22. 11. je u Palati Srbija održana javna rasprava o nacrtu Zakona o međunarodnom privatnom pravu.

Ovaj zakon trebalo bi da zameni važeći Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, koji među domaćim i stranim pravncima važi za jedan od najboljih zakona iz vremena bivše Jugoslavije.

Iako je važeći zakon bio zapažena kodifikacija u bivšoj Jugoslaviji, događaji koji su se jako brzo nizali u oblasti međunarodnog privatnog prava u učinii su ga prilično anahronim zakonom i sa stanovišta modernog prava i sa stanovišta važećeg Ustava;

Ono što je urađeno je potpuno novo , nema  oslanjanja  na stari zakon ni na koji način, kao da je reč o vrlo udaljenim srodnicima. Nov zakon bi trebalo da ima i novo ime-Zakon o međunarodnom privatnom pravu.

Osnovne i veoma važne razlike počinju sa novom sistematikom , a završavaju potpuno novim rešenjima u mnogim oblastima. Sistematizacija ZMPP je zasnovana na logičkom redosledu pravnih celina ,odnosno po redosledu po kojem se pitanja postavljaju u praksi prilikom rešavanja sporova sa inostranim elementom ( pitanje međunarodne nadležnosti suda, posebna pravila postupka za sporove s međunarodnim elementom - dostavljanje, aktorska kaucija, medđunarodna litispendencija - određivanje  merodavnog prava - kolizione norme i na kraju , priznanje i izvršenje stranih sudskih odluka, kao u opštem, tako i u posebnom delu" - naveo je dr Mirko Živković, predsednik radne grupe za izradu nacrta zakona ,koju je osnovalo Ministarstvo pravde, inače,profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu.

Sa zadovoljstvom možemo reći da su ovo lepi dani za međunarodno privatno pravo u Srbiji.Ovaj nacrt je kruna aktivnosti u poslednje tri godine.Pored rada na ovom tekstu, osnovano je privremeno vladino telo- Savet za međunarodno privatno pravo ,kao privremeno telo vlade, koje ima ulogu da savetuje državne organe u vezi sa pravnim okvirom koji se odnosi na međunarodno privatno pravo i da daje mišljenja u vezi sa implementacijom zakona i međunarodnih konvencija. Savet je ove godine bio aktivan u oblasti međunarodnog porodičnog prava. Odnosi sa Haškom konferencijom za međunarodno privatno pravo su podignuti na viši nivo i intenzivirani, povećan je broj potvrđenih konvencija donetih pod okriljem ove značajne međ. organizacije. Druga radna grupa završila je izradu nacrta zakona kojim se bliže uređuje primena haške konvencije koja reguliše prekogranično odvođenje(otmicu) ili zadržavanje dece. Ministarstvo pravde intenzivno  radi na regionalnim inicijativama koje se odnose na direktno prekogranično izvršavanje stranih sudskih odluka u regionu Zapadnog Balkana i primeni alata koji se koriste u EU za neposrednu saradnju  sudija,kao što je pravosudni atlas i pravosudna mreža.

Članastvo u Eu ,koje je strateški i politički cilj naše države, podrazumeva intenzivniji prekogranični pravni život i širok spektar odnosa sa članicama EU. Privatni i poslovni odnosi dobijaju time jednu novu dimenziju.

Razvoj mpp u Srbiji, u skladu sa savremenim trendovima u EU i svetu ,tako dobija na velikom značaju, a naročito kada u Evropi dolazi do regionalnog udruživanja i relativizacije strogih državnih granica i državnog suvereniteta ,dvojnih državaljanstava, česte promene mesta boravišta i mesta poslovanja,većeg privatnog i ličnog povezivanja bez obzira na drž.granice, internacionalnih brakova,nasleđivanja u više država i dr, .Kada u takvom ambijentu nastanu sporovi koji imaju neki strani element onda na scenu stupaju pravila međunarodnog privatnog prava. Ono će imati sve veći značaj što se više budemo približavali članstvu u EU, a posebno onda kada postanemo zemlja članica. Zakon će se primenjivati i u odnosu na treće zemlje a za njegovu primenu je od velikog značaja da se stvore potrebni uslovi - dodatno obuče sudije, podignu stručni kapaciteti u centralnim izvršnim organima,intenzivira praktična obuka studenata na pravnim fakultetima i uspostavi jača veza i saradnja između svih pomenutih . Za primenu kolizionih normi potrebna je veština saznanja saznanja stranog prava i umeće njegove primene a poznavanje stranih jezika od strane sudija je vaan uslov efikasne i pravilne primene ovog zakona,kao i za neposrednu pravosudnu saradnju sa drugim dravama.Zbog toga je u narednom periodu veoma važno da se obezvede uslovi za edukaciju sudija koja bi imogućila izučavanje stranih jezika, ali,to će zavisiti i od njihove posvećenosti  ličnom usavršavanju. Kako se radi o usko stručnoj materiji, trebalo bi da razmišljati o potrebi specijalizacije pojedinih veća ili sudija za postupanje u sporovima sa stranim elementom ,ali i o izmeni pojedinih propisa kojima bi se omogućila koncentracija nadležnosti na manji broj sudova za postupanje ovih sporova,što je savremeni evropski trned - naveo je Vojkan Simić,pomoćnik ministra pravde.

Radna grupa ministarstva je podržana od strane nemačkog GIZ ORF – Legal reform projekta.