajevima
Prigovor na predlog za priznanje strane sudske odluke podnosi se sudu kojem je podnet predlog za priznanje, dakle Višem sudu kao stvarno nadležnom.
-koji se zakon primenjuje u postupku razvoda braka lica koji ne žive u Srbiji ili su različitih nacionalnosti
Prema odredbi člana 35 Zakona o rešavanju sukoba Zakona sa propisima drugih Zemalja za razvod braka merodavno je pravo države čiji su državljani oba bračna druga u vreme podnošenja tužbe.Ako su bračni drugovi državljani različitih država u vreme podnošenja tužbe, za razvod braka merodavna su kumulativno prava obe države čiji su oni državljani.
Ako se brak ne bi mogao razvesti po pravu određenom na ovaj način, za razvod braka merodavno je pravo Srbije, ako je jedan od bračnih drugova imao u vreme podnošenja tužbe prebivalište u Srbiji. Isto tako,ako je jedan od bračnih drugova državljanin Republike Srbije, koji nema prebivalište u Srbiji, a brak se ne bi mogao razvesti na opisani način, za razvod braka merodavno je pravo Srbije.
