Уводна реч министарке правде Снежане Маловић u Скупштини Србије поводом Предлога закона о измени Законика о кривичном поступку - 24.12.2008. године

Поштована председнице скупштине, поштовано председништво, даме и господо уважени народни посланици,

Између осталог, данас је на дневном реду и расправа о Предлогу закона о измени Законика о кривичном поступку. Поводом овог закона желела бих да дам неколико важних напомена:

Као што вам је познато, Министарство правде је припремило Предлог закона о изменама и допунама Законика о кривичном поступку, које је Влада доставила Народној скупштини 8. децембра 2008. године, ради разматрања и усвајања, по хитном поступку. Наведени Предлог закона је садржавао обимније измене Законика о кривичном поступку („Службени лист СРЈ”, бр. 70/01 и 68/02 и „Службени гласник РС”, бр. 58/04, 85/05, 115/05 и 49/07) и представљао је усаглашавање тог законика са одребама Устава Републике Србије, Кривичним закоником и ратификованим међународним конвенцијама и уговорима који се односе на кривични поступак. Такође, тај законски предлог садржао је и један број најнужнијих измена и допуна законика које нису последица усклађивања, већ су према мишљењу судске праксе и стручне јавности неопходне за стварање услова за ефикасну и целисходну примену законика у пракси. Истовремено, имајући у виду да је донет и посебан Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, настала је потреба и за одређеним правно-техничким изменама у том делу наведеног законика. Прелазним одредбама наведеног предлога закона било је предвиђено да се Законик о кривичном поступку из 2006. године стави ван снаге, из разлога што су у предлогу закона преузете одредбе које се односе на заштиту сведока, одлагање и прекид главног претреса, као и одредбе које се односе на тзв. посебне доказне радње, које би се примењивале у кривичном поступку, како за кривична дела организованог криминала, тако и за друга, посебно тешка кривична дела и кривична дела корупције. Радну верзију тог законског текста је припремила радна група састављена из реда представника научних институција (председник радне групе је био професор Грубач), судија, јавних тужилаца и адвокатуре.  

Међутим, имајући у виду преоптерећеност Народне скупштине, односно чињеницу да се у скупштинској процедури ради разматрања и усвајања налази велики број законских предлога, Влада Републике Србије је повукла из скупштинске процедуре наведени предлог закона и упутила Народној скупштини Закон о измени Законика о кривичном поступку  („Службени гласник РС”, бр. 46/06 и 49/07). Овим законом се примена Законика о кривичном поступку из 2006. године, који је требао да ступи на снагу 31.12.2008. године, изузев одредаба које се већ примењују, одлаже до 1. јула 2010. године. Будући да овај законик предвиђа увођење тужилачке истраге, за његово спровођење, као што знате, потребно је створити додатне неопходне материјалне и техничке услове. Како ови услови нису обезбеђени, предлаже се одлагање почетка примене овог законика, док се потребни услови не обезбеде. Предлаже се да се примена закона одложи до 1. јула 2010. године, имајући у виду да је предлозима закона који уређују организацију правосудних органа предвиђено да нова мрежа правосудних органа почне са радом 1. јануара 2010. године, у периоду од шест месеци након тога би се створили неопходни услови за почетак примене Законика.

Joш важније је то што Законик из 2006. године садржи велики број недостатака због којих се његова примена и одлаже. Наиме, стручна јавност с правом указује на велики број недоследности и контрадикторности везаних за сам текст овог законика. Наиме, ни његове одредбе нису усклађене са одредбама Устава, али ни са текстом Кривичног законика, посебно у погледу одредаба везаних за појам кривичног дела, који је у Законику о кривичном поступку разрађен друкчије. Према стручној јавности и судској пракси, споран је и моменат покретања истраге, као и акт којим се истрага покреће. Такође, није вођено рачуна ни о новом систему кривичних санкција предвиђених Кривичним закоником, а спорни су и поједини жалбени основи због којих се може изјавити овај правни лек. Поред тога, није консеквентно разрађен ни један од постојећих модела поступка, па се и сами институти који се уводе тим закоником у појединим одредбама детаљно дефинишу, а у даљим одредбама непотребно ограничавају. Уз чињеницу да овај законик у свом тексту садржи и већи број  техничких омашки, неопходно је изменити већи број одредаба, како би исте биле усаглашене са осталим текстом законика и отклонити већи број контрадикторних одредаба, јер би његова примена у поступку пред судовима, поред већ наведеног, довела до великих проблема, и то како за државне органе који поступају у кривичном поступку, тако и за остваривање Уставом загарантованих права окривљених лица. Из свега наведеног, јасно је да примена овог законика, у овом тренутку и са његовим неизмењеним тектом, није могућа, јер би наступиле штетне последице по правосудни систем Републике Србије и њене грађане.

Предложеним решењем овог закона, и надаље би се примењивао Законик о кривичном поступку из 2001. године, са појединим одредбама Законика из 2006. године, које се већ примењују.

Са своје стране, Министарство правде међутим, не одустаје од концепта такозване тужилачке истраге, односно нових и модерних правних института које треба увести у кривично-процесно законодавство Републике Србије. Образована је нова радне група, чији је задатак да припреми нови текст овог законика, који ће истовремено представљати и неопходно усаглашавање са Уставом, Кривичним законом и ратификованим међународним конвенцијама из кривично-правне области, као и новим законским решењима из закона којима је уређена организација правосуђа, али и прописивање најбољих законских решења, које одговарају потребама Републике Србије и њених грађана. Приликом припреме текста, имаће се у виду и добра решења из важећих законика, неке одредбе ће бити прецизније регулисане због оправданих сугестија судске праксе и стручне јавности, при чему ће се имати у виду упоредна законска решења из модерног европског законодавства. Такав текст ће стварати услове за ефикасну и целисходну примену законика у пракси, односно бржи и ефикаснији кривични поступак, уз максималне гаранције за остваривање и заштиту људских права у кривичном поступку. Радну групу сачињавају наши уважени стручњаци из ове области, и то како из реда представника научних институција, тако и из реда судија, јавних тужилаца и адвокатуре.

Као што сам већ рекла, у овом моменту заиста не постоје потребни услови за увођење концепта тужилачке истраге, почев од 31.12.2008. године. Наиме, јавна тужилаштва у Републици Србији нису адекватно опремљена, односно немају одговарајуће просторије, нити неопходну техничку опрему за поступање у кривичном поступку у складу са својим овлаћењима предвиђеним одредбама о тужилачкој истрази, с обзиром да многе истражне радње за које је сада надлежан истражни судија више нису у његовој надлежности, већ прелазе на странке у поступку.

Новом организацијом правосудних органа, опремањем правосудних органа, додатном едукацијом носилаца правосудних функција и наравно доношењем новог Законика о кривичном поступку са свим модерним правним институтима, створићемо те потребне услове који су неопходни за модернији и ефикаснији кривични поступак у складу са потребама Републике Србије и њених грађана.                   

Хвала.