"Jačanje vladavine prava u Srbiji kroz borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije" - 21. 11. 2008. godine

Poštovane dame i gospodo, drage kolege,

Čast mi je i zadovoljstvo da Vam se u ime Ministarstva pravde, i u svoje lično ime, obratim na ovako značajnom skupu posvećenom politici suprotstavljanja organizovanom kriminalu, koji organizuje Centar za bezbednosne studije u saradnji sa Vladom Kraljevine Švedske.

Organizovani kriminal je jednako štetna pojava u svim društvima i na svim nivoima razvoja. Ovaj problem je još teži i složeniji u društvima kao što je Srbija koja se nalaze na putu demokratskog preobražaja. Pred Srbiju kao zemlju u tranziciji postavljaju se brojni zadaci koji zahtevaju izgradnju institucija i pravnog okvira za njihovo sprovođenje. Kako organizovani kriminal razara supstancu svake države, njegovo suzbijanje je uslov bez koga država ne može uspešno ispuniti postavljanje zadatke i legitimisati se kao država vladavine prava.

Borba protiv organizovanog kriminala u kompleksan i dugotrajan proces. Ona zahteva primenu osmišljeni i definisanih mera u borbi protiv svih oblika organizovanog kriminala. Jedan od ključnih faktora u institucionalnoj borbi protiv organizovanog kriminala su nezavisne, nepristrasne, efikasne i odgovorne pravosudne institucije, a njihovo stalno jačanje je primarni zadatak.

Građani Srbije organizovani kriminal svrstavaju na visoko treće mesto problema, posle nezaposlenosti i siromaštva. Kako je aktivna uloga građana ključ uspeha zemlje u tranziciji, obaveza je svih institucija u Srbiji da se stalno bore protiv svih oblika organizovanog kriminala. Takođe, uspešna borba protiv organizovanog kriminala jedan je od činilaca koji se ceni u procesu pristupanja Evropskoj uniji, kao i pri proceni usaglašenosti sa standardima Saveta Evrope.

Organizovani kriminal danas više ne poznaje granice država i režima. Mreže dobro organizovanih kriminalaca svih nacija i boja bave se raznim unosnim "poslovima" a najčešće onim koji se tiču trgovine oružjem, narkoticima i ljudima, jer donose velike profite. Mafijaški krateli kontrolišu poslovne transakcije u određenim oblastima i u pojedinim delovima sveta vršeći ucene i podmetanja, služeći se silom, pretnjom, podmićivanjem i drugim nezakonitim sredstvima. Na taj način direktno ometa razvoj ekonomije i napredak društva u celini.

Organizovane kriminalne grupe sa prostora bivše Jugoslavije i Balkana u toku balkanskih sukoba ojačale su, konsolidovale se i uspostavile blisku "saradnju" sa mafijom i sa međunarodnim organizovanim kriminalom u zapadnoevropskim zemljama poput Francuske, Italije i Belgije, ugrožavajući novonastale balkanske države pa i samu Evropsku uniju. Zato Evropska unija od zemalja zapadnog Balkana traži da pojačaju napore u borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije ili ilegalne migracije, što predstavlja značajan preduslov u procesu evropskih integracija. Specijalizovane agencije UN i Evropska unija raznim merama podupire u zemljama stvaranje boljeg i efikasnijeg sudskog sistema, vladavinu prava i razvoj ekonomije tih zemalja.

Nedavno sam učestvovala na ministarskoj konferenciji zemalja zapadnog Balkana, na kojoj su ministri unutrašnjih poslova i ministri pravde zemalja u regionu kao i visoki zvaničnici Evropske Komisije problem organizovanog kriminala istakli kao jedan od najvažnijih i gorućih problema današnjice, zajedno sa borbom protiv korupcije i zauzeto je zajedničko stanovište da će se kroz zajedničku saradnju i intenzivnu pomoć EU preduzeti sve potrebne mere i odlučni koraci radi suzbijanja ove opasne društvene pojave. Takođe, svi ste svedoci događaja koji su poslednjih dana obeležili Hrvatsku gde su kao posledice obračuna sa organizovanim kriminalim grupama na ulici mučki ubijene dve osobe.

