Uvodna reč ministarke pravde u Skupštini Srbije povodom Predloga zakona u međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima – 05.03.2009. godine

Poštovana predsednice, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, na početku ove objedinjene rasprave o sedam zakona koje je predložila Vlada Republike Srbije, a koje je pripremilo Ministarstvo pravde, istakla bih njihov značaj u procesu pristupanja naše zemlje Evropskoj uniji, harmonizaciji propisa sa propisima Evropske unije, a naročito njihov značaj za ukidanje viza građanima Srbije za države Evropske unije.

Prvo bih dala, u najkaćim crtama, prikaz Predloga zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima. Oblast međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima, prema važećim propisima, uređena je odredbama Zakonika o krivičnom postupku iz 2001. godine, i to u delu koji se odnosi na posebne postupke u Glavi HHHII – postupak za pružanje međunarodne pravne pomoći i izvršenju međunarodnih ugovora u krivično-pravnim stvarima i Glave XXXIII – postupak za izdavanje okrivljenih i osuđenih lica. Imajući u vidu da su u oblasti međunarodne pravne pomoći ratifikovane određene konvencije Saveta Evrope i Ujedinjenih nacija, među kojima bih pomenula Evropsku konvenciju o mešusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima, Evropsku konvenciju o ekstradiciji i Evropsku konvenciju o prenosu postupak u krivičnim stvarima, kao i Konveniju Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, ukazala se potreba za harmonizaciju domaćeg zakonodavstva sa ovim međunarodnim dokumentima. Pored toga, potrebno je uskladiti odredbe o međunarodnoj pravnoj pomoći sa novim Ustavom Republike Srbije iz razloga što su gore navedene odredbe Zakonika o krivičnom postupku poslednji put menjane 2003. godine, u vreme postojanja državne zajednice Srbija i Crna Gora, a po tada važećeim propisima, određene nadležnosti u postupku međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima bile su podeljene između organa državne zajednice i organa Republike Srbije. Polazeći od ovih razloga, Ministarstvo pravde, kao nadležni državni organ za pripremu propisa iz ove oblasti, zaključilo je da je celishodnije da se izradi poseban zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, koji bi mnogo detaljnije uredio predmetnu oblast, nego što je to sada uređeno Zakonikom o krivičnom postupku.

Predlog zakona se sastoji iz 6 Glava. Glava prva sadrži osnovne odredbe, a među njima bih istakla odredbu člana 1. Predloga zakona koja sadrži isti princip, kao i važeće odredbe Zakonika o krivičnom postupku, a to je da se ovaj zakon primenjuju samo u slučaju kada određena pitanja međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima nisu uređena međunarodnim ugovorima ili takvi ugovori ne postoje. Predlog zakona utvrđuje da međunarodna pravna pomoć obuhvata izručenje okrivljenog ili osuđenog, preuzimanje i ustupanje krivičnog gonjenja, izvršenje krivičnih presuda i druge oblike međunarodne pravne pomoći. Kao nadležni organi za pružanje međunarodne pravne pomoći prvenstveno su određeni sudovi i javna tužilaštva, a za pojedine radnje u ovom postupku nadležni su i Ministarstvo pravde, Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo unutrašnjih poslova. Posebnu novinu predstavlja to što je Predlogom zakona precizno uređena sadržina zamolnice za pružanje međunarodne pravne pomoći, a takođe je propisano da se u hitnim slučajevima zamolnice mogu dostaviti putem Interpola, odnosno da nadležni pravosudni organi mogu neposredno da dostavljaju zamolnice nadležnim inostranim organima, narovno uz postojanje uzajamnosti.

Glavom drugom zakona uređen je postupak za izručenje okrivljenog ili osuđenog lica. Prema Predlogu zakona izručenje okrivljenog ili osuđenog lica stranoj državi može se dozvoliti radi vođenja krivičnog postupka za krivično delo za koje se po zakonu obe države može izreći kazna zatvora od najmanje godinu dana, a što se tiče izvršenja krivične sankcije, u tom slučaju se može osuđeno lice izručiti ako je u inostranstvu izrečena kazna zatvora u trajanju od najmanje četiri meseca. Predlogom zakona predviđeno je da se ne može izvručiti lice koje je državljanin Republike Srbije, a Predlog zakona predviđa i druge pretpostavke koje moraju biti ispunjene da bi se dozvolilo izručenje. Zakonom se uvodi mogućnost izručenja lica stranoj državi po pojednostavljenom postupku, uz njegovu izričitu saglasnost. Budući da licu čije se izručenje traži može biti određen pritvor, propisani su razlozi za njegovo određivanje, trajanje i ukidanje. Odlučujući o zamolnici, nadležni sud može doneti rešenje o tome da su ispunjene pretpostavke za izručenje ili rešenje kojim se izručenje odbija. Obe odluke podležu preispitivanju od strane neposredno višeg suda - po žalbi odnosno po službenoj dužnosti, a nakon pravnosnažnosti se dostavljaju Ministarstvu pravde. Ako donese rešenje kojim dozvoljava izručenje određenog lica, ministar pravde može postaviti određene uslove za izručenje, a može i da ne dozvoli izručenje ako smatra da je reč o političkom ili vojnom krivičnom delu, ako bi se izručenjem povredili suverenitet, bezbednost, javni poredak i drugi interesi od suštinskog značaja za Republiku Srbiju ili ako u postupku suđenja u odsustvu licu čije se izručenje traži nisu bile ostvarene garancije pravičnog suđenja. Odredbama ove glave zakona predviđena su i pravila prema kojima se od strane države zahteva izručenje lica protiv koga se u Republici Srbiji vodi krivični postupak ili mu je domaći sud izrekao krivičnu sankciju.

