Regionalna ministarska konferencija u Sloveniji.

Potpisani ugovori o pravnoj pomoći i izručenju,inicijativa za regionalni nalog za hapšenje i pristupanje Luganskoj konvenciji...

Ministri pravde Republike Srbije G-đa Snežana Malović i Republike Slovenije  G.Aleš Zalar potpisali su ugovore o pravnoj pomoći i izručenju.Ministra pravde Snežana Malović inicirala izradu Konvencije o regionalnom nalogu za hapšenje,prihvatila inicijativu za izradu Regionalne konvencije ili za regionalno pristupanje Konvenciji ``Lugano``(Konvencija o nadležnosti i izvršenju presuda u građanskim i trgovačkim stvarima ,revidirana 2007.g.,a stupila na snagu 1.01.2010.g.),a pokrenula je i druge regionalne inicijative.

Na ministarskoj regionalnoj konferenciji dražava Zapadnog Balkana ,koja je 15.aprila 2011.godine održana u Republici Sloveniji-na Brdu kod Kranja,ministri pravde(pravosuđa) Republike Srbije i Republike Slovenije,G-đa Snežana Malović i G.Aleš Zalar potpisali su Ugovor o pravnoj pomoći u krivičnim i građanskim stvarima i Ugovor o izručenju.U planu je da se do kraja ove godine potpiše i treći ugovor-Ugovor o priznanji i izvršenju odluka u krivičnim stvarima.

Republika Slovenija poslednja novostvorena država sa područja bivše Jugoslavije ,sa kojim su ovakvi ugovori poptpisani.Istovremeno,Republika Slovenija je prva država članica Evropske Unije sa kojom je Republika Srbija ugovorila neposrednu saradnju sudova, pod određenim uslovima.

Potpisani ugovori stupiće na snagu i počeće da se primenjuju nakon ratifikacije-donošenja zakona o potvrđivanju tih ugovora u parlamentalnim telima obeju država.

Prilikom sačivanja teksta ugovora iskorišćena su sva pozitivna iskustva iz ugovora koje je Srbija zaključila sa Crnom Gorom ,Bosnom i Hercegovinom i Hrvatskom,tako da su u govor ugrađena uglavnom sva savremena uporedno pravna rešenja ,što je doprinelo njihovoj sveobuhvatnosti.Ugovor Republike Srbije i Republike Slovenije ne predviđa izručenje sopstvenih državljana,ali je bliže regulisana obaveza krivičnog progona na teritoriji ugovornice i uslovi za ustupanje krivičnog gonjenja. U toku je priprema za izmene i dopune istih ugovora sa Makedonijom i Hrvatskom.

U toku konferencije ministar pravde Sneana Malović podnela je inicijativu za rad na konvenciji o Regionalnom nalogu za hapšenje za države Zapadnog Balkana ,ali i za države regiona Jugoistočne Evrope.

Izvod iz teksta inicijative i izlaganja:

``... Regionalni nalog za hapšenje trebalo bi da bude izraz težnje zemalja regiona Jugoistočne Evrope da dosadašnji režim ekstradicione procedure priblize modernom režimu koji vazi u zemljama EU u oblasti slobode, sigurnosti i pravde, a koji se posebno ogleda u primeni Evropskog naloga za hapsenje (ENH) i u saglasnosti sa ambicijama svih zemalja regiona da postanu punopravne clanice EU.

Tako bi se i u regionu Jugoistocne Evrope uvele jednostavnije procedure koja bi zamenile dosadašnji režim Evropske konvencije o ekstradiciji iz 1957. i njenim dodatnim protokolima, koji se pokazuje kao kompleksan i dugotrajan, zbog viska administrativne procedure.

Zbog toga ce tekst nacrta Konvencije biti sačinjen prema modelu i osnovnim principima Evropskog naloga za hapšenje.

Ponuđeni tekst nacrta konvencije će biti i u skladu sa Strategijom RCC 2011-20132 u oblasti policijske i pravosudne saradnje (Aktivnost 2.

