Uvodna reč ministarke pravde Snežane Malović u Skupštini Srbije povodom Predloga zakona o izmeni Zakonika o krivičnom postupku - 24.12.2008. godine

Poštovana predsednice skupštine, poštovano predsedništvo, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici,

Između ostalog, danas je na dnevnom redu i rasprava o Predlogu zakona o izmeni Zakonika o krivičnom postupku. Povodom ovog zakona želela bih da dam nekoliko važnih napomena:

Kao što vam je poznato, Ministarstvo pravde je pripremilo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, koje je Vlada dostavila Narodnoj skupštini 8. decembra 2008. godine, radi razmatranja i usvajanja, po hitnom postupku. Navedeni Predlog zakona je sadržavao obimnije izmene Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ”, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS”, br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07) i predstavljao je usaglašavanje tog zakonika sa odrebama Ustava Republike Srbije, Krivičnim zakonikom i ratifikovanim međunarodnim konvencijama i ugovorima koji se odnose na krivični postupak. Takođe, taj zakonski predlog sadržao je i jedan broj najnužnijih izmena i dopuna zakonika koje nisu posledica usklađivanja, već su prema mišljenju sudske prakse i stručne javnosti neophodne za stvaranje uslova za efikasnu i celishodnu primenu zakonika u praksi. Istovremeno, imajući u vidu da je donet i poseban Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, nastala je potreba i za određenim pravno-tehničkim izmenama u tom delu navedenog zakonika. Prelaznim odredbama navedenog predloga zakona bilo je predviđeno da se Zakonik o krivičnom postupku iz 2006. godine stavi van snage, iz razloga što su u predlogu zakona preuzete odredbe koje se odnose na zaštitu svedoka, odlaganje i prekid glavnog pretresa, kao i odredbe koje se odnose na tzv. posebne dokazne radnje, koje bi se primenjivale u krivičnom postupku, kako za krivična dela organizovanog kriminala, tako i za druga, posebno teška krivična dela i krivična dela korupcije. Radnu verziju tog zakonskog teksta je pripremila radna grupa sastavljena iz reda predstavnika naučnih institucija (predsednik radne grupe je bio profesor Grubač), sudija, javnih tužilaca i advokature.  

Međutim, imajući u vidu preopterećenost Narodne skupštine, odnosno činjenicu da se u skupštinskoj proceduri radi razmatranja i usvajanja nalazi veliki broj zakonskih predloga, Vlada Republike Srbije je povukla iz skupštinske procedure navedeni predlog zakona i uputila Narodnoj skupštini Zakon o izmeni Zakonika o krivičnom postupku  („Službeni glasnik RS”, br. 46/06 i 49/07). Ovim zakonom se primena Zakonika o krivičnom postupku iz 2006. godine, koji je trebao da stupi na snagu 31.12.2008. godine, izuzev odredaba koje se već primenjuju, odlaže do 1. jula 2010. godine. Budući da ovaj zakonik predviđa uvođenje tužilačke istrage, za njegovo sprovođenje, kao što znate, potrebno je stvoriti dodatne neophodne materijalne i tehničke uslove. Kako ovi uslovi nisu obezbeđeni, predlaže se odlaganje početka primene ovog zakonika, dok se potrebni uslovi ne obezbede. Predlaže se da se primena zakona odloži do 1. jula 2010. godine, imajući u vidu da je predlozima zakona koji uređuju organizaciju pravosudnih organa predviđeno da nova mreža pravosudnih organa počne sa radom 1. januara 2010. godine, u periodu od šest meseci nakon toga bi se stvorili neophodni uslovi za početak primene Zakonika.

