Potpisan Sporazum o izvršenju krivičnih sankcija sa Međunarodnim krivičnim sudom

Hag, 20. januar - Ministarka pravde Snežana Malović i predsednik Međunarodnog krivičnog suda Sang-Hjun Song potpisali su 20. junaura Sporazum o izvršenju krivičnih sankcija sa Međunarodnim krivičnim sudom prema kom osuđenici mogu da izdržavaju kaznu zatvora u Srbiji.

  - Osuđeni pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid zatvorske kazne moći će da izdržavaju u srspkim zatvorima - izjavila je ministarka pravde Srbije Snezzana Malovich.

Posle potpisivanja Sporazuma o izvršenju krivičnih sankcija sa predsednikom MKS Sang-Hjun Songom u Hagu, Malovićeva je istakla da je Srbija  prva zemlja u jugoistočnoj u Evropi koja je zaključila taj sporazum koji potvrđuje opredeljenost Srbije da počinioci ratnih zločina moraju da budu kažnjeni bez obzira na mesto gde su zločine počinili.

Ukazujući da se sporazum ne odnosi na osuđene pred Haškim tribunalom, Malovićeva je istakla da će osuđenici MKS biti smešteni u srpske zatvore s obzirom na visinu izrečene kazne.

Ministaka je kazala da Srbija prema sporazumu ima pravo da u svakom konkretnom slučaju razmotri da li će konkretnog osuđenog prihvatiti da služi kaznu u srpskom zatvoru.

Malović je ocenila da se samo  putem čvrste saradnje mogu umanjiti sve negativne posledice ratnih zločina i postići mir i pravda.

"Snažno verujem da u svim našim postupcima moramo da budemo usredsređeni na uspostavljanje sistema vrednosti u kome nema tolerancije za zločine", naglasila je Malović.

 "Sigurna sam da će potpisivanje ovog sporazuma učvrstiti našu posvećenost vrednostima i ciljevima koje delimo i nimalo ne sumnjam da će se naša saradnja nastaviti i narednih godina", poručila je ona.

Suočavanje sa sistematskim kršenjem ljudskih prava i ratnim zločinima počinjenim u nedavnoj prošlosti nikako nije lak zadatak, ukazala je ministarka i naglasila da je za uspeh neophodno razumevanje kompleksne međuzavisnosti između međunarodnog i nacionalnog aspekta suđenja ratnim zločincima.

Ona smatra da se postepeno prebacivanje tih odgovornosti sa međunarodnog na nivo države pokazalo "istinskim merilom demokratske tranzicije u Srbiji".

 "Zbog toga ne sumnjamo da je MKS jedna od najvažnijih institucija u borbi protiv nekažnjavanja zločina i u promovisanju odgovornosti i zbog toga danas osećamo ponos što smo prva zemlja u regionu i jedna od prvih država članica koja je zaključila ovaj sporazum sa sudom", naglasila je Malović.

Istakla je da potpisivanje Sporazuma još jednom potvrđuje posvećenost Srbije da sudi ratnim zločincima bez obzira na to gde su zločini počinjeni.

Ministarka je izrazila spremnost Srbije da iskustvo koje je stečeno u suđenju počiniocima ratnih zločina i drugih teških dela iz međunarodnog krivičnog prava stavi na raspolaganje sudu i svojim partnerima koji se suočavaju sa sličnim slučajevima.

 Ona je podsetila da je, kao jedna od zemalja osnivača MKS i jedna od prvih među 60 država koje su ratifikovale statut, Srbija od osnivanja te institucije pokazala spremnost i volju da pruži punu podršku MKS.

Međunarodni krivični sud sa sedištem u Hagu bavi se procesuiranjem ratnih zločina počinjenih na teritorijama država potpisnica Rimskog statuta, kojih sada ima 114.

Za razliku od Haškog tribunala koji je "ad hok" institucija privremenog karaktera, osnovana samo za suđenja optuženima za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije i Ruande, MKS ima karakter stalnog suda.

Srpski parlament usvojio je Zakon o saradnji sa MKS-om 2009. godine, čime je stvorena osnova za dalju primenu osnivačkog akta tog suda - Rimskog statuta.

Prema rečima predsednika MKS-a Songa, potpisivanje ovog sporazuma predstavlja istorijski trenutak i za MKS i za Srbiju, jer predstavlja konkrernu akciju za ispunjenje međunarodne pravde.

On je pohvalio spremnost Srbije da sarađuje sa tim sudom i ukazao da su pored naše države ovaj sporazum potpisale  još Velika Britanija, Austrija, Belgija, Danska i Finska.