"Jačanje pravosudne i tužilačke saradnje u krivičnim stvarima"), koji je institucionalni okvir unutar koga se odvijaju integracije zemalja regiona na različitim nivoima i u odnosu na različita pitanja od značaja za region.

Interes zemalja regiona je u tome da pre pristupanja EU, na slican nacin primenjuju jedan instrument zemalja EU ,sto ce im od ulaska u EU sigurno koristiti za lakse prilagodjavanje pravnom okviru koji ce za njih biti obavezan.

S duge strane,smatramo da postoji i interes zemalja clanica EU da posle izvesnog vremena primene instrumenta u regionu, pristupe izradi konvencije o regionalnom nalogu za hapsenje i pre pridruzivanja pojedinih clanica regiona EU,na koji nacin bi mogle prakticno da prosire dejstvo Evropskog naloga za hapšenje i na druge zemlje van EU.

Konačno, zajednicki rad na nacrtu konevncije i kasnije njena primena trebalo bi da izraze nastojanja zemalja regiona da svoje buduće odnose grade na standardima EU, zasnovanim na medjusobnom poverenju u pravosudni sistem,na principu uzajamnog priznavanja i slobodnog protoka sudskih odluka u krivičnim stvarima ,kako u odnosu na odluke koje se donose u toku krivicnog postupka ,tako i u odnosu na izvršenje pravnosanžnih sudskih odluka...

... Trenutna sporna pitanja i problemi u odnosima među pojedinim državama regiona ,kao i noramtivne i administrativne smetnje ili ograničenja,ne bi trebalo da budu smetnja za prihvatanje ove inicijative.Uverena sam da sve vrste prepreka i postojeće tenzije u regionu mogu biti otklonjene i da će se ubrzo ostvariti zadovoljavajući nivo međusobnog poverenja u pravosudne sisteme u regionu.

Republika Srbija će učiniti sve da svojom aktivnom ulogom,posebno u borbi protiv organizovanog kriminala ,kao i velikom voljom za stabilnošću i ostvarivanju prava i sloboda na najvišem nivou tome doprinese. 

Za sve države regiona koje nisu članice EU, usvajanje i primena Regionalnog naloga za hapšenje pokazalo bi snažno izraženu odlučnost za evropske integracije u oblasti krivičnog prava i krivične procedure, kao jednom segmentu,ali veoma bitnom za sve države kojima su evropske integracije strateški politički cilj.

Radna grupa koju čine eksperti ministarstva pravde i policije iz Republike Srbije ubrzo će završiti rad na prednacrtu konvencije o regionalnom nalogu za hapšenje i bićemo spremni da vam ga ponudimo na razmatranje,sa ciljem da se rad nastavi u zajedničkoj radnoj grupi eksperata na regionalnom nivou.

Povodom toga ,poštovane dame i gospodo ministri,očekujemo i nadamo se vašoj političkoj poršci za podnetu inicijativu. ``

Ministar pravde Republike Slovenije G.Aleš Zalar dostavio je učesnicima konferencije pisanu inicijativu koja se odnosi na ``Lugano`` konvenciju.Izvod iz teksta:

``... Za zemlje kandidate i potencijalne kandidate, postepeno uspostavljanje i korišćenje pojedinih principa i sadržaja acquis communautaire bi bilo veoma korisno.Na ovaj način, određeni postupci bi mogli biti u potpunosti usaglašeni sa acquis communautaire, čak pre nego što kandidat zemalja pristupi članstvu. Države članice, zemalje kandidati za EU i zemlje potencijalni kandidati i njihovi građani će svi imati koristi od ovoga, jer kvalitet postupaka zasnovanih na odgovarajućim principima bi se svakako poboljšao.

Druga važna činjenica je, da je građanima Zapadnog Balkana nedavno data veća sloboda da putuju u zemlje EU iz ličnih , kao i poslovnih razloga. To će sigurno biti praćeno posledicama u pogledu ličnih odnosa. Može se očekivati da će se pojaviti, potreba za pravnom formalizacijom tih posledica.

