22. 11. је у Палати Србија одржана јавна расправа о нацрту Закона о међународном приватном праву.

Овај закон требало би да замени важећи Закон о решавању сукоба закона са прописима других земаља, који међу домаћим и страним правнцима важи за један од најбољих закона из времена бивше Југославије.

Иако је важећи закон био запажена кодификација у бившој Југославији, догађаји који су се јако брзо низали у области међународног приватног права у учинии су га прилично анахроним законом и са становишта модерног права и са становишта важећег Устава;

Оно што је урађено је потпуно ново , нема  ослањања  на стари закон ни на који начин, као да је реч о врло удаљеним сродницима. Нов закон би требало да има и ново име-Закон о међународном приватном праву.

Основне и веома важне разлике почињу са новом систематиком , а завршавају потпуно новим решењима у многим областима. Систематизација ЗМПП је заснована на логичком редоследу правних целина ,односно по редоследу по којем се питања постављају у пракси приликом решавања спорова са иностраним елементом ( питање међународне надлежности суда, посебна правила поступка за спорове с међународним елементом - достављање, акторска кауција, медђународна литиспенденција - одређивање  меродавног права - колизионе норме и на крају , признање и извршење страних судских одлука, као у општем, тако и у посебном делу" - навео јe др Мирко Живковић, председник радне групе за израду нацрта закона ,коју је основало Министарство правде, иначе,професор Правног факултета Универзитета у Нишу.

Са задовољством можемо рећи да су ово лепи дани за међународно приватно право у Србији.Овај нацрт је круна активности у последње три године.Поред рада на овом тексту, основано је привремено владино тело- Савет за међународно приватно право ,као привремено тело владе, које има улогу да саветује државне органе у вези са правним оквиром који се односи на међународно приватно право и да даје мишљења у вези са имплементацијом закона и међународних конвенција. Савет је ове године био активан у области међународног породичног права. Односи са Хашком конференцијом за међународно приватно право су подигнути на виши ниво и интензивирани, повећан је број потврђених конвенција донетих под окриљем ове значајне међ. организације. Друга радна група завршила је израду нацрта закона којим се ближе уређује примена хашке конвенције која регулише прекогранично одвођење(отмицу) или задржавање деце. Министарство правде интензивно  ради на регионалним иницијативама које се односе на директно прекогранично извршавање страних судских одлука у региону Западног Балкана и примени алата који се користе у ЕУ за непосредну сарадњу  судија,као што је правосудни атлас и правосудна мрежа.

Чланаство у Еу ,које је стратешки и политички циљ наше државе, подразумева интензивнији прекогранични правни живот и широк спектар односа са чланицама ЕУ. Приватни и пословни односи добијају тиме једну нову димензију.

Развој мпп у Србији, у складу са савременим трендовима у ЕУ и свету ,тако добија на великом значају, а нарочито када у Европи долази до регионалног удруживања и релативизације строгих државних граница и државног суверенитета ,двојних државаљанстава, честе промене места боравишта и места пословања,већег приватног и личног повезивања без обзира на држ.границе, интернационалних бракова,наслеђивања у више држава и др, .Када у таквом амбијенту настану спорови који имају неки страни елемент онда на сцену ступају правила међународног приватног права. Оно ће имати све већи значај што се више будемо приближавали чланству у ЕУ, а посебно онда када постанемо земља чланица. Закон ће се примењивати и у односу на треће земље а за његову примену је од великог значаја да се створе потребни услови - додатно обуче судије, подигну стручни капацитети у централним извршним органима,интензивира практична обука студената на правним факултетима и успостави јача веза и сарадња између свих поменутих . За примену колизионих норми потребна је вештина сазнања сазнања страног права и умеће његове примене а познавање страних језика од стране судија је ваан услов ефикасне и правилне примене овог закона,као и за непосредну правосудну сарадњу са другим дравама.Због тога је у наредном периоду веома важно да се обезведе услови за едукацију судија која би имогућила изучавање страних језика, али,то ће зависити и од њихове посвећености  личном усавршавању. Како се ради о уско стручној материји, требало би да размишљати о потреби специјализације појединих већа или судија за поступање у споровима са страним елементом ,али и о измени појединих прописа којима би се омогућила концентрација надлежности на мањи број судова за поступање ових спорова,што је савремени европски трнед - навео је Војкан Симић,помоћник министра правде.

Радна група министарства је подржана од стране немачког GIZ ORF – Legal reform пројекта.