Uvodna reč ministarke pravde u Skupštini Srbije povodom ratifikacije seta konvencija - 06.03.2009. godine

Poštovana predsednice, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, na početku ove objedinjene rasprave o sedam zakona koje je predložila Vlada Republike Srbije, a koje je pripremilo Ministarstvo pravde, istakla bih njihov značaj u procesu pristupanja naše zemlje Evropskoj uniji, harmonizaciji propisa sa propisima Evropske unije, a naročito njihov značaj za ukidanje viza građanima Srbije za države Evropske unije.

U odnosu na Predloge zakona kojima se potvrđuju međunarodne konvencije, na početku bih predstavila Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o visokotehnološkom kriminalu i Predlog zakona o potvrđivanju Dodatnog protokola uz Konvenciju o visokotehnološkom kriminalu koji se odnosi na kažnjavanje akata rasizma i ksenofobije učinjenih preko kompjuterskih sistema.

Konvencija ima za cilj sprečavanje dela usmerenih protiv poverljivosti, integriteta i dostupnosti kompjuterskih sistema, mreža i kompjuterskih podataka, kao i sprečavanje zloupotreba tih sistema, mreža i podataka, na način što se predviđaju efikasne mere za otkrivanje i gonjenje takvih krivičnih dela kako na unutrašnjem tako i na međunarodnom planu.

Konvencija ima trostruko usmerenje i to:

- usklađivanje nacionalnih zakonodavstava i inkriminacija u oblasti visokotehnološkog kriminala;

- omogućavanje vlastima da pristupe podacima iz sredstava komunikacija radi istrage i traženja dokaza;

- razvijanje mehanizama međunarodne saradnje u borbi protiv visokotehnološkogkriminala.

U vezi sa navedenim Konvencija dozvoljava nadležnim organima da prikupljaju, u realnom vremenu, podatke koji se tiču razmene i da presreću podatke koji se tiču sadržine, primoravajući one koji pružaju internet usluge da im u tome pružaju pomoć.

Pri navedenom Konvencija uzima u obzir i postojeće konvencije Saveta Evrope u oblasti kaznene politike, kao i slične ugovore između država članica Saveta Evrope i ostalih država, naglašavajući da je svrha Konvencije da dopuni te konvencije kako bi istragu i procedure koje se tiču krivičnih dela u vezi kompjuterskih sistema i podataka učinila efikasnijom i da bi omogućila prikupljanje dokaza za ta dela u elektronskom obliku.

Konvencija naglašava potrebu da se obezbedi odgovarajući balans između potrebe za sprovođenjem zakona i poštovanja osnovnih ljudskih prava sadržanih u Konvenciji Saveta Evrope o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine, Međunarodnom paktu o građanskim i političkim pravima Ujedinjenih Nacija iz 1966. godine, kao i drugim međunarodnim konvencijama o ljudskim pravima.

Srbija i Crna Gora potpisala je Konvenciju o visokotehnološkom kriminalu na Konferenciji evropskih ministara pravde održanoj 07. i 08. aprila 2005. godine u Helsinkiju, pa je stoga potrebno da u skladu sa svojim ustavnim nadležnostima Narodna skupština donese zakon o potvrđivanju Konvencije. Konvenciju je do sada potvrdilo 23, a potpisalo još 23 države članica.

Dodatni protokol uz Konvenciju o visokotehnološkom kriminalu koji se odnosi na kažnjavanje akata rasizma i ksenofobije učinjenih preko kompjuterskih sistema donet je kao rezultat zabrinutosti država zbog rizika zloupotrebe ili nenamenskog korišćenja kompjuterskih sistema radi širenja dela rasističke i ksenofobične prirode, zbog čega on predviđa kažnjavanje akata rasističkog i ksenofobičnog sadržaja preko kompjuterskih sistema.

Pri ovom u Protokolu se posebno naglašava uspostavljanje ravnoteže između slobode izražavanja i efikasne borbe protiv dela rasističke i ksenofobične prirode i ističe da on nije namenjen ugrožavanju uspostavljenih principa koji se odnose na slobodu izražavanja u nacionalnim pravnim sistemima.

Srbija i Crna Gora Protokol je potpisala na Konferenciji evropskih ministara pravde održanoj 07. i 08. aprila 2005. godine u Helsinkiju, pa je stoga potrebno da u skladu sa svojim ustavnim nadležnostima Narodna skupština donese zakon o potvrđivanju Dodatnog protokola. Dodatni protokol je do sada potvrdilo 13, a potpisala još 21 država članica.