Da li je to društvo u kakvom želimo da živimo? Nije i ne smemo da prihvatimo da organizovani kriminal prevlada i ugroži pravnu državu i sigurnost građana.

Najveću branu već razvijenom organizovanom kriminalnu na Balkanu predstavlja razvoj vladavine prava i stvaranje nezavisnog sudstva. Konvencije Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala koju dopunjuju dva protokola: Protokol za prevenciju, suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudskim bićima, naročito ženama i decom i Protokol protiv krijumčarenja migranata kopnom, morem i vazduhom. Konvencija, sa Protokolima, primenjuje se za sprečavanje, istragu i sudsko gonjenje teških krivičnih dela i zločina učinjenih od organizovane grupe kriminalaca. Konvencija, pored organizovanih kriminalnih grupa, posebno predviđa kažnjavanje pranja novca stečenog putem kriminala, kažnjavanje kriminalne korupcije i opstrukcije pravosuđa. Pored zatvorske kazne, učiniocima je zaprećeno i konfiskacijom i zaplenom imovine sa obavezom država potpisnica da će usvojiti neophodne mere kako bi se omogućila identifikacija, ulaženje u trag, zamrzavanje ili zaplena te imovine.

Opšteprihvaćeno je mišljenje da se ne može voditi efikasna borba protiv organizovanog kriminala, korupcije, pranja novca ili terorizma, bez adekvatnog zakonskog mehanizma koji omogućava striktnu kontrolu sumnjivih novčanih transakcija, olakšano utvrđivanje porekla imovine i efikasno oduzimanje protivpravno stečene imovine u korist države. Zaprećene zatvorske kazne za učinioce tih dela, posebno ako su pripadnici organizovane kriminalne grupe ili kriminalne organizacije, više predstavljaju "rizik zanata" nego sankciju koja bi ih odvratila od daljeg činjenja krivičnih dela sve dok je njihova nelegalno stečena imovina sigurna i van domašaja vlasti.

Srbija će nastaviti sa podizanjem efikasnosti svih relevantnih institucija u borbi protiv organizovanog kriminala i njegove svođenje u okvire koji ne mogu ugroziti razvoj društva i demokratski institucija. Ovakav proces razvoja borbe protiv organizovanog kriminala neminovno će dovesti i do visokog stepena poštovanja i poverenja građana u institucije koje su u ovom poslu angažovane. u tom cilju nastaviće se sa: daljim jačanjem zakonskog okvira, jačanjem institucija uključenih u borbu protiv organizovanog kriminala, unapređenjem, ljudskih resursa, harmonizacijom nacionalnih, regionalnih i međunarodnih službi u borbi protiv organizovanog kriminala i daljim jačanjem demokratskih institucija.

U oktobru mesecu usvojeni su antikorupcijski zakoni, a u skupštinskoj proceduri nalazi se paket pravosudnih propisa. U toku je izrada Zakona o izmenama i dopunama Zakona o dražvnim organima i postupku za krivična dela organizovanog kriminala i druga posebno složena krivična dela koji će pravosudnim organima kao i organima gonjenja omogućiti značajno efikasnije mehanizme za borbu protiv organizovanog kriminala. Takođe, veliki napori se ulažu i u edukaciju nosilaca pravosudnih funkcija kako bi profesionalno i kompetentno obavljali svoj posao. Verujem da će sve ove aktivnosti biti od velikog značaja za efikasniju i odlučniju borbu protiv organizovanog kriminala u Republici Srbiji, i da ćemo integrisanom i sveobuhvatnom akcijom uspeti da izgradimo pravnu sigurnost i obezbedimo stabilno i bezbedno okruženje u kome će se naši građani osećati sigurno i spokojno.

Hvala na pažnji