Reforma pravosudnog sistema Republike Srbije - Reorganizacija pravosuđa i njeni efekti – 21.11.2008. godine

Reforma pravosudnog sistema Republike Srbije

Reorganizacija pravosuđa i njeni efekti

Jedna od najbitnijih reformi koje Republika Srbija trenutno sprovodi je reforma pravosuđa. To je strateška reforma koja se odnosi na sve nivoe pravosudnog sistema u cilju uspostavljanja vladavine prava i pravne sigurnosti u Republici Srbiji. Reforma pravosuđa je dugotrajan proces koji pored izmena zakonskog okvira zahteva i niz drugih strukturnih i organizacionih promena.

U narednom periodu ključne promene biće usmerene na deo reforme koji se odnosi na reorganizaciju pravosudnih organa, za šta je predviđen rok 01.01.2010. godine.

U prethodnom periodu vršene su detaljne analize aktuelne mreže pravosudnih organa kao i same organizacije rada unutar samih sudova i identifikovane su slabosti, koje su svrstane u nekoliko osnovnih grupa:

• Preterano kompleksan i širok sistem sudova, što za rezultat ima više troškove poslovanja od neophodnih a manje efikasan pristup pravdi generalno, a posebno od strane građana;
• Nepostojanje mogućnosti za optimalno i integrisano planiranje, utvrđivanje potrebnih budžetskih sredstava i merenja rezultata rada pravosudnih organa, što smanjuje sposobnost pravosuđa da delotvorno prati i unapređuje sistem;
• Neefikasan sistem funkcionisanja pravosudne administracije, što sprečava delotvorno sprovođenje pravde i procesuiranje predmeta;
• Težak teret administrativnih poslova je na sudijama, što smanjuje sudijsku efikasnost. Ograničavajući faktor su i procedure koje zahtevaju od sudija da provedu veliki deo vremena baveći se administrativnim pitanjima, čime se njihovo vreme i stručnost preusmeravaju na pitanja koja nisu sudijska, a što direktno doprinosi velikom broju nerešenih predmeta.

Uzimajući u obzir sve prethodno navedeno napravljen je detaljan plan za reorganizaciju pravosudnih organa koji je usmeren u isto vreme na nekoliko pravaca, a odnosi se na sledeće:

1.  Promenu mreže pravosudnih organa i drugačiji način njihovog funkcionisanja;

2.  Mogućupromenu broja nosilaca pravosudne funkcije, isključivo na osnovu odluke Visokog saveta sudstva;

3.  Promenu broja i strukture ostalih zaposlenih,

Sve tri promene međusobno su povezane i uslovljene, ali u isto vreme usmerene ka povećanju nezavisnosti, transparentnosti, odgovornosti i efikasnosti pravosudnog sistema u Republici Srbiji.

Nova mreža pravosudnih organa predviđa značajno smanjenje broja osnovnih sudova (ranije opštinskih sudova), prekršajnih sudova (ranije organa za prekršaje) i osnovnih javnih tužilaštava (ranije opštinskih javnih tužilaštava), što će se dalje odraziti na moguću promenu broja sudija i zaposlenih kao i promenu strukture zaposlenih.

Osnovni sudovi – opštinski sudovi reorganizovaće se i postaće osnovni sudovi koji će dobiti sudske jedinice, gde će građani moći da se obrate sudu na način kako su to mogli da urade dok su sudovi funkcionisali. U jedinicama će raditi odgovarajući broj službenika koji će vršiti sav tehnički deo posla kako građani ne bi imali potrebu da putuju do mesta gde je sedište najbližeg osnovnog suda. Suđenja će biti organizovana u samom mestu gde je stacionirana sudska jedinica i to nekoliko puta nedeljno u zavisnosti od potreba građana. Smanjen broj sudova najverovatnije prouzrokovaće i smanjenje broja sudija a ujedno i promenjenu strukturu ostalih zaposlenih. Suštinska promena biće u tome da će smanjenje broja sudija pratiti povećan broj sudijskih pomoćnika, tako da će svaki sudija osim daktilografa imati i sudijskog pomoćnika, pa je to bitan razlog zbog čega se očekuje povećana efikasnost rada sudija. Pored toga, sudije neće imati problem "male sredine", gde se većina stanovnika poznaje između sebe, pa će njihova objektivnost i nezavisnost biti na znatno višem nivou.