Sada bih dala najznačajnije napomene o Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima. Konvencija ima za cilj da spreči i suzbije trgovinu ljudima, uz garantovanje ravnopravnosti polova, da zaštiti ljudska prava žrtava trgovine ljudima, da osmisli sveobuhvatni okvir za pružanje zaštite i pomoći žrtvama i svedocima, da obezbedi efikasne istrage i krivično gonjenje kao i da unapredi međunarodnu saradnju u suzbijanju trgovine ljudima.

Konvencija treba da se primenjuje na sve oblike trgovine ljudima, kako nacionalne tako i međunarodne, bez obzira da li je ili nije povezana sa organizovanim kriminalom.

Pri navedenom Konvencija uzima u obzir i postojeće konvencije Saveta Evrope u oblasti kaznene politike, slične ugovore između država članica Saveta Evrope i ostalih država, kao i druge međunarodne pravne instrumente koji se odnose na oblast suzbijanja trgovine ljudima, a posebno Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine i njene protokole, kao i Konvenciju Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i njen Protokol za sprečavanje, suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudima, posebno ženama i decom, a u cilju pružanja bolje zaštite predviđene ovim aktima i unapređivanju njima uspostavljenih standarda. Takođe, Konvencija uzima u obzir i potrebu da se izradi sveobuhvatni međunarodni pravni instrument koji bi se usredsredio na ljudska prava žrtava trgovine ljudima i koji bi uspostavio poseban mehanizam nadzora.

Konvencijom je propisano da primena njenih odredbi od strana ugovornica, a posebno korišćenje mera za zaštitu i unapređenje prava žrtava, treba da se obezbedi bez diskriminacije po bilo kom osnovu kao što su pol, rasa, boja, jezik, veroispovest, političko ili neko drugo uverenje, nacionalno ili socijalno poreklo, pripadnost nekoj nacionalnoj manjini, imovina, rođenje ili neki drugi status.

Srbija i Crna Gora potpisala je Konvenciju Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima na Trećem samitu šefova država i vlada zemalja članica Saveta Evrope održanom 16. maja 2005. godine u Varšavi, pa je stoga potrebno da u skladu sa svojim ustavnim nadležnostima Narodna skupština donese zakon o potvrđivanju Konvencije. Konvenciju je do sada potvrdilo 20, a potpisalo još 20 država članica.

Sada bih dala kraće obrazloženje u vezi sa Predlogom zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju terorizma. Konvencija ima za cilj da se pojačaju napori strana ugovornica u sprečavanju terorizma i njegovih negativnih posledica po celovito uživanje ljudskih prava, posebno prava na život i pomoću mera koje treba da budu preduzete na nacionalnom nivou i, kroz međunarodnu saradnju, uz dužnu pažnju posvećenu primenjivim višestranim ili dvostranim ugovorima ili sporazumima među stranama ugovornicama.

Konvencija osnažuje potrebu za jačanjem borbe protiv terorizma i potvrđuje da sve mere koje se preduzimaju radi sprečavanja ili suzbijanja krivičnih dela terorizma moraju da poštuju vladavinu prava i demokratske vrednosti, ljudska prava i osnovne slobode, kao i ostale odredbe međunarodnog prava, uključujući, gde je primenjivo, međunarodno humanitarno pravo. Konvencija podseća da teroristički akti imaju, po svojoj prirodi ili kontekstu, namenu da ozbiljno zastraše stanovništvo ili da protivno zakonima i propisima primoraju neku vladu ili neku međunarodnu organizaciju da preduzme neku akciju ili da se uzdrži od preduzimanja neke akcije ili da ozbiljno destabilizuju ili unište osnovne političke, ustavne, ekonomske ili socijalne strukture zemlje ili međunarodne organizacije.

Ova konvencija zajedno sa drugim međunarodno pravnim aktima od značaja je za suzbijanje terorizma i stvara uslove za još čvršću i efikasniju saradnju među državama u cilju sprečavanja terorističkih akata, kao i krivično gonjenje, odnosno kažnjavanje počinilaca ovih krivičnih dela što će doprineti boljoj zaštiti od terorizma.

Pri navedenom Konvencija uzima u obzir i postojeće konvencije Saveta Evrope u oblasti kaznene politike, slične ugovore između država članica Saveta Evrope i ostalih država, kao i druge međunarodne pravne instrumente koji se odnose na oblast suzbijanja terorizma, kao i konvencije Ujedinjenih nacija. Ova konvencija dopunjuje primenjive multilateralne ili bilateralne ugovore ili sporazume među stranama ugovornicama, uključujući tu i odredbe sledećih ugovora Saveta Evrope: Evropske konvencije o izručenju, Evropske konvencije o uzajamnoj pomoći u krivičnim stvarima, Evropske konvencije o suzbijanju terorizma, Dodatnog protokola uz Evropsku konvenciju o uzajamnoj pomoći u krivičnim stvarima, Drugog dodatnog protokola uz Evropsku konvenciju o uzajamnoj pomoći u krivičnim stvarima i Protokola uz Evropsku konvenciju o suzbijanju terorizma.