Još važnije je to što Zakonik iz 2006. godine sadrži veliki broj nedostataka zbog kojih se njegova primena i odlaže. Naime, stručna javnost s pravom ukazuje na veliki broj nedoslednosti i kontradiktornosti vezanih za sam tekst ovog zakonika. Naime, ni njegove odredbe nisu usklađene sa odredbama Ustava, ali ni sa tekstom Krivičnog zakonika, posebno u pogledu odredaba vezanih za pojam krivičnog dela, koji je u Zakoniku o krivičnom postupku razrađen drukčije. Prema stručnoj javnosti i sudskoj praksi, sporan je i momenat pokretanja istrage, kao i akt kojim se istraga pokreće. Takođe, nije vođeno računa ni o novom sistemu krivičnih sankcija predviđenih Krivičnim zakonikom, a sporni su i pojedini žalbeni osnovi zbog kojih se može izjaviti ovaj pravni lek. Pored toga, nije konsekventno razrađen ni jedan od postojećih modela postupka, pa se i sami instituti koji se uvode tim zakonikom u pojedinim odredbama detaljno definišu, a u daljim odredbama nepotrebno ograničavaju. Uz činjenicu da ovaj zakonik u svom tekstu sadrži i veći broj  tehničkih omaški, neophodno je izmeniti veći broj odredaba, kako bi iste bile usaglašene sa ostalim tekstom zakonika i otkloniti veći broj kontradiktornih odredaba, jer bi njegova primena u postupku pred sudovima, pored već navedenog, dovela do velikih problema, i to kako za državne organe koji postupaju u krivičnom postupku, tako i za ostvarivanje Ustavom zagarantovanih prava okrivljenih lica. Iz svega navedenog, jasno je da primena ovog zakonika, u ovom trenutku i sa njegovim neizmenjenim tektom, nije moguća, jer bi nastupile štetne posledice po pravosudni sistem Republike Srbije i njene građane.

Predloženim rešenjem ovog zakona, i nadalje bi se primenjivao Zakonik o krivičnom postupku iz 2001. godine, sa pojedinim odredbama Zakonika iz 2006. godine, koje se već primenjuju.

Sa svoje strane, Ministarstvo pravde međutim, ne odustaje od koncepta takozvane tužilačke istrage, odnosno novih i modernih pravnih instituta koje treba uvesti u krivično-procesno zakonodavstvo Republike Srbije. Obrazovana je nova radne grupa, čiji je zadatak da pripremi novi tekst ovog zakonika, koji će istovremeno predstavljati i neophodno usaglašavanje sa Ustavom, Krivičnim zakonom i ratifikovanim međunarodnim konvencijama iz krivično-pravne oblasti, kao i novim zakonskim rešenjima iz zakona kojima je uređena organizacija pravosuđa, ali i propisivanje najboljih zakonskih rešenja, koje odgovaraju potrebama Republike Srbije i njenih građana. Prilikom pripreme teksta, imaće se u vidu i dobra rešenja iz važećih zakonika, neke odredbe će biti preciznije regulisane zbog opravdanih sugestija sudske prakse i stručne javnosti, pri čemu će se imati u vidu uporedna zakonska rešenja iz modernog evropskog zakonodavstva. Takav tekst će stvarati uslove za efikasnu i celishodnu primenu zakonika u praksi, odnosno brži i efikasniji krivični postupak, uz maksimalne garancije za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava u krivičnom postupku. Radnu grupu sačinjavaju naši uvaženi stručnjaci iz ove oblasti, i to kako iz reda predstavnika naučnih institucija, tako i iz reda sudija, javnih tužilaca i advokature.

Kao što sam već rekla, u ovom momentu zaista ne postoje potrebni uslovi za uvođenje koncepta tužilačke istrage, počev od 31.12.2008. godine. Naime, javna tužilaštva u Republici Srbiji nisu adekvatno opremljena, odnosno nemaju odgovarajuće prostorije, niti neophodnu tehničku opremu za postupanje u krivičnom postupku u skladu sa svojim ovlaćenjima predviđenim odredbama o tužilačkoj istrazi, s obzirom da mnoge istražne radnje za koje je sada nadležan istražni sudija više nisu u njegovoj nadležnosti, već prelaze na stranke u postupku.

Novom organizacijom pravosudnih organa, opremanjem pravosudnih organa, dodatnom edukacijom nosilaca pravosudnih funkcija i naravno donošenjem novog Zakonika o krivičnom postupku sa svim modernim pravnim institutima, stvorićemo te potrebne uslove koji su neophodni za moderniji i efikasniji krivični postupak u skladu sa potrebama Republike Srbije i njenih građana.                   

Hvala.