Lugano konvencija (evropska konvencija) je odličan primer dobre saradnje sa trećim zemljama. Zasniva se na relevantnim propisima ( regulativama i preporukama) EU.
Članovima Konvencije je na taj način omogućeno da koriste procedure i principe iz acquis communautaire. Novi tekst Konvencije od 2007 je stupio na snagu 1. januara 2010. Konvencija je otvorena za pristupanje od strane drugih zemalja, pod uslovima iz članova 70-72.

U skladu sa navedenim, predlažemo dve mogućnosti.

Prva mogućnost bi bila pristpanje zemalja Zapadnog Balkana novoj Lugano konvenciji. Ako se pokaže da je ova mogućnost previše složena ili postupak predugo traje ili bi predstavljao prepreke za Evropsku Komisiju, predlažemo novu regionalnu konvenciju. To bi, na način kako je prethodno pomenuto, uredilo pitanja sudske saradnje u građanskim stvarima u Zapadnom Balkanu.

Pored pitanja priznanja i izvršenja sudskih odluka, aspekt dostavljanja i izvođenja dokaza takođe može biti ispitan. Osnovna polazna tačka za pregovore će biti postojeći akti acquis communautaire. 

Takav multilateralni regionalni akt (na osnovu modela Lugano konvencije) bi bio koristan, pre svega zbog zajedničke prošlosti i mnogih sličnih karakteristika zemalja Zapadnog Balkana u vezi sa njihovim pravnim poredcima i njihovom pravnom tradicijom. Na ovaj način, sudska saradnja između bi mogla da se zasniva na istom režimu. Članice Konvencije bi bile zemlje Zapadnog Balkana, dok mogućnost saradnje sa državama članicama EU bude ispitana.

Stoga predlažemo da učesnici konferencije izraze svoje mišljenje o unapređenju regionalne saradnje u oblasti sudske saradnje u građanskim i trgovačkim stvarima i to po pitanju mogućnosti iz oba predloga - pristupanje novoj Lugano Konvenciji ili formiranju nove, slične regionalne konvencije za region Zapadnog Balkana".

Ministar pravde Snežana Malović,podržava ovu inicijativu i pokreće nove regionalne inicijative.Izvod iz teksta:

`` ...Amsterdamskim ugovorom od 10.novembra 1997.godine,stvorena je mogućnost da se pravosudna saradnja u građanskim i trgovačkim stvarima premesti u tzv. ``Prvi stub`` Evropske Unije,što je omogućilo donošenje akata koji imaju nadnacionalni karakter i neposredno obavezuju pravne subjekte na koje se odnose ,bez posredovanja nacionalnih zakonodavstava.

Kada se radi o priznanju i izvršenju stranih sudskih odluka u oblasti građanskog i trgovačkog prava,za Republiku Srbiju i Ministarstvo pravde je u svemu prihvatljiva inicijativa Republike Slovenije, jer, smatramo da bi za  region bilo veoma korisno prihvatanje principa i instrumenata Luganske konevncije .

Smatramo da je lako je prepoznati interese zemalja regiona ,jer bi to značilo primenu ove konvencije na budućem ujedinjenompravosudnom prostoru regiona, u kojem bi se međusobno i gotovo automatski priznavale i izvršavale sudske odluke u oblasti građanskog i trgovačkog prava ( u konačnom ishodu ,sa zemljama EU pravosudni prostor za primenu konvencije bi mogao da obuhvati preko 30 zemalja Evrope) .

Efikasnost domaćih odluka u inostranstvu- na širokom evropskom prostoru - je interes svih građana regiona i EU koji posluju,investiraju, trguju i putuju.

Primena konvencije Lugano imala bi i jak efekat na ekonomske odnose, jer bi doprinela unapređenju i boljoj realizaciji sporazuma zemalja CEFTA (Centralno evropski sporazum o slobodnoj trgovini), kojem je pristupila većina zemalja regiona.