Srbija i Crna Gora potpisala je Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju terorizma na Trećem samitu šefova država i vlada zemalja članica Saveta Evrope održanom 16. maja 2005. godine u Varšavi, pa je stoga potrebno da u skladu sa svojim ustavnim nadležnostima Narodna skupština donese zakon o potvrđivanju Konvencije. Konvenciju je do sada potvrdilo 17, a potpisalo još 26 država članica.

Sada bih dala kraće obrzloženje u vezi sa Predlogom zakona o potvrđivanju Protokola uz Evropsku konvenciju o suzbijanju terorizma.

Navedeni Protokol je donet kao rezultat potrebe država ugovornica da ojačaju borbu protiv terorizma, uz istovremeno poštovanje ljudskih prava vodeći računa o Smernicama o ljudskim pravima i borbi protiv terorizma koje je Komitet ministara Saveta Evrope usvojio 11. jula 2002. godine.

Takođe, države ugovornice su osetile potrebu da budu realistične i pragmatične kako bi se izbegla ponavljanja i preklapanja sadržaja Konvencije sa sadržajem drugih međunarodnih instrumenata i aktivnosti u međunarodnim forumima. Države ugovornice su, posebno želele, da osnaže ulogu Konvencije kao instrumenta koji ima za cilj da omogući izručenje terorista kroz depolitizaciju krivičnih dela terorizma.

Srbija i Crna Gora potpisala je Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju terorizma u Strazburu 15. maja 2003. godine, pa je stoga potrebno da u skladu sa svojim ustavnim nadležnostima Narodna skupština donese zakon o potvrđivanju Konvencije. Konvenciju je do sada potvrdilo 28, a potpisalo još 18 država članica.

I na kraju, dala bih par napomena vezanih za Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i oduzimanju prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma. Konvencija ima za cilj sprečavanje dela pranja novca i finansiranja terorizma, kao i drugih oblika kriminala putem zaplene i oduzimanja prihoda stečenih izvršenjem krivičnih dela, kako na unutrašnjem tako i na međunarodnom planu.

Konvencija ima trostruko usmerenje i to:

- usklađivanje nacionalnih zakonodavstava i inkriminacija u oblasti pranja novca i finansiranja terorizma;

- omogućavanje vlastima da pristupe bankarskim podacima radi istrage i traženja dokaza;

- razvijanje mehanizama međunarodne saradnje u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma.

U vezi sa navedenim Konvencija dozvoljava nadležnim organima da traže, uđu u trag, identifikuju, zamrznu, zaplene i konfiskuju imovinu, zakonitog ili nezakonitog porekla, koja je iskorišćena ili namenjena da bude korišćena, u celini ili delimično, za finansiranje terorizma, ili prihode stečene kroz to krivično delo i, da u tom cilju obezbedi najširu moguću saradnju.

Pri navedenom Konvencija uzima u obzir i postojeće konvencije Saveta Evrope u oblasti kaznene politike, kao i slične ugovore između država članica Saveta Evrope i ostalih država, posebno Konvenciju Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i oduzimanju prihoda stečenih kriminalom iz 1990. godine, naglašavajući da je svrha Konvencije da dopuni te konvencije kako bi se ojačale preventivne mere na planu sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma i kako bi se istraga i procedure koje se tiču navedenih krivičnih dela učinile efikasnijim i da bi omogućila prikupljanje dokaza za ta dela.

Srbija i Crna Gora potpisala je Konvenciju Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i oduzimanju prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma na Trećem samitu šefova država i vlada zemalja članica Saveta Evrope održanom 16. maja 2005. godine u Varšavi, pa je stoga potrebno da u skladu sa svojim ustavnim nadležnostima Narodna skupština donese zakon o potvrđivanju Konvencije. Konvenciju je do sada potvrdilo 11, a potpisalo još 20 država članica.

Na kraju bih htela da vam se zahvalim na pažnji i da izrazim nadu da će, nakon rasprave u načelu i u pojedinostima, predloženi zakoni biti usvojeni, čime će se stvoriti uslovi, pre svega, za stavljanje Republike Srbije na belu Šengensku listu, a takođe će se stvoriti normativni ambijent za efikasnije suzbijanje svih oblika kriminala.

Hvala.