Javna rasprava povodom Radne verzije zakona o javnom beležništvu- 16. jun 2010. godine

Na okruglom stolu održanom 16. juna 2010. godine u Beogradu predstavljena je Radna verzija zakona o javnom beležništvu koju je pripremila Radna grupa Ministarstva pravde na čijem je čelu prof. Dragor Hiber. Otvarajući javnu raspravu ministarka pravde Snežana Malović istakla je da budući zakon biti na jesen upućen Narodnoj skupštini, a da se njegova primena očekuje od sledeće godine.
Ministarka pravde Snežana Malović pojasnila je de će se na ovaj način javni beležnici, ili notari, posle šest decenija pauze, vratiti u pravni sistem Srbije i da će na njih će biti preneti određeni državni poslovi i ovlašćenja.Ona je navela da se prvenstveni cilj i interes za državu i građane Srbije za uvođenjem javnog beležništva ogleda u povećanju pravne sigurnosti u pravnom prometu. Ministarka je istakla da će prenošenjem pojedinih poslova na javne beležnike rad sudova biti olakšan, određeni pravni poslovi biće prilagođeni potrebama građana, a država će ostvariti velike uštede u budžetu zbog smanjenja obima sudskih troškova. „Istakla bih i da će javno beležništvo omogućiti i stvarnu kontrolu tokova  novca u pravnom prometu i doprineti suzbijanju korupcije u Srbiji“, navela je ona. Ovim reformskim zakonom, prema rečima ministarke,ostvariće se i određeni ciljevi Strategije reforme pravosuđa i politike pridruživanja Srbije Evropskoj uniji.”Na javne beležnike biće prenete uglavnom nadležnosti suda u onim oblastima u kojima sud ne odlučuje presudom. U pogledu drugih pravnih poslova predviđena je alternativna nadležnost suda, ili drugog državnog organa, sa jedne, i javnih  beležnika, sa druge strane “ istakla je Malović.
      Dragor Hiber, predsednik Radne grupe koja je učestvovala u sastavljanju ovog pravnog akta, istakao je da je ostvarenje pravne sigurnosti osnovni razlog za ponovno uvođenje javnog beležništva, što je i opravdanje za činjenicu što će, možda, transakcioni troškovi u prvoj fazi kod pojedinih operacija biti veći nego danas. “Zauzvrat, stranke će dobiti visok stepen pravne sigurnosti” rekao je Hiber i naglasio da notari, za razliku od advokata koji štite interese klijenata, treba da štite interes  ugovora, odnosno pravnog posla. Ujedno, istakao je on, javnim beležnicima će se poveriti oni poslovi kojima „treba dati pojačan element pravne sigurnosti”.
– To su neka zaduženja više vrednosti, raspolaganje nepokretnosti, ali i oni gde se javlja potreba za posebnom zaštitom neke od stranaka, kao što su lica bez poslovne sposobnosti, ali i poslovi između supružnika, vanbračnih partnera, da se proces važnih odlučivanja privrednih društava stavi pod zapisničku kontrolu – istakao je Hiber.
Vesna Rakić-Vodinelić, profesorka Pravnog fakulteta univerziteta „Union”,
objasnila je da je za imenovanje javnog beležnika nadležan ministar pravosuđa i da je uslov koji treba da ispuni javni beležnik, osim onih statusne prirode i završenog pravnog fakulteta, jeste da ima i položen stručni ispit.


Govor ministarke pravde možete preuzeti ovde