Predstavljena Državna komisija za tajne grobnice ubijenih od septembra 1944. godine - 16. novembar 2009. godine

Državna komisija za tajne grobnice ubijenih od septembra 1944. godine, u sastavu Ministarstva pravde Republike Srbije,  predstavila je danas, 16. novembra 2009. godine ciljeve delovanja i plan aktivnosti u predstojećem periodu. Državni sekretar Ministarstva pravde i član komisije Slobodan Homen naveo je da Državna komisija u svom radu ne želi da se bavi politikom i revizijom istorije,  jer je svima jasno ko je bio pobednik u Drugom svetskom ratu. On je istakao da je isključivi i jedini cilj ovog tela otkrivanje tajnih grobnica u Srbiji. “Mislim da je to ljudsko pravo koje pripada zaista svakom čoveku. Očekujem da ćemo naići na veliku podršku građana Srbije, naravno, pod uslovom da ne ulazimo u istorijsku ocenu”, istakao je Homen.

Ujedno, državni sekretar Slobodan Homen najavio je da će Ministarstvo pravde podneti zahtev da se sa svih dokumenata u vezi sa streljanjima u Srbiji bude skinuta oznaka poverljivosti, što je od posebnog značaja za rad Komisije koja treba da, po završetku rada, objavi imena streljanih i mesta na kojima su sahranjeni.

Predsednik Državne komisije za tajne grobnice, Slobodan Marković, istakao je da su ciljevi komisije da se istraže, pronađu i obeleže sve tajne grobnice u kojima se nalaze ostaci streljanih osoba od septembra 1944. godine i utvrdi njihov tačan broj. Značaj ovog tela, prema Markovićevim rečima, zasniva se na pravu građana da znaju pod kojim okolnostima su ubijeni njihovi rođaci i gde su sahranjeni, a da je država u obavezi da im to pravo omogući. Marković je naveo da je sastav Komisije, u kojoj su i istoričari koji su se bavili tom temom, jemstvo je da će sva pitanja biti sagledana svestrano, "bez ikakve ideološke i političke pristrasnosti". Kako je naveo, OZNA i od 1946. i njena naslednica, Uprava državne bezbednosti (UDBA), punih su osam godina, sve do 1952, delovale bez ikakvih ustavnih i zakonskih ovlašćenja. Kao primer za to on je pomenuo navode iz enciklopedije BIGZ iz 1976. godine, u kojoj stoji da UDBA od sredine 1952. godine više nije vojna formacija "i od tada svoje zadatke vrši u okviru Ustava i zakonima utvrđenih ovlašćenja". "Reč je o istraživanju rada formacija koje su delovale van ustavnih i zakonskih ovlašćenja punih osam godina nakon Drugog svetskog rata", precizirao je Marković. On je naveo da civilizacijski aspekt Komisije leži u tome da je u Srbiji došlo vreme da se država suoči sa pitanjima savladavanja autoritarne prošlosti.Prema podacima stručnjaka koji su izučavali to pitanje, među stradalima ima veliki broj nevinih ljudi, što čini zadatak Komisije još osetljivijim i još odgovornijim, naveo je Marković. Ujedno, on je pojasnio da će Državna komisija vršiti  ekshumacije u svim slučajevima gde to bude bilo moguće i da će ovaj proces zavisiti i od materijalnih sredstava.

Srđan Cvetković, sekretar Komisije i istraživač Instituta za savremenu istoriju, istakao je da grobnica sa posmrtnim ostacima osoba streljanih posle Drugog svetskog rata ima širom zemlje. “Skoro svako mesto u Srbiji, opština, ima nekoliko takvih, po obimu manjih grobnica. Ako je reč samo o užoj Srbiji, ja mogu da kažem da po nekim tendencijama, za neke okruge za koje postoje već podaci, koje prekucavamo, da je taj obim negde oko 30 000, pet hiljada više-manje”, naveo je on.

Prisutnima su se obratili i članovi Komisije Vlade Slovenije za pitanja masovnih grobnica, Mitja Ferenc i Pavel  Jamnik, koji su boravili u dvodnevnoj radnoj poseti Beogradu i tom prilikom imali zajednički sastanak sa Državnom komisijom. Mitja Ferenc, profesor istorije na Univerzitetu u Ljubljani, ukratko je predstavio iskustva koje je slovenačka komisija imala u svom dugogodišnjem. Pavel Jamnik, pomoćnik direktora Kriminalističke policije u MUP-u Slovenije, između ostalog, naveo je da će se komisija susresti se sa brojnim problemima na jednoj strain, jer mnogo ljudi još uvek smatra da to treba ostaviti istoriji i da se time ne treba baviti.

Državna komisija za tajne grobnice ubijenih od septembra 1944. godine, koju je ustanovila Vlada Republike Srbije, održala je konstitutivnu sednicu 12. novembra 2009. godine. U njenom radu učestvuju predstavnici državnih institucija, naučnih ustanova i stručnjaci iz različitih oblasti.