BOLjI PROPISI ZA EKONOMSKI I DRUŠTVENI NAPREDAK SRBIJE

Bolji, efikasni ili "pametni" propisi su jedan od preduslova ekonomskog razvoja i društvenog napretka. Zakonski sistem koji potpomaže ekonomski razvoj mora da bude zasnovan na dobroj regulatornoj praksi, tj. da bude transparentan, garantuje zakonsku sigurnost i bude efikasan, istakao je danas u Berlinu ministar pravde i državne uprave Nikola Selaković na Međunarodnoj konferenciji o regulatornoj reformi - "Odgovornost, transparentnost i saradnja - ključni elementi dobre uprave", koju organizuje Nemački fond za međunarodnu saradnju (GIZ) od 31. januara do 1. februara 2013. godine.

„Ova vlada postavlja regulatornu reformu kao jedan od prioriteta. Naša namera je da nastavimo sa reformom i da nastavimo da je unapređujemo. Naš cilj je da imamo transparentne i inkluzivne zakonodavne procedure, da konsultujemo sve zainteresovane strane i ispoštujemo sve legitimne interese“, naglasio je ministar pravde i državne uprave na današnjoj konferenciji.

Ministar Selaković je rekao da danas, a posebno tokom ekonomske i društvene krize, građani s pravom zahtevaju od vlada da "postignu više sa manje." „Ova paradigma važi za sve sfere javnog života, uključujući i regulatornu politiku. Da bismo ovo postigli moramo da sprovedemo reformu. Svaka regulatorna aktivnost mora da pruži društvu neto dobit, tj. pozitivne efekte koji prevazilaze cenu po društvo“, istako je ministar.

Ove godine Srbija ulazi u drugu deceniju neprekidnih napora ka poboljšanju regulatorne politike u zemlji. U 2002. godini, formirano je prvo privremeno vladino telo zaduženo za određene aspekte regulatorne reforme, radna grupa koja povezuje više odseka i bavi se smanjenjem propisa koji se odnose na osnivanje i razvoj malih i srednjih preduzeća  i preduzetništvo. Ubrzo nakon toga, zamenio ga je Savet za regulatornu reformu, a danas postoji Kancelarija za regulatornu reformu i analizu efekata propisa (AEP).

„Već 20 godina Srbija reformiše same osnove svog društva pokušavajući da uvede slobodno i konkurentno tržište i da se demokratizuje“, rekao je ministar Selaković. On je istakao da povećana regulatorna aktivnost predstavlja izazov u obliku stalnog nedostatka vremena tokom pisanja i usvajanja propisa. Sa ovim je povezan i nedostatak obrazovanih i obučenih javnih službenika koji će da primene savremene regulatorne mehanizme.           

Ministar je najavio da će otpočeti priprema novog okvira koji se tiče politike u ovoj oblasti. „Kancelarija za regulatornu reformu i AEP je već pripremila nacrt nove strategije regulatorne reforme. Uz to, priprema se nacrt rezolucije Narodne Skupštine o poboljšanju zakonodavnog procesa. Ova dva dokumenta bi trebalo da postave ciljeve reforme u ovoj oblasti i mere potrebne za njeno postizanje. Ovo ne znači da se reforma bliži kraju. Upravo suprotno, svesni smo činjenice da je ovo trajan proces i da moramo da nastavimo da težimo sve boljim propisima“, ocenio je Selaković i dodao da očekuje da ova dva strateška dokumenta pruže podsticaj poboljšanju zakonskih odredaba koje određuju savremene regulatorne instrumente, konsultacione procedure, metodologije pisanja propisa i kasnije analize.

„Izgradnja kapaciteta u ovoj oblasti, ljudskih resursa na prvom mestu, je sigurno prioritet koji neće izbledeti tokom godina. Moramo da povećamo broj javnih službenika koji prolaze ovu obuku, moramo da obezbedimo mehanizam za odabir pravih ljudi koji će proći tu obuku i omogućimo im da se posvete ovom pitanju. Moramo da pružimo ovim ljudima priliku da zaista primene ovo znanje u praksi i prenesu ga dalje“, istakao je ministar.

„Želimo da iskorenimo korupciju i sprečimo da se interesi pojedinaca predstavljaju kao javni interesi.  Da imamo vremena da dobro analiziramo mogući uticaj relevantnih propisa, ali da ne usporimo svoj proces evropske integracije“, zaključio je Selaković.