Говор министарке правде на отварању Јавне расправе о сету правосудних закона - 29.10.2008. године

Говор министарке правде Србије Снежане Маловић на јавној расправи о новим правосудним законима одржан 29.10. 2008. у Медија центру у Београду

Поштоване даме и господо,

Сваки мудар политичар или државни функционер зна, да управо од степена независности правосуђа зависи и његов положај као грађанина.

Колико за време трајања свог мандата отвори врата демократизацији  институције толико ће његов интерес као грађанина Србије бити заштићенији.

Стога, задовољство ми је што могу да вам у име Министарства правде представим најзначајније новине предвиђене пакетом правосудних закона.

Новим Уставом  и Уставним законом за спровођење Устава Републике Србије прописани су рокови за усклађивање правног система и почетак рада државних органа у складу са њиховим новим уставноправним положајем.

Одредбе Устава и Уставног закона су путоказ законодавца у стварању државне власти, у овом случају, судске власти, без које се не може замислити остварење уставног поретка Републике Србије, и начела владавине права. Мера демократије у једном друштву огледа се кроз достигнути ниво независности судске власти, с обзиром да нема владавине права ако га не примењује независно судство. Да би тај концепт и могао да се спроведе у пракси предлогом закона, о којима ми данас расправљамо, створене су премисе да судија у вршењу судијске функције буде независан и потчињен само Уставу и закону, као и да сваки утицај на судију у вршењу судијске функције буде забрањен. У том смислу је и циљ пакета правосудних закона да се уставна јемства судске независности доношењем закона преточе у стварност.

Правосудни закони се доносе у тренутку када наша држава пролази кроз тежак период, полажући један историјски испит за прикључење Европској унији, истовремено напуштајући један преживели друштвено-политички систем и градећи један потпуно нови, примерен тежњама и потребама њених грађана окренутих европским вредностима. Стога и стоји обавеза да се судска власт, као део укупног друштва уреди целовито и дефинише за дужи период.

Стога, једна од најбитнијих реформи које Република Србија тренутно спроводи је реформа правосуђа.  Реформа правосуђа је процес који поред измена законског оквира захтева и низ других структурних и организационих промена.

У наредном периоду кључне промене биће усмерене на део реформе који се односи на реорганизацију правосудних органа, за шта је предвиђен рок 01.01.2010. године.

У претходном периоду вршене су детаљне анализе стања у правосуђу и актуелне мреже правосудних органа као и саме организације рада унутар судова и идентификоване су слабости, које су сврстане у неколико основних група:

Претерано комплексан и широк систем судова, што за резултат има више трошкове пословања од неопходних а мање ефикасан приступ правди од стране грађана;

Непостојање могућности за оптимално и интегрисано планирање, утврђивање потребних буџетских средстава и мерења резултата рада правосудних органа, што смањује способност правосуђа да делотворно прати и унапређује систем;

Застарели и неефикасан систем функционисања правосудне администрације, што спречава делотворно спровођење правде и процесуирање предмета;

Тежак терет административних послова је на судијама, што смањује судијску ефикасност. Ограничавајући фактор су и процедуре које захтевају од судија да проведу велики део времена бавећи се административним питањима, чиме се њихово време и стручност преусмеравају на питања која нису судијска, а што директно доприноси великом броју нерешених предмета

Несразмеран распоред судија у судовима на нивоу Србије и недовољан број судија, нарочито у окружним судовима. Ова околност је довела до тога да постоји несразмерна оптерећеност судија у погледу расподеле предмета а судија који добија један предмет месечно у унутрашњости и судија у Београду који свакодневно добија предмете су исто плаћени.

Узимајући у обзир све претходно наведено направљен је детаљан план за реорганизацију правосудних органа који је усмерен у исто време на неколико праваца, а односи се на следеће:

Промену мреже правосудних органа и другачији начин њиховог функционисања;

Могућу промену броја носилаца правосудне функције, и то, искључиво на основу процене Високог савета судства, где већину чланова чине судије и то седам од једанест;

Промену броја и структуре осталих запослених.

Све три промене међусобно су повезане и условљене, али у исто време усмерене ка повећању независности, транспарентности, одговорности и ефикасности правосудног система у Републици Србији.

