Zaštita ljudskih prava da bude «svetinja» u Srbiji

Beograd - 29. februar 2012.

Ministarka pravde Srbije Snežana Malović izjavila je da je u prethodne tri i po godine, tokom mandata aktuelne Vlade, mnogo urađeno na unapređenju zaštite ljudskih prava.Ona je poručila da je ostvarenje i potpuna zaštita ljudskih prava suština funkcionisanja svakog demokratskog društva.

“Sproveli smo sveobuhvatnu reformu krivičnog zakonodavstva,izmenom Krivičnog zakonika, Zakona o krivičnom postupku ipooštrili smo kaznenu politiku, ali se tu ne zaustavljamo i planiramo dalje izmene zakonodavstva”, rekla je Malović otvarajući debatu "Ljudska prava, novo krivično zakonodavstvo i nova kaznena politika".

Malović je napomenula da reforma koju Ministarstvo pravde sprovodi nije jednostavna, jer je došlo do korenitih izmena srpskog pravosuđa i celokupnog pravnog sistema.

"Reforma Krivičnog zakonika iz 2009. godine bila je fokusirana na unapređenje zaštite ljudskih prava. Ovim izmenama pooštrene su kazne za krivična dela izvršena na štetu prava na život, slobodu, privatnost, okupljanje, udruživanje. Prošireno je krivično delo povrede ugleda zbog rasne, verske, nacionalne ili druge pripadnosti I pooštrena kazna kao i krivično delo rasne i druge diskriminacije", rekla je Snežana Malović. Dodala je da je izmenama i dopunama Krivičnog zakonika koji je upućen u Skupštinu Srbije početkom ove godine predloženo ukidanje krivičnih dela klevete i uvrede radi obezbeđivanja potpunije zaštite slobode izražavanja i medija.

"Išlo se korak dalje u pravcu uspostavljanja efikasnog sudskog sistema i ubrzavanja krivičnih postupaka, i to uvođenjem novih pravnih instituta kao što je sporazum o priznanju krivice koji se
već pokazao kao delotvoran u praksi", rekla je Malović.

Dodala je da je Zakonik o krivičnom postupku (ZKP) izrađen "u skladu sa visoko postavljenim evropskim i međunarodnim standardima" u toj oblasti, što su potvrdila i ekspertska mišljenja Saveta Evrope I OEBS-a.

"Usvajanjem novog Zakonika o krivičnom postupku Republika Srbija je ostvarila jedan od osnovnih preduslova za izgradnju društva koje ne toleriše nijedan oblik kriminala, a pogotovo one oblike kriminala koji ostavljaju najopasnije posledice po društvo", rekla je ministarka pravde i napoemunla da novi ZKP "karakterišu izuzetno savremena rešenja" koja idu u pravcu ubrzavanja postupka, jačanja aktivnosti tužioca kroz uvođenje tužilačke istrage i obezbeđenja specijalnih istražnih mera primenljivih pre svega na krivična dela organizovanog kriminala.

"Svim ovim krivično-pravnim izmenama stvorili smo efikasno sredstvo u zaštiti i potpunom ostvarivanju ljudskih prava", naglasila je Malović.

Krivičnopravno zakonodavstvo je bez sumnje jedan od ključnih stubova civilizacije, jer ono kroz svoju preventivnu i represivnu funkciju predstavlja jako sredstvo države ka suzbijanju svakog oblik kriminaliteta", navela je Malović.

Podsećajući da je tokom prethodnih godina sprovedena sveobuhvatna reforma krivičnog zakonodavstva, Malović je istakla da su u planu dalje izmene zakondavstva, pooštravanje sankcija i uvođenje novih krivičnih dela.

"Nažalost, svi smo svedoci učestalih nasilnih dela, zasnovanih na netoleranciji i mržnji zbog čega ćemo, između ostalog, ozbiljno sankcionisati zločin iz mržnje. Ukoliko ne zaštitimo i neomogućimo sprovođenje zakona, sistem vrednosti biće narušen i ići će "na ruku" kriminalcima, štitiće njih, a ne društvo kao celinu", rekla je ministarka pravde.

Ona je istakla da poštovanje ljudskih prava ne sme da bude mrtvo slovo na papiru, već konkretne aktivnosti državnih organa, koje moraju biti jasan pokazatelj spremnosti društva da počiva na demokratskim principima i da ih efikasno primenjuje i poštuje.

Podsećajući da je osnovni prioritet Vlade borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, Malović je istakla da je Vlada "stala na put i uništila sve organizovane kriminalne grupe na ovom području, ali I šire koje su mogle da ugroze državu".

"Potvrdu da je Srbija na pravom putu dobili smo i od Evropske komisije u mišljenju o statusu kandidata i u mišljenju Saveta EU za opšte poslove", zaključila je ona.
Predsednik Fondacije Centar za demokratiju Dragoljub Mićunović naveo je da Krivični zakon Srbije relativizuje neka prava proklamovana Ustavom, ali ne na uštrb, već upravo u kontekstu zaštite ljudskih prava građana.

Ustav proklamuje slobodu govora ali, Krivični zakon sankcioniše govor mržnje, odnosno širenje rasne verske nacionalne i druge netrpeljivosti objasnio je Mićunivić i dodao da je isti slučaj i kada je u pitanju primena Zakonika o krivičnom postupku kada se procesuiraju počinioci krivičnih dela organizovanog kriminala ili terorizma.

Nekadašnji ministar pravde I profesor krivičnog prava Momčilo Grubač ocenio je da je Srbija u poslednih 10 godina učinila značajne i evidentne napretke na polju zaštite ljudskih prava, ali da se ipak puno toga mora još uraditi, odnosno menjati.

Skup su organizovali Centar za demokratiju i nemačka Fondacije "Fridrih Ebert".