Glava treća Predloga zakona sadrži odredbe o preuzimanju i ustupanju krivičnog gonjenja. Zamolnicu za preuzimanje krivičnog gonjenja i krivične spise ministarstvo pravde dostavlja nadležnom javnom tužiocu, koji može odlučiti da preuzme krivično gonjenje lica okrivljenog ili osuđenog za krivično delo koje spada u nadležnost suda države molilje. Pored opštih pretpostavki za pružanje međunarodne pravne pomoći, potrebno je da to lice ima prebivalište ili boravište u Republici Srbiji odnosno da ovde izdržava kaznu zatvora. Preuzeti postupak sprovodi se prema odredbama domaćeg prava. Odredbama ove glave zakona predviđena je i mogućnost da se stranoj državi ustupi krivično gonjenje osumnjičenog ili okrivljenog za krivično delo koje spada u nadležnost domaćeg suda.

Glava četvrta Predloga zakona uređuje izvršenje domaće i strane krivične presude na teritoriji države čiji sud nije doneo presudu. Za razliku od dosadašnjeg zakonskog rešenja, mogućnost izvršenja strane krivične presude više nije izuzetak, što je u skladu sa principom pružanja međunarodne pravne pomoći u najširem obimu. Pored ispunjenja opštih pretpostavki, potrebno da osuđeni ima državljanstvo Republike Srbije, da ovde ima prebivalište, boravište ili da izdržava ranije izrečenu krivičnu sankciju. Pre donošenja odluke sud će saslušati osuđenog o ispunjenosti pretpostavki za izvršenje strane krivične presude. Ako usvoji zamolnicu, domaći sud će u izreku presude uneti stranu krivičnu presudu i izreći krivičnu sankciju koja ne može biti stroža od sankcije izrečene stranom krivičnom presudom. Zakonom je predviđeno i kada se donosi rešenje o odbijanju zamolnice. Državljanin Republike Srbije koji je osuđen u stranoj državi može da nastavi izdržavanje krivične sankcije u Republici Srbiji, ako se sa tim saglasi i ako to poboljšava izglede za njegovu društvenu rehabilitaciju. Zakonom je predviđena i mogućnost da se izvršenje krivične presude domaćeg suda zahteva od strane države. Osuđeno lice koje u Republici Srbiji izdržava krivičnu sankciju koja se sastoji u lišenju slobode može, radi daljeg izdržavanja krivične sankcije, biti premešteno u državu svog državljanstva odnosno prebivališta ili boravišta.

Glava peta  Predloga zakona sadrži odredbe o ostalim oblicima pružanja međunarodne pravne pomoći, kao što su: izvršenje određenih procesnih radnji, primenu određenih mera, razmenu obaveštenja, dostavljanje pismena i predmeta koji su u vezi sa krivičnim postupkom u državi molilji, kao i privremenu predaju lica lišenog slobode radi ispitivanja pred nadležnim organom države molilje. Pružanje navedenih oblika međunarodne pravne pomoći odbiće se ako nisu ispunjene opšte pretpostavke i u slučaju da se pred domaćim sudom protiv istog lica vodi krivični postupak za krivično delo povodom kojeg se pomoć zahteva. Osnovnim odredbama ove glave ustanovljeno je načelo specijaliteta, kojim se štite prava lica koje je pristalo da u svojstvu svedoka ili veštaka da iskaz u krivičnom postupku koji se vodi u stranoj državi. To lice – dok je na teritoriji države molilje – ne može biti pritvoreno niti krivično gonjeno za krivično delo koje je ranije učinilo. Odredbama ove glave zakona predviđena je mogućnost formiranja zajedničkih istražnih timova, kao i dostavljanja podataka o krivičnim delima i učiniocima, bez zamolnice.

Glava šesta Predloga zakona sadrži prelazne i završne odredbe. Previđeno je da Glave XXXII i Glave XXXIII Zakonika o krivičnom postupku iz 2001. godine prestanu da važe stupanjem na snagu ovog zakona, ali će se prema tim odredbama sprovesti postupci pružanja međunarodne pravne pomoći započeti do stupanja na snagu ovog zakona.

Hvala.