Сви нацрти закони се налазе на интернет страници Министарства правде тако да је јавност може да се упозна са предвиђеним решењима. Такође, приликом израде закона у великој мери уважена су мишљења Врховног суда и Републичког тужилаштва, колегијума председника окружних судова, затим Друштва судија и Удружења тужилаца. У неколико наврата организована је стручна расправа а ова данашња конференција је прилика и за ширу јавну расправу.

Нова мрежа правосудних органа предвиђа значајно смањење броја основних судова (раније општинских судова), прекршајних судова (раније органа за прекршаје) и основних јавних тужилаштава (раније општинских јавних тужилаштава), што ће се даље одразити на могућу промену броја судија и на промену структуре запослених.

Основни судови – општински судови реорганизоваће се и постаће основни судови који ће добити судске јединице, где ће грађани моћи да се обрате суду на начин како су то могли да ураде док су судови функционисали. У јединицама ће радити одговарајући број службеника који ће вршити сав технички део посла како грађани не би имали потребу да путују до места где је седиште најближег основног суда. Суштинска промена биће у томе да ће бити повећан број судијских помоћника, тако да ће сваки судија осим дактилографа имати и судијског помоћника, па је то додатни разлог, поред правилне расподеле предмета, због чега се очекује повећана ефикасност рада судија. Поред тога, судије неће имати проблем "мале средине", где се већина становника познаје између себе, па ће њихова објективност и независност бити на знатно вишем нивоу. И овом приликом желим да нагласим да ће грађани Србије приступати суду у оном месту, у истој згради у којој су то и до сада чинили. Наводе да ће грађани морати да путују десетине километара да би приступили суду, оцењујем као манипулацију локалних политичара.

Прекршајни судови – Биће установљени и прекршајни судови као део судске власти. Сва места у којима ће бити укинути органи за прекршаје добиће одељења прекршајних судова, где ће грађани моћи да се обрате суду на начин како су то могли да ураде док су органи функционисали и где ће радити и саме судије. Анализом рада органа за прекршаје утврђено је да је потребно смањити садашњи број судија за прекршаје.

Основна јавна тужилаштва - садашња мрежа општинских јавних тужилаштава биће замењена новом, рационалнијом мрежом основних јавних тужилаштава која ће пратити мрежу основних судова. Исто се односи и на Виша тужилаштва. Не очекује се значајна промена броја носилаца тужилачке функције и осталих запослених.

Виши судови – У погледу виших судова очекује се значајно смањење броја судија обзиром на промену надлежности, нарочито обзиром на чињеницу да се оснивају апелациони судови на које прелази део надлежности досадашњих окружних судова. И у овом случају структура запослених биће промењена у смислу да ће сваки судија добити судијског помоћника.

Основаће се и четири апелациона суда и Врховни касациони суд, а као судови посебне надлежности установиће се привредни судови, Привредни апелациони суд, прекршајни судови, Виши прекршајни суд и Управни суд.

За разлику од претходног периода, када су законска решења била мртво слово на папиру због тога што нису постојали материјални и технички услови за њихову примену, ми имамо другачији приступ тако да су у току адаптације и изградње потребних зграда за смештај правосудних органа.

На основу прецизне финансијске анализе услед примене ових решења, Министарство правде је дошло до закључка да у оквиру буџета предвиђеног за функционисање правосудних органа, по покрићу трошкова који настају као последица реорганизације правосуђа (повећан број судијских помоћника и повећани трошкови путовања), у 2010. години преостаје одређени новчани износ где ће се део од ових средстава моћи да искористи и за повећање зарада за носиоце правосудних функција као и стимулацију за остале запосленеу циљу побољшања њиховог материјалног положаја.

Укупне промене треба да доведу до значајног повећања судијске ефикасности, веће ажурности рада правосудних органа, специјализацији судова и побољшаног приступа правди.

На крају, још једном желим да нагласим да ће новим законским решењима грађани имати несметан приступ суду на начин на који су то и до сада чинили а да судије неће остати без својих функцији због смањења броја судија, ако то буде одлука Високог савета судства, јер им то закон и Устав гарантују. Само за нестручне и несавесне, на основу законских критеријума, неће бити места у правосудном систему Србије. Као члан будућег Високог савета судства, дајем реч да ћу се за то залагати а коначну одлуку ће донети сам Савет.