Odbor za pravosuđe i upravu Skupštine Srbije održao je sednicu u KPZ “Zabela” u Požarevcu kojoj su prisustvovali ministarka pravde i direktor Uprave za izvršenje zavodskih sankcija - 17.09. 2009. godine.

Ministarka pravde Snežana Malović i direktor Uprave za izvršenje zavodskih sankcija Milan Obradović pristvovali su 17. februara 2009. sednici Odbora za pravosuđe i upravu Narodne Skupštine RS koja je održana u KPZ “Zabela” u Požarevcu, po pozivu predsednika Odbora.

Skupštinski odbor je na sednici razmatrao ukupno stanje u zavodima za izvršenje zavodskih sankcija i okolnosti koje su prethodile smeni upravnika KPZ "Zabela", kao i inicijativu da se formira Komisija za eksternu kontrolu rada Uprave za izvršenje zavodskih sankcija.

Ministarka Malović je ocenila da je upravnik KPZ “Zabela” Dragoljub Brajović smenjen u skladu sa zakonom i da je smena upravnika usledila posle njegovog izveštaja Vrhovnom sudu Srbije, na osnovu koga je osuđeni Milorad Bracanović pušten na uslovni dopust. Ministarka je navela da je izveštaj upravnik zatvora o Bracanoviću pokazuje nehatan odnos, s obzirom da je u pitanju lice osuđeno za organizovani kriminal, kao i da je izveštaj kontradiktoran i dodala da se iz pomenutog izveštaja ne može videti da li je u slučaju Bracanovića uspela svrha kažanjavanja.

Ministarka je podsetila da je svojevremeno podnela i inicijativu za pokretanje postupka za razrešenje sudija Vrhovnog suda Srbije koji su Bracanovićevu molbu za uslovni dopust prihvatili, istakavši da je to ovlašćenje ministra.

Ona je tom prilikom članove Odbora za pravosuđe Skupštine Republike Srbije, podsetila je je povod njihovog sastanka uspostavljanje parlamentarne kontrole rada Uprave zavoda za izvršenje zavodskih sankcija od strane Narodne Skupštine.

- Kontrola rada Uprave u celini je do sada obavljana preko Odeljenja za nadzor, koji zapravo predstavlja internu kontrolu. Uspostavljanjem parlamentarne kontrole obezbeđuje se nezavistan nadzor od strane Komisije, a čije će članove predložiti Odbor za pravosuđe. To će biti stručnjaci koji poznaju sistem izvršenja, a nisu zaposleni u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija. Time ispunjavamao obavezu iz Zakona o izvršenju krivičnih sankcija. Parlamentarna kontrola je još jedan u nizu nastojanja da se popravi stanje i obezbedi zakonit rad Uprave u uslovima izuzetnog povećanja broja lica lišenih slobode u svim ustanovama na teritoriji Republike Srbije – istakla je Malović.

Ministarka je članove Odbora upoznala sa stanjem, problemima i prioritetima u radu Uprave za izvršenje zavodskih sankcija.

-  U periodu do 2003. godine broj lica lišenih slobode u Srbiji kretao se u ustaljenom okviru između 5.000 i 6.000.Od 2003. godine godišnja stopa rasta broja lica lišenih slobode iznosi više od 10 procenata i ukupno povećanje u poslednjih pet godina je više od 60 procenata. Trenutno se u ustanovama za izvršenje zavodskih sankcija nalazi 10.500 lica – naglasila je Malović i napomenula da istovremeno sa povećanjem njihovog broja ispoljavaju se i sledeći negativni trendovi u populaciji lica lišenih slobode kao što su je porast broja teških krivičnih dela sa elementima nasilja, organizovani kriminal, sve mlađi počinioci krivičnih dela i visoko prisusustvo bolesti zavisnosti. Ministarka je ukazala da trenutni pokazatelji govore da je više od 60 procenata lišenih slobode imalo iskustvo sa drogama ili su aktivni zavisnici.

-  Koncept funkcionisanja ustanova primenjivan dugi niz godina doveo je do toga da su u periodu tranzicije nekadašnje velike privredne jedinice odnosno proizvodni kapaciteti i proizvodni programi u zavodima prevaziđeni, tako da je broj radno angažovanih lica lišenih slobode u stalnom padu, što predstavlja problem sa aspekta bezbednosti i resocijalizacije. Poseban problem je i broj zaposlenih u službi obezbeđenja, jer je nepovoljniji u poređenju sa drugim razvijenim zatvorskim sistemima u Evropi. U našoj Upravi od ukupog broja zaposlenih samo je 55 procenata zaposlenih u straži, a evropska praksa je 80 procenata, što dovoljno govori samo za sebe – rekla je Malović i podsetila da je Stategija za reformu sistema izvršenja krivičnih sankcija doneta je 2005. godine i sastavni je deo Stategije za reformu pravosuđa.  

- Da bi reforma bila uspešno sprovedena neophodno je prisutupiti planiranju i izgradnji novih smeštajnih kapacitetata, koji ne bi smeo biti manji od 2000 mesta za sledećih pet godina, koji će pratiti trend povećanja broja lica lišenih slobode. Objekti moraju biti građeni prema međunarodnim standardima, kako u prostornom tako i u bezbednosnom smislu – kazala je Malović.  

Ona je napomenula da je Ministarstvo pravde pristupilo izmeni zakonske regulative i pratećih podzakonskih propisa koji definišu rad sistema izvršenja zavodskih sankcija.  Suština izmena zakona je da poveća efikasnost rada Uprave za izvršenje zavodskih sankcija, podigne stepen bezbednosti ustanova i lica lišenih slobode i uvede nove programe rada sa licima lišenim slobode, koji će omogućiti veći stepen integracije u društvenu zajednicu po isteku kazne. U okviru seta zakona nalazi se i Nacrt zakona o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala kao i novi Zakonik o krivičnom postupku.

-  Uverena sam da će Odbor objektivno sagledati ukupno stanje u zavodima za izvršenje zavodskih sankcija u Srbiji i da će sve aktivnosti koje budu usaglašene na današnjoj sednici Odbora doprineti unaprađenju sistema rada, afirmaciji i postizanju evropskih standarda u ovoj oblasti s obzirom da Ministarstvo pravde preduzima sve mere kako bi se ovi ciljevi realizovali, što će i u budućnosti nastaviti da čini – zaključila je ministrka Malović.

Direktor Uprave za izvršenje zavodskih sankcija Milan Obradović kazao je da je u ovom trenutku najvažnija bezbednost osoba koje su u zatvorima – Trenutno je na izdržavnju kazni u Srbiji 10500 ljudi, a za poslednjih 5 meseci broj se povećao za više od 1200, što prevazilazi sve kapacitete. Ako se takav trend nastavi, a hoće, neophodno je sagraditi nove zatvore a naša namera je da deo sredstava obezbedimo i sami kroz upošljavanje zatvornika, rekao je Obradović.

Relani kapaciteti zatvora u Srbiji su, prema njegovim rečima, oko 6000 ali ukoliko bi počela primena evropskih normi, mesta bi bilo za svega 4500 osoba.

Jedanaest prisutnih članova Odbora za pravosuđe utvrdilo je da je neophodno što pre ustanoviti komisiju koja bi kontrolisala rad Uprave za izvršenje zavodskih sankcija.