Prekršajni sudovi - sva mesta u kojima će biti ukinuti organi za prekršaje dobiće odeljenja prekršajnih sudova, gde će građani moći da se obrate sudu na način kako su to mogli da urade dok su organi funkcionisali i gde će raditi i same sudije. Analizom rada organa za prekršaje utvrđeno je da je potrebno smanjiti sadašnji broj sudija za prekršaje.

Osnovna javna tužilaštva - sadašnja mreža opštinskih javnih tužilaštava biće zamenjena novom, racionalnijom mrežom osnovnih javnih tužilaštava koja će pratiti mrežu osnovnih sudova. Ne očekuje se značajna promena broja nosilaca tužilačke funkcije i ostalih zaposlenih.

Viši sudovi - očekuje se značajno smanjenje broja sudija obzirom na promenu nadležnosti, naročito obzirom na činjenicu da se osnivaju apelacioni sudovi na koje prelazi deo nadležnosti dosadašnjih okružnih sudova. I u ovom slučaju struktura zaposlenih biće promenjena u smislu da će svaki sudija dobiti sudijskog pomoćnika.

EFEKTI REORGANIZACIJE PRAVOSUĐA

Dosadašnja praksa pokazala je da veliki broj sudova ne znači efikasan pravosudni sistem. Generalno, suštinske promene koje će se desiti u pravosudnom sistemu Republike Srbije značiće manji broj pravosudnih organa i eventualno manji broj sudija ali i promenjen broj i strukturu ostalih zaposlenih. Ukupne promene treba da dovedu do značajnog povećanja sudijske efikasnosti, veće ažurnosti rada pravosudnih organa i poboljšanog pristupa pravdi.

FINANSIJSKI EFEKTI

Reorganizacija mreže pravosuđa u Srbiji neće zahtevati dodatna budžetska sredstva. Sve navedene promene prouzrokovaće i izmenu strukture trošenja sredstava u odnosu na to kakva je ona bila u predhodnim godinama.

Po pokriću dodatnih troškova koji nastaju kao posledica reorganizacije pravosuđa (povećan broj sudijskih pomoćnika i povećani troškovi putovanja), u 2010. godini preostaje iznos od oko 1.65 milijarde dinara na ime ušteda. Deo ovih sredstava moguće je iskoristiti za značajnije povećanje zarada za nosioce pravosudnih funkcija i stimulacija za ostale zaposleneu cilju poboljšanja njihovog materijalnog položaja.

Takođe, u 2010. godini pojaviće se nekoliko vrsta troškova koji će imati jednokratni karakter a isplatiće se iz ostvarenih ušteda i to:

-  naknade plate državnim službenicima koji ostaju neraspoređeni, u skladu sa zakonom

-  otpremnina za sve državne službenike i nameštenike kojima prestaje radni odnos

-  isplata naknade plate u trajanju od šest meseci nosiocima pravosudnih funkcija koji nisu izabrani u skladu sa zakonom 

Uštede u 2011. godini će omogućiti dalje zapošljavanje sudijskih pomoćnika, dodatno povećanja zarada za nosioce pravosudnih funkcija i stimulacija za sve ostale zaposlene u pravosuđu.

Kao osnova za izradu finansijskog dela analize korišćeni su Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o budžetu za 2009. godinu, važeći elementi za obračun i isplatu zarada za nosioce pravosudnih funkcija i ostale zaposlene u pravosuđu sa projekcijama za njihovo povećanje u naredne dve godine i svi ostali dostupni podaci relevantni za njenu izradu.