Prihvatanje principa i instrumenata Luganske konvencije zamenilo bi primenu skromnog broja (oko 10) zaključenih bilateralnih ugovora i sporazuma o priznanju i izvršenju sudskih odluka u regionu,od kojih je veći broj zaključen pre više od dvadeset godina.

Za države koje očekuju status kandidata, ali i za države regiona koje su dobile status kandidata (i za one koje su veoma blizu EU) ovaj posao bio bi sigurno koristan, jer bi ulaskom u EU ove države inače bile dužne da primenjuju Lugansku konvenciju. Ukoliko sa primenom počnu i ranije u regionu, onda će od ulaska u EU prostor primene ove konvencije za njih biti širi, jer će se odnositi na prostor EU ali i regiona Zapadnog Balkana (Jugositočne Evrope ). To sve govori i o neposrednom interesu zemanja članica EU da u regionu što pre počne primena konvencije Lugano .

Zbog toga,smatramo da bi inicijalno trebalo paralelno prihvatiti obe mogućnosti za ostvarivanje tog cilja:

1. kolektivno pristupanje država regiona Luganskoj konvenciji, ili
2. izrada regionalne konvencije koja bi ugradila principe i instrumente Luganske konvencije,

a vremenom ćemo se moći opredeliti za konačan izbor, zavisno od razvoja prilika u regionu – stepena unapređenja međusobnog poverenja u pravosudne sisteme u regionu i od stava Evropske komisije po ovom ovom pitanju.  

Polazeći od istih razloga i interesa, podržavamo i drugu inicijativu, za zajednički rad po istom modelu(regionalna konvencija Lugano),

na izradi regionalne konvenciji o međunarodnoj pravnoj pomoći,  koji bi se odnosio na izvođenje dokaza, pristup sudovima i dostavu sudskih i vansudskih akata u inostranstvu ,na obaveštavanje o stranom pravu, u građanskim i trgovačkim stvarima , zasnovan na principima iz postojećih akata acquis communautaire .

Ministartsvo pravde Republike Srbije je već osnovalo radnu grupu za izradu prednacrta teksta regionalne konvencije o izvođenju dokaza, pristupu sudovima i dostavljanju sudskih i vansudskih akata,u koji će biti ugrađeni principi iz Uredbe br. 1393/2007 Evropskog paralamenta i Saveta o dostavljanju sudskih i vansudskih akata u građanskim i trgovinskim stvarima, kao i iz Uredbe Saveta EU br. 1206/2001 o saradnji sudova zemalja članica u izvođenju dokaza u građanskim i trgovinskim stvarima i uskoro će vas obavestiti o rezultatima svog rada.

Pored ovoga,

uspostavljanje Regionalne sudske mreže i Regionalnog pravosudnog atlasa(po ugledu na Odluku o uspostavljanju Evropske sudske mreže u građanskim i trgovačkim stvarima br. 470/2001,

Regionalni nalog za izvršenje nespornih potraživanja, po ugledu na Uredbu Evropskog parlamenta i Saveta br.805/2004 o uvođenju Evropskog naloga za izvršenje nespornih potraživanja,

Regionalni nalog za plaćanje,po ugledu na Uredbu Evropskog parlamenta i Saveta br.1896/2006 o uvođenju postupka za Evropski nalog za plaćanje, afirmisanje i unapređenje raznih oblika ekspertske saradnje u regionu i primenu jedinstvenih tehnologija i zajedničko razvijanje pojedinih softvera, takođe kandidujemo za teme iz kojih mogu nastati druge regionalne inicijative za razmatranje na budućim zajedničkim okupljanjima u regionu.

Svaki oblik unapređenja pravosudne i pravne saradnje u regionu i u ovoj oblasti sigurno će koristiti svim zemljama regiona i njenim građanima i na taj način će ubrzari proces intergracija i približiti ih EU.

Republika Srbija nastojaće da bude otvorena i kooperativna za sve inicijative od interesa za zemlje regiona i njene građane .

aprila 2011.g.

Ministar pravde
Snežana Malović